Mašan Lekić: Klinci olako zaključuju da su mafijaši neke bitne ličnosti

 

Prvi dani jeseni, po tradiciji, rezervisani su za predstavljanje novih televizijskih sadržaja, pa kada krenu brojne emisije, stiče se utisak da su ekipe koje ih pripremaju veći deo leta provele radno. Među njima je i Mašan Lekić, autor popularnog serijala “Dosije”, koji će u programskoj šemi televizije “Prva” imati čak tri formata. Iskusni novinar priznaje da ne ume da ostavi posao ispred ulaznih vrata stana, a u njegovom slučaju to bi bilo teško izvodljivo i zbog činjenice da je duže od decenije u braku sa koleginicom.

Supruga Mira deo je redakcije emisije “150 minuta”, a odnedavno povremeno vodi i “Loto”. Poznati bračni par na intervju je došao sa ćerkom Miom, koja im je sa devet i po godina jasno stavila do znanja da joj je televizija dosadna, pa je interesovanja usmerila u drugom pravcu. Na početku razgovora pitamo Mašana da li je u septembru imao veću tremu zbog nove školske godine ili nove televizijske sezone.

– Što se tiče škole, tremu sam imao samo kad je Mia polazila u prvi razred. Odlična je učenica, ima divnu učiteljicu koja je voli, super drugare, tako da nema razloga za brigu. Nemam tremu ni pred novim profesionalnim izazovima. Siguran sam da će sve biti na visokom nivou, kao i ranijih godina. Već smo “12. razred”, uskoro ćemo na fakultet. Znanje i iskustvo na našoj su strani.

Mašanov autorski pečat dobro je poznat, te će gledaoci i u novoj televizijskoj sezoni biti u prilici da prate zanimljive emisije iz domena crne hronike.

– Startujemo mini-serijalom o čuvenim “Pink panterima”, bandi koja je duže vreme harala Evropom i svetom. O spektakularno izvedenim pljačkama od Japana do Pariza i danas se priča. Neki akteri na izdržavanju su dugogodišnjih zatvorskih kazni tako da smo ih intervjuisali u ćelijama, neki su izašli sa robije, a ima i onih koji su u bekstvu, ali smo i do njih uspeli da dođemo i uzmemo izjave. Njihov identitet će, naravno, ostati skriven. Drago mi je što mogu da najavim i novi hit koji je Cobi uradio specijalno za serijal “Dosije”. Prethodno je sa grupom “THCF” snimio “Ideš za Kanadu” i “Krvavi Balkan”. Ta pesma na “Jutjubu” ima fascinantnih šezdeset miliona pregleda. Pošto na svake dve godine imamo po jednu hit numeru, na kraju ćemo verovatno objaviti “best of” – šali se Mašan. Zatim ozbiljno dodaje:

– Jasna je poruka koju želimo da pošaljemo, i tom pesmom i samom emisijom: kriminal se ne isplati. Klinci olako zaključuju da su mafijaši neke bitne ličnosti, vide da imaju dosta novca, izlaze sa zgodnim devojkama, putuju… Međutim, moraju da znaju da na kraju svi oni “otputuju” u zatvor ili, još gore, pod zemlju. Često nam se javljaju kriminalci sa željom da budu deo emisije kako bi mladima skrenuli pažnju da ne kreću njihovim putem.

Da li će ćerka Mia, koja će uskoro napuniti deset godina, krenuti profesionalnim putem svojih roditelja?

– Kako sada stvari stoje, neće. Iako je praktično odrastala u studiju i montaži, a možda baš zbog toga, televizija joj je dosadna. Počela je da snima neke kratke filmove sa lutkicama, izrazito je talentovana, ali ne i previše zainteresovana da se tome ozbiljnije posveti. Pravi je predstavnik dece rođene u 21. veku, biće „jutjuberka“. (smeh) Nedavno smo, otprilike u isto vreme, oboje pokrenuli kanal na “Jutjubu”. Kada sam je pitao hoće li da me zaprati, odgovorila je: “Ne pada mi na pamet, ti si Mašan Lekić i imaćeš više pratilaca od mene”. Na kraju sam ja zapratio nju, ona mene još nije. Prava je Škorpija, tvrdoglava je i uvek istera svoje.

Ni Mašan ni Mira nisu roditelji koji po svaku cenu insistiraju da im se deca bave brojnim aktivnostima, ali prate ćerkine talente i podržavaju ih.

– Izuzetno je nadarena za crtanje i slikanje, ide i na časove engleskog koji već sada govori bolje od mene. Odnedavno se zanima i za konje, pa je često na hipodromu. Odlično se snalazi u sedlu. Ne gleda moje emisije i ne krije da joj se ne sviđaju. Kad je bila mlađa, znala je da zapuši uši i ponavlja “gasi to”, a sada ponekad baci pogled u prolazu, zapamti neku moju rečenicu pa me posle imitira. (smeh) Kako se nosi sa mojom popularnošću? Ne znam šta bih vam rekao. Nekad mi se čini da joj ne prija kad me zaustave na ulici i zamole da se fotografišemo, nekad mislim da je zbog toga ponosna. Ima samo devet i po godina i logično je što su joj po tom pitanju pomešana osećanja.

Interesovalo nas je kako izgleda kada poznati tata ode u školu, kako reaguju Mijini vršnjaci kada ga vide.

– Klinci obično žele da se slikaju sa mnom i ja im, naravno, rado izlazim u susret. Skoro smo Mira i ja bili gosti na jednom času, deci smo pričali o poslu kojim se bavimo, a oni su nas pažljivo slušali. Napravili smo i malu vežbu, svako od njih bio je reporter i radio intervju. Sve to snimili smo i izmontirali, da imaju za uspomenu. Jednom prilikom celo odeljenje došlo je kod nas na televiziju. Videli su kako se snimaju emisije, obišli su režiju, nešto naučili.

Dok smo razgovarali Mašanu Lekiću neprekidno je zvonio telefon. Priznao nam je da su se i on, ali i njegovi ukućani, odavno na to navikli.

– Komplikovan je ovo posao, pogotovo je specifična emisija koju ja radim. Da bih došao do željenog sagovornika, moram da krenem od poznanika koji zna čoveka koji možda poznaje nekog ko je upoznat sa određenim slučajem. Tu kraja nema. Zovu i znani i neznani, ali mi je javljanje malo otežano pošto Mia više od svega voli da pozajmi moj telefon. (smeh) Nijedan novinar ne može da ostavi zadatak ispred ulaza u stan dok sutra ne krene ponovo u redakciju. Ipak, ako čovek zaboravi da uživa u životu, sve je džabe – i zarada, i karijera, i sve što uz nju ide.

Sa suprugom Mirom, koja je takođe zaposlena na televiziji “Prva”, deli i privatnu i poslovnu adresu. Odavno su se već uhodali u ritmu svakodnevnih obaveza.

– Ja nemam radno vreme, ali ona već u devet mora da bude na poslu. Čini mi se da je ponekad malo ljubomorna što u to vreme još mogu da budem u krevetu. (smeh) S druge strane, dešava se da ja ne spavam po dva dana i dve noći. Sam sam to odabrao i ne žalim se. Ako nekad poželim da usporim tempo, opredeliću se da pratim kulturna dešavanja, možda balet – kaže uz smeh.

– Bilo je dana kada smo oboje morali da ostanemo duže na poslu, a ako Miu ne bi imao ko da pričuva, bila je sa nama. Dok mi radimo, ona u kancelariji piše domaći. Nekad uskoče moji roditeji i tetka, nekad Mirin tata. Snalazimo se kao sve porodice. Moji mama i tata najviše uče sa Miom. Ja, ako ćemo iskreno, ponajmanje. Žao mi je zbog toga, ali jednostavno je tako.

Na kraju, podsetili smo Mašana na izjavu o proširenju porodice koju je pre godinu i po dao za “Hello!”: “Mia bi volela da dobije i brata i sestru, a trenutno najviše kucu.”

– Rasplet situacije je sledeći: do nas je stigao pas, zatim i dve mačke koje su se parile pa imamo i male mace. Životinje su u našoj vikendici na Zlatiboru. Što se tiče braće i sestara, Mia je sada protiv toga, želi da ostane jedinica. Ako se za godinu i po dana ponovo sretnemo, voleo bih da vam kažem da joj se želja nije ispunila. Činjenica je da bi bila razlika u godinama, ali znam i za veće, pa se deca međusobno vole i odrastaju srećna.

Eva ČubrovićLuka Šarac

Više o temama: