Vuk Kostić: Svoju intimu ne delim sa drugima

Popularnost, koju je stekao prvom ulogom u filmu “Apsolutnih sto”, glumac Vuk Kostić iskoristio je da učvrsti svoju poziciju na gustoj mapi talentovanih dramskih umetnika u našoj zemlji. Posle četrnaest godina i dvadeset dve uloge žestokih momaka, tridesetpetogodišnji Beograđanin još nosi epitet najboljeg lošeg momka na filmu. Nasuprot uloga okrutnih momaka, sin čuvenog dramskog umetnika Mihajla Kostića Pljake za sebe kaže da je miroljubiv i romantičan muškarac, koji svojoj devojci i koleginici Jelisaveti Orašanin već četiri godine svakodnevno pokazuje dokaze ljubavi. U razgovoru za magazin “Hello!” stalni član Narodnog pozorišta u Beogradu govori o budućnosti njihove veze, ali i neizbežnim trenucima napetosti i otkriva zbog čega nije ljubomoran kada njegova izabranica snima ljubavne scene.

Pošto je protekle dve godine vredno radio na novim projektima, od kojih su neki već prikazani u bioskopima ili odigrani na pozorišnim daskama, bioskopska publika uskoro će imati priliku da ga vidi čak u tri filmska ostvarenja, “Rajskoj prevari” Boška Ilića, “Otadžbini” Olega Novkovića, kao i ekranizovanoj verziji predstave “Igra u tami” u režiji Juga Radivojevića. Poslednje ostvarenje posebno je značajno za uspešnog umetnika, jer se osim u glumačkoj prvi put našao i u ulozi producenta, o čemu govori na početku razgovara:

- Ne želim da se jadam, ali težak je to posao. Baš sam se naradio. Mislim da je moj glumački posao gospodski u smislu što se nauči tekst, obuče kostim, odigra uloga i ode kući, a producent ne prestaje da brine o svemu. Od rasvete, preko kamere, scenografije, apsolutno svega.

Koju priču prati film “Igra u tami”?

- Priča je rađena po motivima Andrićeve pripovetke “Aska i vuk”, reč je o drama o trgovini belim robljem. Film je radila ista ekipa kao i predstavu, tekst je pisao Đorđe Milosavljević, a režiser je Jug Radivojević. Čitali smo neke podatke da godišnje nestane dvesta devojčica sa ovih prostora. To su porazne cifre.

Da li ste se pokajali što ste preuzeli ulogu producenta?

- Nisam. Desio se taj momenat u mom životu kada sam imao snage i želju da to uradim. Meni posao pričinjava zadovoljstvo, inače, to ne bih radio, samo sam se malo zaigrao.

Insistirali ste da intervju uradimo u kafani. Zbog čega baš ovde?

- Kafana je moj „čet rum“. Nemam nikakve profile na društvenim mrežema, uvek ljudima kažem da je bolje da me povedu negde da popijemo kafu i da se ispričamo, nego da se dopisujemo preko interneta. Ljudi valjda nemaju vremena za to, ali tako dolazi do jedne alijenacije, a ja volim da se sve dešava uživo. U kafani se pričaju vicevi, neke životne priče, zakazuju poslovni sastanci i završavaju neke bitne stvari.

Koje pesme naručujete za svoju dušu?

- To su uglavnom one uz tamburice. Volim pesmu “Ravno” od Bajage i Loše, “Uzalud vam trud, svirači” od “Prljavog kazališta”, dopada mi se i “Majsko sunce”, a tu je i pesma “Misliću na tebe” od “Tropiko benda”.

Za tu pesmu režirali ste spot, a isto ste učinili i za pesmu “Onu moju”. Da li ćete se ponovo okušati u toj ulozi?

- “Tropikanci” su moji stari drugari, a njihov menadžer je moj rođak. Snimili smo još jedan spot za pesmu “Za dlaku”. Pojavljuju se i trubači, a ja se pojavljujem samo kratko, kada ukradem Saletu motor. Mislim da me niko neće ni prepoznati.

Koliko vam se dopada rediteljska uloga?

- Ne bih da me neko shvati pogrešno, to nije moj posao i ne želim da se time bavim u budućnosti. Imam bujnu maštu i ako mi se pesma svidi, brzo smislim priču i to postane uspomena na neki period života, nešto što se kasnije prepričava.

Posle duže vremena televizijska publika ima priliku da vas vidi u televizijskoj seriji.

- Nisam serijski tip, ali se na „Radio-televiziji Srbije“ sada prikazuje serija “Branio sam 'Mladu Bosnu'”, u kojoj igram jednog od glavnih aktera Veljka Čubrilovića. Preko njega se pripoveda priča, zasnovana na faktima. Drago mi je da se sada to prikazuje i na televiziji, jer mislim da je značajno što smo to uradili na godišnjicu Prvog svetskog rata.

Uskoro ćemo vas ponovo gledati i u seriji “Ulica lipa”, a vi ste na zanimljiv način postali deo ove ekipe.

- Reditelj Miroslav Lekić me je pre sedam, osam godina pozvao da radim sa njim, jer sam tada bio u vojsci. Zaradio sam i neki dinar, tako da smo svi bili srećni i zadovoljni. Sada ponovo igram gospodina Ladnog, šefa „BIE“ za Stari grad. Iako svi misle da je kriminalac, on je suprotno od toga i priča je potpuno nevina i čista.

Zbog brojnih uloga negativaca mnogi vas doživljavaju kao lošeg dečka u stvarnom životu. Koliko je to daleko od istine?

- Smatram da sam blag čovek. Ne volim buku i alergičan sam na drskost i bezobrazluk, to je sve.

Umete li impulsivno da odgovorite na takvo ponašanje?

- Više nisam civil, javna sam ličnost i ne mogu da reagujem onako kako bi stari Vuk to uradio. Primiren sam i delujem kao „bensedin“ i na društvo i na okolinu. Kada vidim svađu ili čujem galamu, prvi ću da promenim mesto i da uživam gde mi niko ne smeta.

Pre deceniju i po u dvadeset prvoj godini debitovali ste u filmu “Apsolutnih 100”, koji vas je preko noći učinio filmskom zvezdom. Popularnost često nosi brojne izazove. Kako ste im odoleli i održali se sa obe noge na zemlji?

- Držao sam se svojih drugova iz gimnazije i iz kraja. Nepoverljiv sam prema strancima i dugo mi je potrebno da nekoga, kroz razne filtere, pustim u svoj život.

Na šta ste potrošili prvi honorar?

- Kupio sam neki mač iz Toleda iz Španije, koji je deo moje kolekcije antikviteta.

Višak energije usmerili ste na svoja dva velika hobija, ronjenje i lov. Reklo bi se da volite rizične oblike zabave?

- Život ti je šaren onoliko koliko je uzbudljiv. To je ono što se boduje kada ostariš.

Šta je vaš najveći trofej u životu?

- Morski zubatac koga sam upucao podvodnom puškom i imam jednog jelenka. To je nešto što mi je baš drago i njih držim u vikendici na Mokroj gori.

Odlazite li često na planinu i volite li da se osamite tamo?

- Dosta vremena provodim u planini sam i družim se sa ljudima koji tamo žive. Često me zovu da dođem kod njih u kuću, kažu mi: Šta ćeš gore sam u brvnari, dođi kod nas, pa im se ja onda pridružim.

Da li biste se odrekli života u velikom gradu?

- Osim zdravlja i toga da život provodiš pored ljudi koje voliš, važno je da radiš posao koji voliš. Boravak u prirodi me ispunjava, dodir sa prirodom u šumi i na jedrilici koja mi je ostala od oca, a posao je ovde.

Ljubav prema prirodi zabeležili ste i u emisiji “Zadrži dah”, u kojoj ste se prvi put oprobali u ulozi voditelja. Da li biste ponovili to iskustvo?

- Možda ću opet početi da radim tu emisiju, ali mene voditeljski posao ne privlači. Najviše volim film i pozorište. O tome maštam i to je moj život.

Imate li neke rituale pred izlazak na pozorišnu scenu?

- Bilo šta da radim u životu, kod mene mora da postoji priprema. Kada dođem u pozorište, prvo popijem piće i vidim se sa drugarima i onda pola sata pred predstavu oblačim kostim i čekam da izađem na scenu. Istreniran sam da sam u špicu u osam uveče kada treba da igram. Tada sam najtrezveniji. Po danu “mrmonjam”.

Bilo bi zanimljivo videti vas u nekom rijaliti šou-programu kao što je “Survajver”.

- Nikada nisam učestvovao u rijalitijima, ali u „Survajveru“ bi bilo zanimljivo kada bi me stavili u isto pleme sa bratom Nestorom. Prvu noć bismo suprotnom plemenu ugasili vatru, oteli im sve žene i srušili čatrlje od palmi. Moje pleme bi sigurno bolje jelo od onih u drugom i bili bismo pleme debelih.

Osim što umete da lovite, umete li da pripremate specijalitete od ulova?

- Umem. Kada mi dođe Jelisaveta sa drugaricama ili kumovi sa decom, ja onda ulovim ribu i pripremim je na plaži. Onda biram za koga je šta, posebno za Jelisavetu, posebno za kuma, posebno za decu.

Da li biste voleli da na filmu igrate romantičnog zavodnika?

- Zašto da ne, sigurno je ne bih odbio.

Koliko ste u privatnom životu romantični?

- Čovek je romantiku izmislio na prvom mestu zbog sebe, pa onda zbog onoga sa kojim želi da podeli to vino, cveće i želju da nekoga usreći.

Priređujete li Jelisaveti romantična iznenađenja?

- Provodimo dva meseca na jedrilici, sunčanje na provi i pravljenje ribe na plaži pri zalasku sunca. Ima li veće romantike od toga.

Neposredno pre započinjanja veze, izjavili ste da ne možete da zamislite sebe sa mlađim devojkama, jer njih morate sve da učite, a onda vam se desila veza sa devet godina mlađom koleginicom koja opstaje već četiri godine.

- Živ čovek greši. Kada sam bio mlađi, privlačile su me vršnjakinje ili starije devojke od mene, ali to se promenilo posle tridesete.

Da li je baveljenje istim zanimanjem olakšavajuća okolnost u vašoj i Jelisavetinoj vezi?

- Mislim da je lakše, jer se bolje razumemo.

Koliko ste ljubomorni i da li vam je zasmetalo kada je Jelisaveta snimala ljubavne scene sa Vladom Georgijevim u seriji “Vojna akademija”?

- Ne, Vlado je divan dečko i moj prijatelj, a to je Jelisavetin posao.

Ko od vas dvoje prvi popušta i izvlačite li pouke iz teških trenutaka?

- Ja sam tvrdoglav, ali i Jelisaveta je. Nema tu pouka. Ne možeš se naučiti strpljenju ili kompromisu. Svaki dan moraš s tim da se boriš. Sutra će opet nešto da se desi, ali to moraš da rešavaš iz dana u dan. To je život.

Vaša kuma Sloboda Mićalović nedavno je u jednoj emisiji izjavila da joj je želja da vas ove godine oženi. Da li ćete joj ispuniti tu želju?

- To joj je želja odavno, ali videćemo. Bio sam polaskan tada, kada je na pitanje voditeljke koji romantični trenutak pamti ispričala nešto što sam ja uradio na njihovoj svadbi. To me je baš dirnulo.

Koliko vam je važan potpis na papiru?

- Kada bih se venčavao, to bih uradio u crkvi. Ja sam bogobojažljiv, vernik sam, pravoslavac i za mene je to nešto sveto. Verovatno bih se venčao i u opštini, ali važnije mi je venčanje pred Bogom. To je nešto za ceo život.

Kako zamišljaš svoju svadbu i gde biste voleli da se održi slavlje?

- Bio sam kum na nekoliko svadbi, tako da imam iskustva sa tim, ali ja bih sigurno napravio svadbu na nekoliko lokacija.

Jeste li spremni za ulogu oca?

- Mnogo volim decu, a i ona mene, čak i zbog mojih uloga. Valjda ih taj lovac asocira na onog koji je spasao Crvenkapu. Provodio sam mnogo vremena sa roditeljima i sve sam naučio od oca. Od ribolova, glume, jedriličarenja. Voleo bih da budem otac kakav je on bio i da se toliko posvetim svojoj deci koliko se on posvećivao meni i mom bratu Nestoru. Mislim da je roditeljstvo jedina prava investicija i da su deca jedino blago u životu.

Da li biste, ukoliko vas ponese trenutak, Jelisavetu zaprosili na nekom javnom mestu?

- Ne bih to radio. Ne delim sa drugima svoju intimu, želim da uživam sa svojom devojkom i porodicom na miru. Nemam potrebu da javno delim sa ljudima šta radim van pozornice ili na filmu i televiziji. Volim da se pohvalim ulogom, ali ne volim da se u javnosti hvalim privatnim stvarima.

I vaš deda i otac kasno su osnovali svoje porodice. Sledite li njihov primer?

- Što da kvarimo tradiciju.

Odajete utisak osobe koja uvek zna šta hoće. Da li je oduvek tako ili je to došlo sa godinama?

- Kada sam imao šest godina, krenuo sam kod Mike Aleksića i počeo sam da treniram karate, i to je bilo to. Nikada nisam trenirao nijedan drugi sport. Ne zna dete šta voli, ali su mi usmeravanja roditelja dosta pomogla, kao i Mikina škola, koja nije bila samo škola glume već i škola života. Nikada nisam bio tvrdoglav u tom smislu, već sam pametno iskorištavao tuđa iskustva i savete.

Koliko vas je to što ste sin slavnog Pljake opterećivalo i budilo odgovornost pred odlazak na kasting?

- Nikada nisam razmišljao o tome. Kada odlazim na kasting, jedino o čemu razmišljam je da oni drugi nemaju nikakvih šansi. Bitke se prvo gube u duši, a onda na bojnom polju.

Intervju: Deana Đukić
Foto: Boško Karanović
Mesto snimanja: Kafana “Foliranti”, Đure Jakšića 1, 062 / 853 - 29 - 08

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +