Masimo Savić: Ne može se dogoditi da moja supruga izađe iz kuće, a da je nisam poljubio || Hello Magazin!

Tri godine posle objavljivanja poslednjeg albuma, hrvatski pop pevač Masimo Savić publici je predstavio novi muzički projekat pod nazivom "Jedan dan ljubavi". Beogradska publika imala je priliku da uživa u novim numerama popularnog izvođača 20. februara u Centru "Sava", a pored benda društvo mu je pravila i supruga Ena, koja mu je najveća podrška. Za razliku od naziva novog albuma, njegova ljubav sa suprugom traje gotovo dve i po decenije, a pre dvadeset tri godine njihov odnos krunisan je kćerkom Mirnom, o kojoj njen otac govori sa ponosom u glasu. Iako priznaje da su razmazili svoju mezimicu, koja živi odvojeno od roditelja, u svom stanu u centru Zagreba, pedesetdvogodišnji pevač ističe da imaju potpuno poverenje u nju. U razgovoru za magazin "Hello!" Masimo govori o ljubavi koju oseća prema ajmilijima, zbog čega suprugu nikada ne ispraća iz kuće bez poljupca i kojim umećem se služi da posle toliko vremene zadrži Enu pored sebe. Na početku govori o novim melodijama koje su nastajale poslednjih nekoliko godina.

Prošle su tri godine od kada ste izdali prethodni album. Izgleda da vam je to merna jedinica za nove pesme.

- Ja ne mogu da snimam album kraće od tri godine, to je jednostavno nemoguće. To je dug proces, veliki broj ljudi treba da bude slobodan da učestvuje u tome i sve se mora prilagođavati, tako da to potraje. Ali kada se posao završi, ja sam vrlo srećan. Međutim, nažalost ili na sreću, tek kada se završi album, tada počinje ozbiljan rad.

Da li još vodite bitku protiv treme pred izlazak na binu?
- Ta priča da sebi pred koncert moraš da kažeš "ti si jak, ti si najbolji, ti to možeš, ti ćeš to prevazići" kod mene uopšte nije upalila. Jedino što je uspešno jeste da stisnem petlju i izađem pred ljude. Moram iz peta da izvučem moć i vladam smerom. Ljudi su platitli ulaznicu zbog toga što vole da gledaju način na koji vladaš scenom. To mora tako, iako se ja tada raspadam.

O čemu razmišljate pred izlazak pred publiku?
- Prošle godine, pre jednog koncerta, moja asistentkinja pogledala je u publiku i rekla "šta čovek još može da poželi". Ja sam tada pomislio kako bih voleo da neko pokuca na vrata i kaže: "Masimo, pozvao sam vam taksi, slobodno krenite kući". To bi bio najveći poklon u trenutku kada mi je strah na vrhuncu.

Strah od čega?

- Meni je na bini neugodno. Ne dođem ja tamo i mislim kako mi je super i kako sam važan. Zato moj nastup i jeste specifičan, jer sa mnom je u nastupu i "beg". Moram da uletim u muziku do kraja, tako uletim u svoju utehu i tu sam zaštićen.

Za koncerte je potrebna i psihička, ali i fizička kondicija. Kako je vi održavate?
- Dosta pešačim i pretrčim pet do osam kilometara na dan. Imamo "milanskog boksera" koji ima pedeset kilograma i koji je vrlo jak. Voli da se igra komadima drveta od trideset kilograma i traži od mene da mu to bacam. Kada se desi da imam virozu i da legnem dva, tri dana u krevet, on poludi bez mene i ne dozvoljava mi da ležim duže od toga, zubima počne da me izvlači iz kreveta. Tada mu je već dosta žena i hoće mušku igru. Šetnje sa njim su baš sportske i traju i po sat i po. Obožavam to biće, mnogo smo ga razmazili iako je jako zahtevan. Da nije njega, umesto šetnje parkom sedeo bih kod kuće i propadao, zato hvala mom psu.

U intervjuima uvek ističete da su koncerti u Beogradu posebni. Imate li neke posebne rituale tokom boravka ovde?
- Vidim se sa nekoliko dragih ljudi, ali najviše volim da sam u svom prostoru. Ostanem u svojoj hotelskoj sobi, tu ležim i gledam televiziju ili crtam bine, jer u poslednje vreme osmišljavam dizajn svojih stejdževa. Nemam više živaca da izlazim, da idem na ručak, pa na jedno piće, drugo i tako redom. Previše se dajem na koncertu i nemam snage za te stvari.

I na ovom albumu naći će se pesme sa potpisom vaše supruge. Daje li vam još svoje pesme u poslednjem trenutku?
- Apsolutno, to je njen stil. Ali pošto se toliko dobro poznajemo, i ona zna koliki sam perfekcionista, Eni to sama sve koriguje i kada mi preda gotovo, ja nemam ništa da kažem niti da dodam, jer to sigurno bude dobro. Ona izbegava da je ja učim pameti.

Trajanje u braku sve je ređe umeće. Kako to vama uspeva?
- Svako voli da bude voljen. Kada smo Eni i ja završili posetu nekim prijateljima, uzeo sam njen kaput i pridržao joj ga, a žena kod koje smo bili pogledala je supruga i besno ga pitala kada je on njoj to učinio, kada joj je otvorio vrata automobila i pridržao kese da ih ne nosi sama. Ja to ne zaboravljam. Reč je o spektru stvari u kojima uživam. Kada je tako, sve je lako. Čim se tako ponašate, tu je poštovanje koje traje. Ne može se dogoditi da moja supruga izađe iz kuće, a da je nisam poljubio. To se ne sme dogoditi. Ja trčim za njom ako to nisam uradio. Ljudi zaboravljaju da bi nekome trebalo pokazati da ga vole. Kada vas neko gleda sa divljenjem, tada ste bliski Bogu i to treba jedni drugima da damo. Za to su potrebni inteligencija i promišljanje, a to je danas teško. Ništa nije u mišićima i iskvarcanim telima. Ako unutra nema sadržaja, slaba vajda.

Koliko vam je današnji način života mladih otežavajući za ulogu roditelja?

- Tu se često Eni i ja ne slažemo i posvađamo oko nekih stvari, ali samo zato što moja kćerka misli da je najpametnija na svetu. Ja joj kažem "polako, imaš vremena sve da naučiš". Šta sam ja znao sa dvadeset tri. Mlada je još, tek sa trideset godina nešto počinješ da shvataš.

Trudite li se da po svaku cenu držite kontrolu nad njenim životom?
- Mirna živi u svom stanu u centru Zagreba, ima mirno društvo, divne prijatelje oko sebe i potpuno je slobodna da radi šta god poželi u životu. Zna da smo je razmazili i ja je molim da do tridesete samo uživa.

Da li to važi i za njen emotivni život?
- Verujemo u njene odluke, njen izbor sigurno će biti pametan, jer je oduvek bila takva. Ona je neko sa kim smo ostvarili tako iskren odnos, da među nama nema tajni. Nikada je nismo proveravali, niti smo je terali na bilo šta. Ne znam na koga je, ali je strašno odgovorno biće.

Čime se vaša kćerka bavi i da li pokazuje interesovanje za muziku?

- Mirna studira novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu, radi na hrvatskoj televiziji i vodi emisiju na radiju.

Da li je i vas intervjuisala?
- To je bio najbolji intervju u mom životu. Nikada me niko nije pitao takve stvari. Verovatno zato što me najbolje poznaje.

Odajete utisak odmerene i staložene osobe. Umeju li da "popuste kočnice" i kada?
- Ja sam u stvari vrlo dinamična i temperamentna osoba. Odrastao sam u Italiji, pa se to moglo i očekivati. Nerviraju me glupost i nesposobnost, tada jednostavno iskočim iz kože. Radim vrlo stresan posao, ali se trudim da ga obavim najbolje na svetu.

Čemu težite u životu?
- Želim da budem izvrstan u onome što radim i time se vodim u svemu.

Intervju: Deana Đukić; Life Content
Foto: Life Content