Stefan Kapičić: Srećan sam i na emotivnom i na poslovnom planu || Hello Magazin!

Posle odlične uloge u filmu "Čarlston za Ognjenku", glumca Stefana Kapičića životni put odveo je van granica naše zemlje, gde je ostvario zavidne rezultate. Tridesetšestogodišnji umetnik imao je priliku da pet i po godina provede u Holivudu, gde je bio deo mnogih značajnih projekata, na primer, megapopularne serije "24", a poslednje tri i po godine živeo je i radio u Zagrebu. Osim glavnih uloga u veoma gledanim televizijskim sapunicama, Stefan je u Hrvatskoj ostvario i značajne role na filmu i u pozorištu. Život na toj adresi posebno mu prija poslednjih godinu dana, koliko se zabavlja sa deset godina mlađom koleginicom Ivanom Horvat. Skladni par upoznao se na snimanju serije "Zore dubrovačke", a spojila ih je strast prema "sedmoj umetnosti" i pozitivan pristup životu. Stefan u svemu može da računa na potpuno razumevanje svoje partnerke, pa njegova česta putovanja nisu prepreka njihovoj vezi. Uvek kada za to ima priliku mlada Zagrepčanka dolazi u Beograd, a biće uz svog partnera i na premijeri filma "Bićemo prvaci sveta", koja je zakazana za 26. februar. Ovo ostvarenje Darka Bajića ima poseban emotivni značaj za Kapičića, jer je posle devet godina pauze ponovo deo jednog srpskog projekta, filma u kome glumi svog oca, košarkašku legendu Dragana Kapičića.

Kakve emocije je u vama probudilo to što u filmu "Bićemo prvaci sveta" glumite svog oca?

- Ovo je najveći izazov u mojoj karijeri. Do sada imam oko šezdeset uloga na filmu, u pozorištu i na televiziji, ali mislim da se prilika da igraš svog roditelja dešava jednom u milion godina. Mada glumim tatu u njegovim dvadesetim, kada je bio dosta mlađi nego ja sada, čast mi je što sam na filmu imao priliku da ga prikažem kao velikog sportistu i legednu tog perioda, kakva je i bio. Pribojavao sam se kako će sve ispasti na kraju, ali ovo je zaista velika sreća. Svaki glumac u karijeri glumi različite fiktivne ili likove iz prošlosti, ali nema priliku da igra nekoga ko mu je najbliži na svetu.

Ima li još primera u "sedmoj umetnosti" da je neko glumio svog oca ili nekog drugog člana porodice?
- Ne znam da li se to desilo. Malo sam se raspitivao, ali nisam čuo ni za jedan slučaj, što ne znači da ih nije bilo. Svakako, na ovo gledam kao na dobitak na lutriji.

Koliko je vaš otac bio uzbuđen zbog vaše uloge?
- Moj tata prema ovom filmu ima stravično jaku emociju, jer on iz tih vremena nosi najlepše moguće uspomene. Bio je deo ekipe koja je osvojila prvu medalju svetskog šampiona i to ne može da se poredi ni sa čim što se danas dešava. U pitanju je bila nova država, koja je prvi put okupila ekipu odličnih sportista koji su postali i dobri prijatelji i uspeli su da dođu do "krova sveta". Za njega su to najsvetliji trenuci u karijeri i veoma mu znači što se snima film o tom periodu, a to što ga ja glumim donelo mu je dodatnu neverovatnu radost. Obojica s nestrpljenjem očekujemo premijeru.

Da li vam je otac u detinjstvu često pričao o tom periodu njegovog života?

- Mnogo sam slušao o tome kao klinac jer sam i sam devet godina trenirao košarku u "Crvenoj zvezdi", čak sam bio kapiten ekipe. Budući da sam odrastao baveći se tim sportom normalno je da sam bio zainteresovan za sve tatine uspehe i u tom periodu mi je najviše pričao o svojoj karijeri. On je najbolji strelac "Zvezde" svih vremena, jer je trinaest godina zaredom osvajao tu titulu. Danas ne bi moglo da se desi da neko u tom klubu ostane toliko dugo i da postigne toliki uspeh. Meni su sve te priče kao dečaku bile fascinantne, pa iako nisam ostao u košarci, to iskustvo mi je mnogo značilo tokom rada na ovom filmu.

Koliko ste vi i vaš otac slični, a koliko različiti?
- Karakterno sam dosta toga nasledio od oca, ali sam temperamentniji od njega, što sam nasledio od majke. Od njega sam nasledio staloženost. Izgleda da što sam stariji sve više podsećam na njega. Ipak, miks sam oba roditelja i mislim da je to srećna kombinacija.

Ko od vas dvojice ima veću tremu pred predstojeću premijeru?
- Obojica imamo podjednaku pozitivnu tremu. Posebno nas raduje to što je reč o regionalnom projektu, pa tako hrvatske košarkaše igraju glumci iz Hrvatske, slovenačke glumci iz Slovenije, dok srpske glumci iz Srbije. Kao što je svojevremeno napravljen odličan tim sportista iz regiona, tako je i sada napravljena odlična glumačka podela sa čitavog prostora bivše Jugoslavije i mislim da je to urađeno briljantno. Mislim da smo uradili odličan posao, a posebno bih hteo da naglasim da sam srećan što su mladi ljudi ponovo počeli da se interesuju za ovaj sport posle uspeha naše reprezentacije na Svetskom prvenstvu proteklog leta.

Vaša karijera proteklih godina uglavnom je bila vezana za Hrvatsku i Ameriku, prijaju li vam česta putovanja?
- Meni prijaju, a moj posao je takav da idem tamo gde me zovu. Poslednjih godina snimao sam u Americi, na Aljasci, u Hrvatskoj i evo sada u Srbiji. Ja sam čovek koji voli svoj posao najviše na svetu i po tom pitanju mi novac nikada nije bio prioritet već mi je cilj da budem deo dobrih i kvalitetnih projekata. Nekada odbijem neke uloge, ali mislim da sam do sada pravio dobru selekciju i da nisam grešio. Posle devet godina ponovo sam u svojoj zemlji i mislim da nije postojao bolji način da se vratim nego kroz ovu ulogu, jer nakon filma "Čarlston za Ognjenku" i serije "Vratiće se rode", ovde nisam radio. Zbog uloge u kojoj igram svog oca bio bih spreman da odem i na Mars, ali je sreća još veća što sam je radio u svojoj zemlji.

Publika za vaš rad u Hrvatskoj zna po televizijskim novelama, jeste li bili i deo nekih drugih projekata?
- U Zagrebu sam poslednje dve i po godine i u tom periodu sam bio deo devet projekata. Publici je ovde poznat moj rad u televizijskim novelama koje su doživele neverovatan uspeh, ali tamo sam snimao i filmove i igrao u pozorištu. Sa Jagošem Markovićem sam, recimo, prošlog leta radio komad "Romeo i Julija", koji se igrao na "Dubrovačkim ljetnjim igrama", a biće deo tog festivala i ove godine, što me jako raduje jer je reč o odličnoj predstavi. U narednom periodu biću više okrenut Srbiji, jer ću producirati neke filmove, glumiću i u nekim novim predstavama, a boravak ovde iskoristiću i da završim fakultet, jer još nisam diplomirao. Vrlo mi je drago što sam konačno sa svojim roditeljima i bratom, koji su mi mnogo nedostajali proteklih godina.

U Zagrebu su vam se desile lepe stvari i na emotivnom planu. Započeli ste vezu sa koleginicom Ivanom Horvat, uživate li u životu u tom gradu?
- To je svakako jedna od najlepših stvari koja mi se dogodila. Protekle dve i po godine mnogo sam radio i moj privatni život je maksimalno "patio". Svakodnevno sam se budio u šest ujutro i završavao radni dan u osam uveče. Slobodne vikende sam više koristio za odmor nego za provod, jer sam bio iscrpljen od toliko mnogo posla. Međutim, ne žalim se jer volim svoj posao i mislim da je predivno što sam imao priliku da tako mnogo radim. U Hrvatskoj sam dobro prihvaćen, nikada do sada nisam imao problem gde god da sam otišao. Trudim se da širim pozitivnu energiju gde god da se nalazim i da pomažem ljudima koliko mogu, a kada imaš takav pristup životu, onda si svuda dobrodošao.

Da li još težite tome da ostvarite karijeru u Holivudu?

- Naravno, Holivud je nešto što sam započeo i na čemu radim poslednjih godina i tamo imam agente koji me zastupaju. U Los Anđelesu sam prijavljen kao glumac, radio sam i nastaviću da radim. Dogodilo se da sam u poslednje vreme dobijao ponude za dobre uloge na ovim prostorima, što nisam želeo da propustim. Dok sam boravio u Hrvatskoj dogodile su mi se lepe stvari i na emotivnom planu tako da sam vrlo srećan.

Emotivna ispunjenost vam je veoma bitna?
- To mi je najvažnije na svetu. Trenutno sam u životnom periodu kada sam najsrećniji i na emotivnom i na poslovnom planu. Sve se nekako spojilo jedno sa drugim u savršenu celinu i trenutno ništa ne bih menjao u svom životu. Srećniji sam nego ikada.

Čime vas je Ivana osvojila? Koje njene osobine najviše cenite?

- Time što je svoja i iskrena. Ne pokušava da se prilagodi sredini i da se vezuje za neke mejnstrimove. Biti svoj i iskren, a uz to pozitivan i duhovit, osobine su koje najviše cenim. Svaka žena je priča za sebe, a kada si iskren prema sebi, onda se i pojavi osoba koja je prava za tebe i sa kojom vam, kao što se kaže, nešto "klikne". Jednostavno se nađete.

Koliko vaš odnos trpi zbog vaših čestih putovanja?
- Oboje smo glumci, tako da se apsolutno razumemo po tom pitanju. Mi smo se i upoznali na snimanju serije "Zora dubrovačka". Kada ste sa nekim ko je iz iste branše onda ne mogu da nastanu nesporazumi zbog posla, jer je razumevanje po tom pitanju stoprocentno. Naša veza ne trpi zbog toga, a oboje smo tolerantni, što smatram jednom od osnovnih stvari u svakom ljubavnom odnosu.

Dolazi li Ivana često u Beograd?
- Da, uvek kada joj obaveze u poslu dozvoljavaju dolazi sa mnom u Beograd.

Odajete utisak osobe širokih shvatanja, da li je to rezultat vaspitanja?
- Imam najdivnije roditelje na svetu i imao sam predivno detinjstvo. Ništa mi nije bilo uskraćeno tokom odrastanja i vaspitavan sam tako da se bavim sobom, da poštujem druge ljude, da sam tolerantan i da budem otvoren prema svakome. Živimo u teško vreme i mislim da je upravo vaspitanje koje sam dobio u porodici ono glavno što mi pomaže da se snađem u mnogim stvarima. Možda zato toliko i radim, svemu što započnem dajem sto posto sebe jer me to čini srećnim.

Živite na relaciji između Zagreba, Beograda i Los Anđelesa, u kom gradu je vaš dom?
- U Beogradu. To je moj grad u kome sam odrastao, završio školu, gde su mi prijatelji i porodica. Kada odnekud dođem, već na aerodromu osetim miris Beograda, odmah se osetim kao kod kuće. Mnogo volim i Los Anđeles, gde sam proveo pet i po godina, kao i Zagreb gde sam poslednje tri i po godine. Ti gradovi imaju posebno mesto u mom životu i volim da boravim u njima, ali ništa ne može da zameni Beograd.

Intervju: Ivana Nikolić; Life Content
Foto: Boško Karanović; Life Content