Severina Vučković: Uvek se radujem novoj ljubavi || Hello Magazin!

Karte za dvodnevni spektakl Severine Vučković u Centru "Sava" planule su za tren pa je pop zvezda stigla u srpsku prestonicu sa širokim osmehom, poput onog na fotografijama iz Beča koje je ustupila magazinu "Hello!". U austrijsku prestonicu išla je radno, ali je slobodan vikend iskoristila da bi na sepcifičan način obeležila "Dan zaljubljenih" budući da je poštovalac svih praznika koji slave ljubav. Po povratku u Zagreb, organizovala je intimnu proslavu trećeg rođendana svom sinu Aleksandru. Veće slavlje je izostalo zbog prehlade malog Ace, ali će uslediti posle ovonedeljnog povrtaka iz Beograda, gde će provesti prvi deo radne nedelje. Ujedno, tog slavljeničkog dana dirljivom porukom obratila se svojim pratiocima na društvenim mrežama.
- Pre tri godine Split je bio pod snegom. Oko deset sati ujutro nazvala me je prvo Lepa Smoje i pitala: "'Oće li mali Aca izać' na moj rođendan? A, trebalo bi, teta-Lepa, al' biće da mu se ne da po ovom snegu, lepo mu je unutra. Jedva ga čekan videti, čuvaj mi se, Seve moja...". Te večeri u porodilištu svi su ranije završili posetu, išli su da slave rođendan mog menadžera Tomice. Zaspala sam oko 21 h. Lekari su me probudili oko 21.40 i prošaptali: "Severina, vreme je". Zgrabila sam telefon da im javim da idem da rađam, a poslednja poruka na displeju bila je Tomina: "Ajmo, hani, hopsa, hopsa, pa da mali i ja slavimo skupa”. Na taj dan, 20. februar, rodilo se troje meni bitnih ljudi. Dvoje prevažnih, moja teta Lepa Smoje, moj Tomica i najvažniji... Smisao svega što sad jesam, moj sin, koji je svima uneo toplinu jedne hladne splitske večeri - opisala je Seve, koja u radosnom tonu nastavlja razgovor za naš magazin, u kome osim o sinovljevoj rođendanskoj svetkovini, govori i o emotivnim odnosima i otkriva da je vreme da napiše knjigu o svojoj najvećoj ljubavi.

Beč je jedan od retkih gradova u kojima ste nastupali u poslednje vreme a da ste usput imali i slobodno vreme. Jeste li išli u šoping, šetnje? Kako ste proveli prošli vikend?
- Prekrasno sam se provela. Obično dođemo u neki grad, odsviramo i u pet ujutro smo kod kuće. Ne volim da ostajam da spavam posle koncerta, uvek mi je draže da dođem odmah kući. Ali ovog puta nisam zažalila. Žao mi je što Beč i ranije nije bio moje mesto u koje ću doći i nahraniti dušu lepotom. Božanstven je, kao uostalom svi veliki gradovi Evrope.

Izgleda da su putovanja vaša strast?
- Ja sam putnik, skitnica i uzorni turista i obožavam sve destinacije sveta, jer svuda tražim zanimljivosti, ali pre svega društvo koje će znati da mi pokaže gde sam došla i šta da pogledam, u koji restoran da odem na ručak, gde da pijem kafu. Ali to je tako kad sam običan turista, kad nemam koncert. Sada biram Aleksandru zanimljive destinacije i uživam vraćajući se s njim skupa u detinjstvo.

U Beču ste postavili svojevrsni rekord po broju posećenosti u dvorani u kojoj ste nastupali?

- Vratimo se Beču, uživala sam na koncertu za "Dan zaljubljenih" u dvorani "Admiral dome", gde je publika bila kao da smo u Zagrebu ili Beogradu. Puno emocija se izmenjalo te noći i nadam se da ćemo dogodine opet tamo svirati.

Ima li "Dan zaljubljenih" neku simboliku za vas? Šta uopšte mislite o datumima koji slave ljubav?
- O datumima koji slave ljubav mislim sve najbolje. Verovatno je neki srećnik to izmislio, jer je doživeo nešto što nikad pre nije i znao je da ni posle neće. I ja se ubrajam u takve srećnike ili nesrećnike, kako se uzme. I o tome bih mogla štošta reći, ali odavno nemam privilegiju da za novine pričam o ljubavi najotvorenije i onako kako bih htela. A dalo bi se. Ne zbog toga jer je to nešto što sam umislila da će drugima biti izuzetno važno, nego nije mi seksi, u stvari sve se pogrdno protumači i devalvira. A opet, pričati o tome površno da slavim ljubav svaki dan, isuviše je otrcano i plitko. Jer ja slavim i tugu i lepo, i pošteno joj nazdravljam, doduše u sebi, kad niko ne gleda. Osim one koja me izbezumljenu sretne u ogledalu. Možda je vreme za knjigu o mojoj najvećoj ljubavi, a možda i nije, jer utisci se zbrajaju na kraju. A ja sam još previše mlada. Ali ako me pitate da li tog dana slavim spajanje dva srca u jedno i spoznaju da mi se to desilo, da su se moje žile spojile sa sestrama koje su davno izgubile, to slavim. I zahvaljujem Bogu ili svetom Valentinu ili, u mom slučaju, svetom Martinu. Ali da, uvek želim da budem neodoljiva muškarcu, toliko da se preda mnom raspadne.

Ima li treći buket cveća koji se ne vidi na fotografiji iz bečkog hotela neke veze sa vašim ljubavnim statusom?

- Nema, mada su svi poklonjeni od srca.

Protekle nedelje upriličili ste proslavu rođendana sinu Aleksandru. Kako je protekao taj dan?
- Bilo je divno, ali u kućnom ambijentu. Grip nam je malo pokvario planove. Pravo slavlje s prijateljima imaćemo kad se vratimo iz Beograda.

Šta je Aleksandar ove godine poželeo za poklon i da li se radovao slavlju?

- Jako se radovao, dobio je torte kakve je hteo, a sad ima i pravi oklop Nindža kornjače i doktorski pribor. Njegova i bakina ljubav je neopisiva, pa je on kao leči.

Uz titulu regionalne zvezde, harizmatične dive i zgodne Splićanke, uz vaše ime ide i odrednica dobra majka. Koliko je žrtve potrebno za svaku od ovih titula?
- Biti majka najteži je i najlepši posao i najveća odgovornost. Sve je podređeno njemu, praktično svog života i nemam osim koncerta i svega što je vezano za to. Aleksandar svuda putuje sa mnom i mislim da je to najbolje za oboje. Ali imam i svu moguću podršku ukućana. On je veseo i druželjubiv dečak, uskoro će u vrtić. Moje prijateljice imaju decu, pa odlazimo na izlete kad god nam se ukaže prilika.

Jeste li u potpunosti zadovoljna i srećna žena ili vam nedostaje ljubav prema emotivnom partneru?
- Potpuno sam srećna i ispunjena i ne tražim sreću mimo sebe. I kao takva savršeno sam spremna za sve što mi život nosi. Ljubavi se uvek najviše radujemo.

Intervju: Nikola Rumenić; Life Content
Foto: Jelena Balić; Life Content