Vladimir Stojković po drugi put pred matičarem || Hello Magazin!

Osim zbog svojih profesionalnih bravura u dresu izraelskog kluba „Makabi Haifa”, popularni fudbalski golman Vladimir Stojković ima razloga za neizmernu sreću i na emotivnom planu. Godinu i po dana u stabilnoj je vezi sa Valentinom Pupović, atraktivnom Pljevljankom i marljivom studentkinjom beogradskog Ekonomskog fakulteta, koja će po završetku studija upisati master, zbog čega je Vladimir posebno ponosan. Zbog njenih studentskih obaveza „na čekanju” je zvanični početak njihovog zajedničkog života koji će, kako Stojković otkriva u intervjuu za magazin „Hello!”, uskoro biti krunisan brakom. Ukoliko venčanje bude u narednih nekoliko meseci, lepa Valentina postaće stanovnik velelepne metropole koju mnogi nazivaju „Majamijem Bliskog istoka”, budući da njen izabranik za sada ne planira promenu profesionalnog angažmana. Uspešnom sportisti biće to drugi brak. Prvi put na večnu ljubav zavetovao se bivšoj manekenki Bojani Rajić, sa kojom ima sina Lava.

Prija li vam život u Izraelu s obzirom na to da je mentalitet tamošnjeg stanovništva sličan našem?

- Da sam mogao da biram, bolje ne bih izabrao. Ljudi su vrlo druželjubivi i prijatni. Znao sam da je Tel Aviv lep i normalan grad na moru i da je život sličan onom u Americi. Ništa manje nisam ni očekivao od Jevreja.

Koliko vam je trenutno važan komforan život, za razliku od vremena kada ste, recimo, bili dvadesetogodišnjak željan dokazivanja na profesionalnom polju?
- I u svetu fudbala i inače u životu bitno je kako se postaviš u određenoj situaciji. Tel Aviv kao grad može „da te pojede” za sedam dana ako ne znaš da se kontrolišeš. Takav je i Beograd, takvi su mnogi gradovi u kojima sam živeo. Lepo je kada znaš da ti je dostupan i nešto raskošniji život, ali kada ne koristiš njegove blagodeti.

U martu se navršava osam godina od smrti vašeg oca, što je bio samo početak niza negativnih dešavanja u vašoj svakodnevici. Da li je to ujedno bio i događaj koji vas je naterao da se definitivno uhvatite ukoštac sa surovom stranom života?

- Bilo je mnogo tih tužnih i teških situacija sa kojima sam mogao da se poistovetim i potonem ili da nastavim da se borim. Odmalena sam doživljavao pehove pa sam i naučio da se borim sa nedaćama. Svašta mi se desilo, ali više ništa ne može da me iznenadi i da me oslabi. Sve te nevolje su me ojačale. Uvek svedem račune, konstatujem da su se stvari desile Božjom voljom i nastavim dalje. Što pre se pomiriš sa nekom teškom situacijom, to je lakše nastaviti život pod normalnim okolnostima. Samo dva dana posle očeve smrti izašao sam na teren da branim. Toliko je prošlo i do trenutka kada sam posle maminog odlaska na večni počinak stao na gol. Bile su to odbrane za moje anđele na nebu.

Pitate li se ponekad zbog čega su kontroverza i intriga neodvojivo vezane za vaše ime. Nekako je uvek sve prenaglašeno kada se o vama govori, pa se i od najmanjih sitnica pravi skandal.
- Valjda sam rođen pod takvom zvezdom. Retko kome se stvari tako nameste u životu. Čini mi se da svaki gubitak duplo više vratim i platim. To mi je valjda neki životni peh. Nema to veze sa genetikom i podnebljem na kome sam odrastao, jednostavno neke stvari nam se događaju, pa smo bolje pripremljeni za ono što nas čeka. Tako sam i ja znao kakva će se kontroverza izroditi iz mog potpisivanja ugovora sa „Partizanom” 2010. godine, pa sam bio spreman na sve što me je snašlo. Osuđen sam na borbu sa teškim teretom koji nosim na leđima, ali iz svake bitke izađem jači.

Koliko vam Izrael kao duhovno središte, između ostalih, i hrišćanske civilizacije pruža duhovno utočište?
- Pruža mi ogromno utočište. Svaki put kada odem u Jerusalim osećam se mentalno čistijim, kao da sam se oslobodio sve negativne energije koja me zapljuskuje sa mnogih strana. Mnogo puta odlazim tamo, samo za poslednjih desetak dana išao sam dva-tri puta i znatno se bolje osećam.

Priželjkujete li da vam se Valentina, sa kojom ste u vezi već godinu i po dana, pridruži u Izraelu kada završi fakultet?

- Koliko god se trudim, teško uspevam da sakrijem čak i svoj ljubavni život, jer sam svestan da javnost zanima sve što je vezano za mene. Kao mlađi trudio sam se da zaštitim privatnost, ali mi uopšte nije uspevalo. S druge strane, kontroverze koje su vezivane za moju ličnost nisu me preterano zanimale. Iako igram kolektivni sport, u odnosu sa javnošću osećam se kao da igram tenis, jer si u toj borbi sam, a kada dobiješ porodicu, preterana izloženost može da zasmeta. Nekome eksponiranost možda prija, ali meni ne, mada mi je, uz sve napore, i dalje teško da zaštitim privatnost. Tako je i sa mojom emotivnom vezom. Pitali ste me da li će se Valentina preseliti u Izrael, odgovor je: Sigurno je da ću se uskoro oženiti i da ću živeti sa svojom ženom.

Da li je istina da ste se verili kao što se piše ovih dana?
- Nismo se još verili.

Čime vas je Valentina osvojila osim šarmom i lepotom?

- Time što smo uspeli da izgradimo odnos koji mi pruža veliku dozu privatnosti, jer ona ne voli eksponiranje. Ta njena nezainteresovanost za medije i javnost posebno me je privukla i želje su nam se poklopile.

Valentina je često kod vas u Izraelu, posećuje li vas i sin Lav?
- Da. Vodim ga na treninge, utakmice, idemo u Jerusalim, kod tate radi šta god poželi. U mom klubu obožavaju ga treneri i saigrači i stalno me pitaju kada će doći, zašto ne nauči jevrejski jezik. Kada je sa mnom na terenu, sve mu je dopušteno. Voli da skače, da se poliva vodom.

Hoćete li forsirati da Lav postane fudbaler?

- Ne bih imao ništa protiv da bude fudbaler, ali ne znači da će biti dobar u tome samo zato što sam ja uspešan u tom sportu. Ništa mu neću nametati, ali neće biti ni razmaženi tatin sin. Voleo bih da se bavi sportom da ne bi otišao u drugu krajnost, jer živimo u vremenu u kome je, za decu, ulica jedina alternativa sportu. Te dve opcije prerasle su u izazove odrastanja, prisutne i u Beogradu i širom Evrope i sveta, a moj sin će, siguran sam, odabrati bolju.

Intervju: Nikola Rumenić; Life Content
Foto: Life Content