Pola sata sa... Mina Lazarević || Hello Magazin!

Serija „Porodično blago”, u kojoj je tumačila lik Čupke, Mini Lazarević donela je popularnost širokog televizijskog auditorijuma, a ostvarila je niz zapaženih rola, iskazavši svu raskoš svog talenta, kako glumačkog tako i muzičkog. Tridesetdevetogodišnja umetnica najviše je ponosna na svoju decu, osamnaestogodišnjeg Luku, sedmogodišnju Ivu i četvorogodišnjeg Marka, kao i na brak sa baletskim umetnikom Goranom Stanićem. Veliki izazov predstavlja joj uloga u seriji „Jedne letnje noći”, rađena prema romanu spisateljice Mir Jam. Na početku razgovora Mina govori o utiscima sa snimanja serije koja je počela da se emituje na „Prvoj” televiziji.

- Igram majku devojke u ranim dvadesetim godinama. Mislim da sam se dobro snašla, ova uloga mi je bila veliki izazov jer do sada ništa slično nisam radila. Budući da ne izgledam kao da imam pedeset godina, trudila sam se da to dočaram drugim sredstvima. To je jedna od najiskrenije ispričanih priča. Trudili smo se da budemo iskreni i da krajnje emotivno ispričamo jednu porodičnu, ljubavnu priču.

Šta vam posle dvadeset godina bavljenja glumom predstavlja izazov?

- Ja sam već imala jedan od najvećih izazova, a to je mjuzikl „Viktor Viktorija” u „Pozorištu na Terazijama” i to je bio najlepši način da proslavim dve decenije u mom pozorištu. To je vrhunac mjuzikla, brodvejski klasik. Svaka glumica koja se bavi muzikom sanja takvu ulogu. Ja sam je čekala godinama i mislim da se desila u pravom trenutku, kada se kod mene sakupilo iskustvo, znanje i godine rada.

Stečeno iskustvo sada prenosite deci u vašoj školi glume. Koliko vas inspiriše rad sa decom?
- Iako nisam očekivala da ću raditi sa decom, to je katarzično i predivno iskustvo. Oni su čisti i iskreni, rad sa njima me opušta posle radnog dana. To je škola u kojoj se bavimo oslobađanjem, imamo različite psihološke radionice, razvijamo samopouzdanje, radimo na govoru i pokretu. Deca vam ne daju da se opustite, čas ne sme da bude dosadan, svaki put moram dobro da ga osmislim.

Majka ste troje dece različitog uzrasta. Slažu li se međusobno i koliko vam najstariji sin, osamnaestogodišnji Luka pomažu u čuvanju mlađeg brata i sestre?
- Luka je divan momak i jako sam ponosna na njega. Preko noći je od dečkića stasao u momka, mada i on traži svoje jer još nije odrastao. U gimnaziji je i moram i njemu da budem roditelj. S druge strane, čuva brata i sestru, uvek mi se nađe i rado mi priskače u pomoć kad god mi je nešto potrebno. Mlađi brat i sestra ga gledaju kao u Boga i smatraju ga odraslim. U svakom slučaju, naporno je, nekad mi se čini da nemam vremena da udahnem vazduh kako treba, ali lepo je kad je kuća puna.

Kako se Iva snašla u prvom razredu i kako se vi snalazite sa njenim školskim obavezama?

- Često se dešava da Luka preuzme obavezu da radi domaći sa njom i da je prokontroliše, bar što se matematike tiče, što on rado prihvata.

U jednom intervjuu ste rekli da ste i posle toliko godina zaljubljeni u supruga kao na počeku. Da li je i danas tako?
- Normalno je da odnos mora da se menja, a naš odnos se stalno produbljuje i menja nabolje. Ne bih volela da je kao tada jer smo mi u međuvremenu mnogo uradili na našem odnosu. Na odnosu uvek mora da se radi, jer samo tako može da se opstane.

Kojim osobinama vas suprug iznova oduševljava?
- Kažu da je ljubav, ako uopšte može da se definiše rečima, kada nešto menjaš u životu. Ljubav su velike promene i pitanje šta sve možeš da promeniš zarad ljubavi prema nekome, što mi stalno činimo. Da ne odem u kliše koji podrazumeva podršku, razumevanje i toleranciju, to su stvari koje ne možeš da objasniš. Moj muž mene uvek može da nasmeje, da me iznenadi, da me ohrabri. Kada se zanesem u mojoj umetnosti i zaboravim na racio, on me vrati na pravi kolosek, da ne odlutam previše, i to čini na pravi načim. Mislim da je donekle bitno i to što smo oboje iz sveta umetnosti i prepoznamo kad to treba da se učini.

Autor: Zvezdana Milovanović; Life Content

Foto: Life Content