Lea Kiš: Krug ljudi sa kojima se privatno družim potpuno se razlikuje od poslovnog || Hello Magazin!

Već dvadeset sedam godina voditeljka Lea Kiš zabavlja gledaoce pored malih ekrana, a njene emisije spadaju među najgledanije. Karijeru je počela da gradi na „Radio-televiziji Srbije”, da bi pre deset godina prešla na televiziju „Pink” gde ima idealne uslove za rad. Pored uspešne karijere, Lea je već dvadeset tri godine posvećena supruga Momčilu Jokiću i njihovoj dvadesetogodišnjoj kćerki Sari. U intervjuu za magazin „Hello!” poznata voditeljka otkriva kakav odnos ima sa kćerkom, kako su je ona i suprug vaspitali i u čemu je tajna skladnog braka. Na početku razgovora Lea govori o emisiji koja na malim ekranima traje punih petnaset godina.

- Mislim da je ključna pozitivna energija u studiju koja, kako ja volim da kažem, prelazi ekran. Ljudi imaju osećaj da se sve dešava u njihovom dnevnom boravku, emisija je tako i osmišljena, da bude mnogo muzike, da se ne bavim provokacijama i intrigama. Mislim da ljudi žele da vide nešto dobro i pozitivno, gde se gosti uvažavaju i predstavljaju na drugačiji način i da ta pozitivnost donosi dobre rezultate.

Jeste li i privatno uvek nasmejani i srdačni, kao u vašim emisijama?
- I privatno sam vrlo pozitivna, ne razlikujem se mnogo privatno i poslovno, čini mi se da to ne može da se izlažira. Deo moje profesije je da uvek budem nasmejana, bez obzira na to kakve probleme nosim od kuće. Poslednjih mesec dana radila sam sa temperaturom trideset devet, ali sam dala sve od sebe da se to ne vidi.

S obzirom da niz godina radite istu formu emisije, da li ste ikada osetili prezasićenje?
- Kada dođe do prezasićenja, ja ću promeniti ili emisiju ili profesiju. U Srbiji je najlakše raditi pozitivne stvari i nuditi ljudima zabavu. Ako vas vole, ako uspete da ih nasmejete i oraspoložite, mislim da je to najlepše što danas možete da radite na televiziji.

Kako ste uspevalo da se nikada ne nađete na meti tabloida?

- Ja sam osoba koju retko možete da vidite na bilo kakvim gradskim dešavanjima. Vodim potpuno običan život kada se završi moja emisija i nemam potrebu da živim estradni život. Ne pojavljujem se na modnim revijama, niti se rado odazivam na promocije, bez obzira na to što sve ljude sa kojima radim izuzetno volim i poštujem. Za dvadeset sedam godina karijere nikada ni sa kim nisam privatno popila kafu i zato sa mnom niko ne može da napravi tabloidnu priču. Krug ljudi sa kojima se privatno družim potpuno se razlikuje od poslovnog. Nažalost, ili na sreću, kroz posao nisam uspela da napravim prijateljstva, već samo kontakte.

Jeste li zaista imali ponude da napustite „Pink”, kao što se pisalo u medijima, i šta vas deset godina drži u istoj televizijskoj kući?
- Mnoge moje kolege reaguju na ponude i transfere kao kada žene u šezdesetim godinama kažu: „Ja sam mogla da se udam, ali nisam htela”. Kada neko ima ozbiljnu ponudu, pređe i o tome ne priča. Samo se pojavite na nekoj drugoj televiziji, kao što sam ja učinila kada sam prelazila sa „Javnog servisa”. Ono što me drži na „Pinku” su fascinantna rasterećenost i maksimalna sloboda koju imam na toj televiziji. Ne moram da dolazim na sastanke i kolegijume, imam autorsku i svaku vrstu slobode, nadređene samo interesuje kakav je rejting emisije.

Mnogima je bilo neobično kada ste pored izgrađene karijere odlučili da upišete master, a zatim i doktorske studije. Šta vas je navelo na tu odluku?
- Mislim da je za svakog čoveka dobro da pored toga što je profesionalno angažovan, bude ispunjen i na tom planu. Neko se zadovoljava različitim hobijima koji mu pričinjavaju zadovoljstvo, a ja sam krenula tim putem jer smatram da sam tu pronašla sebe u drugom smislu. To je druga strana moje ličnosti. Mislim da je ovo dobar spoj za nekoga ko želi da se, pored toga što je profesionalno ispunjen, nadgradi i eventualno naučno doprinese onoliko koliko je to moguće. Učenje me relaksira posle napornih emisija.

Koliko, pored svih obaveza na poslu i kod kuće, uspevate da se opustite i izdvojite vreme za svoj gušt?

- Imam malo slobodnog vremena s obzirom na to da sam apsolutno posvećena mužu i kćerki. Pored standardnih kućnih obaveza, bavim se i finalnim radom na doktorskim studijama, a priprema za moju emisiju traje kao kada se običan čovek sprema da proslavi slavu, pa pored takvog tempa nema puno prostora za relaksaciju. Povremeno odem na neki kozmetički tretman i to je sve.

S obzirom na to da iza sebe imate više od dve decenije braka, šta smatrate ključnim za opstanak zajednice, koja sve teže uspeva da traje u današnje vreme?
- Mi smo se sreli i posle sedam dana venčali. Naš brak je počeo vrlo neobično, ali traje dvadeset tri godine. Brak ne doživljavam kao instituciju ili obavezu, već život sa čovekom koga volim. Oboje tako razmišljamo, a tamo gde postoji ljubav ima mesta za kompromise i razumevanje, koji su važni za jedan intenzivan odnos, a naš to još uvek jeste. U svim životnim situacijama podržavamo jedno drugo i određujemo prioritete. On je tu za mene kada sam u nekom većem poslu, a kada je on u nečemu važnom, ja sam maksimalno fleksibilna. Ako živite sa osobom koju volite, nemate potrebe da nekim iznenađenjima osvežavate i dopunjujete odnos. Moja intuicija je bila dovoljno jaka da za sedam dana shvatim da je moj suprug čovek mog života.

Kako biste reagovali kada bi Sara odlučila da se uda posle sedam dana poznanstva sa partnerom?

- Mi bismo to ponovo uradili, ali ne znamo kako bismo reagovali kada bi Sara to odlučila. Često pričamo o tome, nasmejemo se i uglas kažemo: „Mi bismo joj to zabranili”. Na svu sreću, naši roditelji su to prihvatili normalno.

Da li sa kćerkom imate otvoren odnos i da li se savetuje sa vama pri donošenju važnih odluka?
- Imamo otvoren i krajnje prijateljski odnos. Ona polako izlazi iz tinejdžerskih godina, ima ciljeve i želje, sama osmišljava svoj život, angažovana je i na fakultetu i snima filmove. Mislim da je najvažnije da roditelji osluškuju svoje dete i da ga usmeravaju, a ne da mu putem autoriteta nameću svoje želje i ono što dete u suštini ne nosi u sebi. Mi smo je usmeravali, ali smo je pustili da se izgradi kao samostalna osoba koja ima maksimalnu podršku svojih roditelja. Nikada nisam bila stroga majka i mislim da od viška ljubavi niko ne može da izraste u lošeg čoveka. Mislim da će tu ljubav umeti da prenese i na svog partnera i decu, kada ih jednog dana bude imala.

Planira li Sara da se vrati voditeljskom poslu ili je odustala od tog poziva?
- Nije odustala, ona je napravila pauzu jer ne može da postigne i da radi i daispunjava obaveze na fakultetu. To je sada ostavila po strani i mislim da će u narednom pertiodu doneti odluku u kom poslu će se više angažovati.

Želite li da krene vašim putem ili mislite da novinarska profesija ima više mana nego vrlina?

- Samim tim što nije izabrala da studira novinarstvo i odabrala je da bude na terenu, čini mi se da nije toliko zainteresovana za posao voditelja. Režija je profesija koja pruža raznovrsne mogućnosti, koja joj omogućava da vidi život i ispred kamere i iza nje. Ona će najbolje izabrati za sebe, ali deca koja odrastaju pored ljudi koji rade u medijima provode detinjstvo na televiziji, koju doživljava kao drugi dom. S obzirom na to da smo i suprug i ja novinari, logično bi bilo da se bavi tim poslom, ali videćemo koja će od dve njene ljubavi prevagnuti.

Imate li običaj da sa kćerkom idete zajedno u kupovinu i da se savetujete kada je oblačenje u pitanju?
- Odlazimo zajedno u kupovinu i to mi je najmučniji deo našeg zajedničkog vremena. Za razliku od nje, koja je spremna da u šoping odlazi svake nedelje, ja ga izbegavam, pa se naša kupovina obično završi tako što ja sedim u nekom kafiću dok ona obilazi butike. Ja sam atipična žena i kada me Sara pozove u šoping, znam da je preda mnom naporan dan.

Jeste li od onih majki koje ne mogu da spavaju kada im je dete u noćnom izlasku i zovete li je da proverite gde je i kada se vraća kući?
- Imam veliko poverenje u nju, ali uvek postoji doza nemira, bez obzira na to koliko sam realna i racionalna. Ne mogu čvrsto i mirno da zaspim dok se Sara ne vrati kući. Često se čujemo i uvek volim da znam kada će doći jer vozi auto. Sreća da postoje mobilni telefoni, ne znam kako su naši roditelji preživljavali kada mi negde odemo i ne mogu da se čuju sa nama.

Koliko vam se Sara poverava kada je reč o momcima?
- Mi smo otvoreni za svaku priču, naravno, i za ljubav i emocije. Imamo izuzetno blizak odnos, ne samo nas dve, već nas troje i među nama nema tajni. To joj olakšava da u životu pravi što bolji, i što je najvažnije, samostalni izbor. Ništa ne krijemo, tako da je svaki novi dečko dobro došao. Posle mog ličnog iskustva, bilo bi previše da joj ja nešto branim.

Koji ste joj ljubavni savet dali, imajući u vidu vaše iskustvo?
- Kada se desi ono pravo, neka se desi, a ona će najbolje znati i osetiti šta je najbolje za nju.

Intervju: Zvezdana Milovanović; Life Content
Foto: Life Content