Jelena Janković: Udvarače imam, ali želim pravu ljubav

Posle velikih pobeda na svetskim turnirima, odličnih plasmana i zauzimanja prve pozicije na "WTA" listi, za našu slavnu teniserku Jelenu Janković usledio je period tokom kojeg su je pratile brojne povrede, zbog kojih nije mogla da na terenu daje svoj maksimum. Sjajni rezultati koji su u jednom periodu njene karijere izostali nisu uspeli da pokolebaju optimizam i vedar duh pozitivne sportistkinje koja uvek život posmatra sa vedrije strane. Čak i kada je na početku godine, u februaru, morala da odustane od turnira u Dohi, gde je odigrala nekoliko odličnih mečeva, nije se predala, već je posle saniranja povrede butine nastavila da se bori. Nedavno je u Indijan Velsu stigla do finala, gde je izgubila meč od Serene Vilijams, a u nastavku sezone prioritet joj je da igra svoju najbolju igru, a rezultati će doći sami po sebi.
U jednom od retkih intervjua koje je dala u poslednje vreme Jelena otkriva koliko se promenila od perioda kada je važila za vanserijski talentovanu mladu devojku. U međuvremenu napunila je trideset godina i sazrela je kao žena, ali i dalje čuva dete u sebi i naivnost koju ne želi da promeni. Osim toga, posle dužeg perioda ponovo je slobodna, jer je pre nekoliko meseci okončala vezu sa vaterpolistom Mlađanom Janovićem, pre svega zbog česte razdvojenosti.

Na turniru u Indijan Velsu postigli ste dosta uspeha i stigli ste do finala iako ste prethodno imali povredu, da li vam je uspeh zbog toga još draži?

- Kada sam kretala na turnir, imala sam samo jednu želju, a to je bilo da igram uprkos povredi koja me je zadesila neposredno pre odlaska u Ameriku. Moja očekivanja pre ovog takmičenja nisu bila velika jer nisam imala mnogo vremena da se pripremim. Međutim, pobede su se nizale i ostvarila sam veliki uspeh. Posebno mi je značilo što je u tom trenutku sa mnom bila i moja porodica, pa sam sa njima mogla da podelim svu radost.

Mislite li da ponovo dolazi vreme vaše dominacije u "belom sportu"?
- Uopšte ne razmišljam o tome. Dugo sam u ovom sportu i želim još da trajem. Mnogo je kvalitetnih igračica, i starijih i mlađih, koje se bave ovim zahtevnim sportom i sve žele isto - da budu zdrave, da pobeđuju, da budu u vrhu, a to je i normalno. Konkurencija je veoma jaka. Naravno, kako se kaže, kolo sreće se okreće i nikad se ne zna. Neću se buniti ako ponovo budem među pet najboljih igračica na svetu.

Kakvi su vaši ciljevi za ovu sezonu?

- Svake sezone imam iste ciljeve, a da li će se oni ostvariti ne zavisi samo od mene već od mnogo faktora. Teško je stalno dobro igrati, izdržati sve fizičke i psihičke napore koji su pred vama, prevazići sve teškoće i probleme sa kojima se susrećete u ovom, mogu slobodno da kaćem, gladijatorskom sportu. Međutim, ja sam osoba koja se nikada ne predaje, a kada već igram, želim i da pobeđujem.

Ovo je period u godini kada provodite vreme u Americi, koliko volite tu zemlju i šta najradije radite kada ste tamo?
- U Kaliforniji imam kuću. Zbog toga se osećam lepo u Sjedinjenim Državama i nemam utisak da sam u stranoj zemlji. Klima u tom delu Amerike je topla, pa se kupam u mom bazenu, posećujem mesta koja su mi interesantna, šetam se i uživam u lepom vremenu.

Jeste li u potpunosti sanirali povredu butine zbog koje ste morali da prekinete učešće na turniru u Dohi?
- Što se tiče povrede, osećam se mnogo bolje, ali i dalje idem na neke terapije i pokušavam da se potpuno oporavim.

Nedostaje li vam majka Snežana na putovanjima i da li ona sada često prati sa tribina vaše mečeve?

- Mama duže već ne putuje stalno sa mnom, kao što je to ranije činila. Ali, ona i mlađi brat Stefan su došli da me gledaju u Indijan Velsu, da mi pruže  podršku na turniru. Generalno, moja porodica je moja najveća podrška. Ovog puta mi je jedino nedostajao otac, koji je pratio moju igru sa malih ekrana.

Nedavno ste proslavili trideseti rođendan, kako gledate na godine i donose li vam one mudrost?
- Godine su neminovnost i samo broj. Iskrenost i gotovo dečja naivnost su u mojoj prirodi, pa tim osobinama čak ni godine koje prolaze ne mogu ništa. Ipak, stekla sam dozu zrelosti i ozbiljnosti. Sada se odgovornije ponašam, pre svega prema sebi, ali i prema drugima.

Dobijate li s vremenom više samopouzdanja i prestajete li  da se nervirate zbog nevažnih stvari u životu?

- U suštini skoro uvek verujem u sebe, a tako je bilo i ranije. Samopouzdanja nekad imam više, a nekad manje. Tako je valjda kod svih ljudi. Trudim se da me ne dotiču nebitne stvari, ponekad i uspevam u tome.

Razmišljate li o periodu kada ćete prestati da se bavite tenisom i o novom životnom poglavlju koje će sa tim neminovno doći, ili ste u ovom životnom razdoblju pre svega skoncentrisani na karijeru?
- Još sam fokusirana na igru i rezultate, pa i ne razmišljam o povlačenju iz tenisa. Svakodnevne obaveze mi ostavljaju malo vremena za razmišljanje o budućnosti, koja će neminovno doći posle prestanka moje profesionalne karijere.

Imate li neostvarene ambicije u tenisu?
- Naravno da imam. Još verujem da mogu da postignem dobre rezultate, čak i da osvojim velike turnire.

Imate li potrebu da s godinama sve više vremena provodite u Beogradu i kako izgleda vaš život kada ste u Srbiji?

- Beograd je moj rodni grad koji volim najviše na svetu. Kada sam u Srbiji, vreme mi po pravilu proleti. Viđam se sa prijateljima, rodbinom, izlazim na moja omiljena mesta, idem u pozorište i bioskope, kao i na razne koncerte. Volim ljude u Srbiji i Beograd sa svim njegovim manama i vrlinama.

Osim po dobroj igri, poznati ste i po tome da volite modu, uživate li još u šopingu i koji vam je omiljeni grad za kupovinu?
- Kupoholičarka u meni nikada ne posustaje. U svakom gradu u kome boravim obavezno moram da kupim nešto, makar to bile sitnice. Neprevaziđeni gradovi za kupovinu su mi Rim, Milano, Pariz i Njujork. Tamo uvek najbolje šopingujem.

Nedavno ste okončali dugogodišnju vezu sa vaterpolistom Mlađanom Janovićem, koliko vam je bilo teško da donesete odluku o razlazu?
- Kada ste profesionalni sportista, vodite jedan skoro nomadski život. Menjate gradove, zemlje, kontinente, pa je teško naći nekoga ko će moći da vas prati. Svakodnevni nedostatak slobodnog vremena, stalne obaveze koje vas pritiskaju i iziskuju mnoge žrtve stavljaju ljubav u drugi plan. Divim se onima koji mogu sve to da usklade i uživaju u stabilnoj vezi.

Posle dužeg perioda ponovo ste slobodni, uživate li sada u čarima života singl devojke i šta vam u tome najviše prija?
- Trudim se da uživam. Kad god mogu, sa drugaricama izlazim u provod i tada volim da pevam i igram. Uvek se sjajno provedem.

Priželjkujete li novu ljubav i imate li udvarače?
- Proleće je pravo vreme za zaljubljivanje. Ako mi se desi ljubav, sigurno je da neću bežati od nje. Udvarača ima, a uvek ih je i bilo. Taman posla da ih nema.

Razmišljate li o vremenu kada ćete osnovati porodicu i ostvariti se u ulozi majke?
- Svakako da želim da zasnujem svoju porodicu i ostvarim se u ulozi majke. Obožavam decu. Kada će se to desiti, ne znam, ali se tome unapred radujem.

Uskoro ćete igrati za reprezentaciju, jeste li uzbuđeni zbog toga?
- Svaki put kada igram za svoju zemlju obuzimaju me snažne emocije. Kao individualni sportista nedostaje mi osećaj zajedništva i kolektivne radosti zbog ostvarenih uspeha. Volim atmosferu timskog duha, ali pod posebnim sam pritiskom kada igram za reprezentaciju, jer znam koliko našem narodu znače svaka naša pobeda i uspeh.

Naš tim ima mnogo mladih teniserki, dajete li im često savete i gledaju li one na vas kao na neku vrstu idola?
- Naša ženska teniska reprezentacija je podmlađena, što je dobro. Rado dajem savete mlađim koleginicama iz reprezentacije, uvek ih bodrim i svim srcem navijam za njih.

Intervju: Ivana Nikolić; Life Content
Foto: Nebojša Babić; Life Content

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +