Rade Šerbedžija: Na kraju sedme decenije zadržao početnički entuzijazam prema svemu što radi || Hello Magazin!

Naš proslavljeni glumac Rade Šerbedžija i na zalasku sedme decenije života uspeo je da zadrži početnički entuzijazam prema svemu što radi, a njegova posvećenost i otvorenost obezbedili su mu ljubav publike i stručne javnosti širom sveta. Zaljubljenost u sedmu umetnost uspeo je da prenese i na svoju stariju decu, kćerke Luciju i Ninu, koje su glumice i sina Danila, koji se opredelio za režiju, dok najmlađe Vanja i Milica nisu krenule očevim stopama. Vanja studira psihologiju u Beču, a Milica završava poslednji razred gimnazije, i najviše je zanima muzička umetnost. U društvu supruge Lenke, sa kojom je u braku više od dvadeset godina, šarmantni umetnik pre deceniju i po osnovao je teatar „Ulysses“ u Istri, koji će ove godine proslaviti značajan jubilej. Nedavno je dobio značajno priznanje od članova žirija festivala „SEE a Paris“ za doprinos kinematografiji na Balkanu. Značajna nagrada uručena mu je na svečanosti održanoj u „Teatru La Palace“, a reč je o filmskoj smotri koja promoviše sedmu umetnost sa naših prostora u Evropi.

Nedavno ste dobili nagradu festivala „SEE a Paris“, koliko su vam priznanja kao umetniku važna?

- Svakog čoveka razveseli nagrada koju dobije, jer je to priznanje za njegov prethodni rad. Mene je ova naročito razveselila, jer je to nagrada zemalja u kojima sam ja živeo ili boravio, a to su zemlje jugoistočne Evrope, Balkana. To mi je jako bitno, jer volim ovaj deo sveta i mislim da smo posebni. Važno je reći da je u Francuskoj taj festival, koji promoviše kinematografiju našeg prostora u Evropi, jako značajan i ima mnogo interesenata. Filmadžije i ljubitelji sedme umetnosti iz Francuske vole festival i rado ga posećuju.

Priznanje vam je uručeno na samom otvaranju filmske smotre, kakva je bila atmosfera?
- Atmosfera je bila predivna. Priznanje mi je dodeljeno u prepunom amfiteatru u kome je bilo najviše Francuza, što je jako lepo jer se i tu vidi značaj festivala.

Jesu li uz vas bili članovi vaše porodice?
- Nažalost, niko od njih nije mogao da pođe sa mnom, jer su imali svoje obaveze. I sam sam se u Parizu zadržao svega jedan dan. Morao sam da se vratim u Rijeku, gde su me čekali moji studenti sa kojima pripremam diplomsku predstavu. Međutim, ono po čemu ću pamtiti ovaj festival i boravak u Francuskoj jeste moj ponovni susret sa velikim prijateljem Vladimirom Veličkovićem, čuvenim slikarom i njegovom suprugom Marisom. Oni su prisustvovali dodeli nagrade, a nas dvojica smo se sreli posle mnogo vremena. Inače, godinama smo bili nerazdvojni prijatelji. On je često dolazio u Dubrovnik, kada sam ja bio mlad glumac i tako smo zajedno svirali i uživali, a i ja sam išao kod njega u Pariz i tamo bismo nastavljali druženja. Mnogo mi je drago da sam ga ponovo video i da smo imali priliku da evociramo uspomene.

Posle više od deset godina provedenih u Holivudu, otišli ste iz Amerike i vratili se u Hrvatsku, da li vam nedostaje tamošnji život?
- Sada mi je baza u Rijeci i to mi prija. Ameriku sam napustio, ali uskoro putujem u tu zemlju, jer moja kćerka Nina treba da diplomira. Ona završava studije glume na američkom koledžu u Filadelfiji i imaće diplomsku predstavu, a mi idemo porodično da je podržimo. Jako sam ponosan na nju.

Nedostaju li vam putovanja i boravci u inostranstvu, s obzirom na to da ste često radili van granica Balkana?

- I sada je tako jer mnogo vremena provodim u Velikoj Britaniji. U Londonu montiramo film „Oslobođenje Skoplja“, čija bi premijera trebalo da se dogodi na jesen na našim prostorima, a pre toga planiramo da konkurišemo i za inostrane festivale.

Taj film radite sa sinom Danilom, da li se češće slažete ili dolazi i do kreativnih mimoilaženja između vas?
- Moj sin i ja često se u životu raspravljamo o mnogim nebitnim stvarima. I to je uvek tako. Ali, što se tiče najbitnijih orijentacija u životu i u umetnosti, tu se, rekao bih gotovo potpuno razumemo.

Poznato je da letnji period volite da provodite u Istri. Imate li već plan šta ćete raditi ove godine i koga ćete sve sa suprugom Lenkom ugostiti?
- Ova godina će biti posebna jer naš teatar „Ulysses“ slavi petnaest godina rada. Tim povodom imaćemo veliki koncert u „Pulskoj areni“ kada će nam doći mnogi prijatelji pevači i muzičari da nam uveličaju proslavu.

Teatar ste osnovali sa suprugom, po čemu ćete pamtiti prethodnu deceniju i po?

- Po lepim i predivnim uspomenama. Mislim da smo napravili odličan festival, pravili smo odlične predstave i imali smo predivna gostovanja. Često su nam dolazili umetnici iz Beograda koji su gostovali kod nas. To mi je jako važno i značajno, i ne samo meni nego i publici koja uvek s posebnim oduševljenjem pozdravlja glumce iz Beograda. Zato, i ove godine doći će nam glumci iz „Jugoslovenskog
dramskog pozorišta“, odnosno imaćemo tri izvođenja komada „Razbijeni krčag“, mladog i talentovanog reditelja Igora Vuka Torbice. U predstavi igraju moji prijatelji Svetozar Cvetković i Nebojiša Glogovac, i jedva čekam da se ponovo sretnemo i družimo.

Intervju: Ivana Nikolić; Life Content
Foto: Life Content