Aleksandra Jeftanović predstavlja tromesečnu kćerku Anu || Hello Magazin!

Zdrave navike kojih se poslednjih godina pridržavala, uz adekvatan nadzor lekara i dobru genetiku, voditeljki Aleksandri Jeftanović omogućili su da s lakoćom iznese trudnoću i porođaj, kao i postporođajni period u kome mnoge žene zapadnu u depresiju ili se fizički zapuste. Iako joj fizički izgled nije u fokusu interesovanja, Aleksandra ima zavidnu devojačku liniju i besprekorno je doterana, a na njenom licu očitava se sreća. Za sjaj u očima i osmeh zadovoljstva zaslužna je njena tromesečna kćerka Ana, koja joj je potpuno promenila prioritete i probudila najtananija osećanja. Uz ljubav i podršku nevenčanog supruga Aleksandra Švrake pomno prati svaki i najmanji mig njihove mezimice, a tu je i njena majka da pomogne.

Ana je stoički podnela fotografisanje za "Hello!". Da li je i kod kuće tako umiljata i mirna beba?
- Ne mogu ni da zamislim kako je izgledao moj život pre Aninog rođenja. Jutros, pred polazak na fotografisanje za "Hello!", Saša mi je rekao: "Je l’ da da ti se čini da čitav život imamo bebu?"

Kako vam izgleda jedan dan sa Anom?

- Dvadeset četiri časa dnevno, sedam dana u nedelji, mi smo tim. U tom timu smo Saša i ja, i njena baka, moja majka. Ana odrasta uz mnogo ljubavi i pažnje. Trudim se da je slušam, osluškujem njene želje i poštujem njenu malu ličnost. Ponekad bude veoma nervozna, a reaguje i na promenu vremena. Sunčane dane koristimo da stalno budemo napolju, jer joj to veoma prija. Uoči fotografisanja za vaš magazin pomislila sam da će joj snimanje biti naporno. Međutim, Ana je borac, moj mali Jarac, i sve je izdržala. Kad poraste, biće joj to predivna uspomena, s ponosom će čuvati fotografiju sa naslovne stranice časopisa "Hello!".

Da li je teško osluškivati njene želje budući da je još mala i ne može da vam zatraži ono što poželi?
- U početku je bilo teško, a sada već znam kada i zašto plače, šta joj je potrebno u datom trenutku. Sva njena osećanja i postupci ne mogu se "prevesti" u reči, ali to je čarolija života s bebom i to jednostavno prirodno funkcioniše.

Da li vam je majka od velike pomoći oko bebe?
- Mama mi je od velike pomoći, pre svega što je po struci medicinska sestra. Pomažu mi patronažna sestra i moja mama, koja je oduševljena što je dobila prvo unuče. Super funkcionišemo, iako su nam u domu na okupu tri generacije. Imam utisak da nas je Ana sve zbližila.

Kako se vaš verenik Saša snalazi oko bebe?

- Saša nema preterano mnogo obaveza oko bebe. On je tu da se igra, pomazi je, izmasira, poljubi i eventualno je okupa. Operativac je, odvozi nas i dovozi. Njegova očinska uloga kasnije će doći do punog izražaja. Svakim danom, kako Ana raste, uspostavljaju bliži odnos. Pre mesec dana Ana se prvi put nasmešila svom tati, i sada svaki put kada ga vidi - žargonski rečeno - odlepi od sreće. To je početak te neraskidive veze između oca i kćerke, i nije za džabe izreka da su sve kćerke tatine.

Može li se reći na koga Ana liči, izgleda da je svoja?
- Od trenutka kada je došla na svet Ana me gleda u oči. To je vrlo jasan i direktan pogled. I prema mišljenju Sašinih i mojih prijatelja koji su je videli, naša kćerka ima blistav i prodoran pogled. Zato mislim da se svako od nas rađa s karakterom.

Da li već naslućujete šta Ana hoće a šta ne?
- Osluškujem njene potrebe. Nisam od onih modernih mama koje odmah po porođaju odlaze na put dok im dadilje čuvaju decu, pa onda i ne poznaju svoje dete. Trudiću se da Ana ima zdravo detinjstvo, da bude okrenuta prirodi, sportu i da joj dam najbolje od života, a to je valjda uloga svih roditelja. Nemojte me mnogo pitati o detetu, jer postajem jedna od onih dosadnih majki koje dave sve oko sebe pričajući o deci.

Vaš odnos prema mališanima promenio se otkad ste postali majka.
- Iskreno, dok nisam rodila dete nisam imala neki izraženi osećaj za decu. Sada, kada je moja Ana došla na svet, lako se rasplačem, emotivno reagujem i na tuđe mališane. To se dogodilo pre neki dan kada sam videla fotografije svoje drugarice Nevenke sa njenom decom.

Pored brojnih obaveza oko bebe, stižete li da se odmorite?
- Spavam dovoljno. Ana se sada budi jednom noću, jede i odmah zaspi. Nisam u majčinstvo ušla kao klinka, pa da budem nepripremljena. Znala sam šta me čeka iako mi je ovo prvo dete.

Imate dosta prijateljica koje imaju decu. Da li tuđe iskustvo može da vam bude od koristi?

- Ne kažem da ne pomažu tuđi saveti, ali jednostavno sam zaboravila sve što sam ranije slušala o roditeljstvu.

Kako ste povratili devojačku figuru posle porođaja?
- Poslednja stvar o kojoj sam razmišljala otkako je Ana došla na svet je moj fizički izgled. Valjda imam dobru genetiku, mada mi je ostalo da skinem stomak, ima tu i celulita. Nisam držala dijete, naprotiv. Slatkiše jedem više nego ranije, između ostalog i zato što mi je mama tu pa svašta sprema. Jedem kao sav normalan svet. Mi, javne ličnosti, možda smo privilegovani da imamo ovako lepe fotografije kao što su ove u vašem magazinu, da nas neko lepo našminka, glamurozno obuče i isfrizira, ali svi vodimo običan život. Ja, recimo, nemam ženu koja mi kuva, što ne znači da ostajemo gladni. Kuva ili mama ili ja.

Kada planirate da kćerku prvi put odvedete na neko putovanje?

- Krajem leta, kad nam sunce bude sve milije, otići ćemo na jedan lep odmor. Planiramo i Anino krštenje čim uskladimo neke operativne detalje.

Da li je Ana plačlljiva beba?
- Nije. Plače samo kada je umorna ili gladna. Imamo super pedijatra, doktora Brankovića kome sam prvih mesec i po dana dosađivala brojnim pitanjima. Jednom mi je čak odgovorio: "Ne znam stvarno šta da vam kažem".

Šta ste još naučili o deci otkad ste majka?
- Da su deca najveća droga. Prošle nedelje sam posle jedne dnevne obaveze zakazala odlazak u kozmetički salon, a potom sve otkazala samo da bih pomirisala i poljubila Anu.

Nedostaje li vam posao?
- Na televiziji nisam primetila ništa novo što bi mi bilo zanimljivo da radim. Inače, mogla bih da uskladim obaveze oko deteta i posao, jer tu su Saša i moja mama, uvek spremni da brinu o Ani.

Intervju: Nikola Rumenić; Life Content
Foto: Miloš Nadaždin; Life Content