Mina Lazarević: Posao me leči od svega || Hello Magazin!

Život glumice Mine Lazarević polako dobija obrise uobičajene svakodnevice, pošto je njen suprug Goran Stanić posle mesec dana provedenih u pritvoru osuđen na još jedanaest meseci kućnog pritvora zbog napada na nju, kao i zbog nedozvoljenog posedovanja oružja. Dok se u medijima ispredaju priče o tome da će Stanić sa nanogicom koja nadzire njegovo kretanje igrati i u baletskim predstavma Narodnog pozorišta, Mina se priprema za ponovno otvaranje škole glume, koju će ubuduće voditi samostalno. Od utorka, 8. septembra na televiziji „Pink“ emituje se i šou-program „Više od igre“, u kom je član žirija, pa tako sve ukazuje na činjenicu da je konačno pronašla unutrašnji mir, te da sada adekvatno može da se posveti svojoj deci i pedagoškom radu u emisiji i školi glume. U razgovoru za magazin „Hello!“, talentovana umetnica koja je letos preživela zlostavljanje, prvo razjašnjava da li joj je trenuti period najteži u životu.

U vreme kada ste počeli da snimate „Više od igre“ proživljavali ste pravu privatnu dramu pošto je objavljeno da ste pretrpeli nasilje od supruga Gorana Stanića. Da li vam je bilo teško da izolujete svoje profesionalne sposobnosti od svega što vam se privatno dešavalo?

- Ovim poslom bavim se dvadeset godina i naravno da sam za to vreme imala mnogo još teških perioda i situacija, ali se uvek trudim da budem profesionalna i da se to ne oseti. Tim pre što je moj posao za mene najlepši na svetu i on me istovremeno leči.

Kako komentarišete sudsku odluku o osuđivanju vašeg supruga na kućni pritvor?
- Ne zamerite mi, ali trenutno ne mogu da pričam na tu temu. Jednostavno nije trenutak. Biće vremena da o tome razgovaramo.

Da li je ovih dana teže biti Mina Lazarević - glumica i članica žirija u šou-programu, Mina Lazarević - majka ili Mina Lazarević - obična žena pre svega?
- Svaka od tih mojih rola ovih dana ima specifičnu težinu.

Ima li nekih novih profesionalnih uloga i angažmana koji vas očekuju od jeseni?

- U nekim sam pregovorima, ali ne mogu još ništa konkretno da najavim. Izvesno je jedino da ću od oktobra nastaviti da vodim školu glume.

Zbog roditelja dece koja će pohađati vašu školu, bitan je i odgovor na pitanje da li ćete sada sami voditi školu budući da je u tome nekada učestvovao i vaš suprug koji je vodio školu baleta?
- Od oktobra ću sama nastaviti sa školom.

Kako ste reagovali kada ste dobili poziv da budete član žirija u šou-programu „Više od igre“ budući da nije reč o licencnom formatu kao kada ste učestvovali u „Ja imam talenat“?
- Obožavam šou-programe, volim i televiziju i to su dva dovoljna uslova da mi to bude zanimljiv poslovni izazov. Bitan razlog je i to što suštinu tog programa čine deca. Zbog toga mi je i čast što učestvujem u ovom šou-programu.

Da li je ujedno teže ocenjivati decu?

- Deca su mali ljudi i ni u jednom trenutku ne želim da omalovažavam njihovo bitisanje na sceni, njihov trud i želju da se nečemu posvete. S druge strane, sa decom treba biti veoma taktičan. Trebalo bi ih usmeravati u pravom smeru, bez obzira na to što smo na njih slabi i emotivno vezani za njih. Potrebno je naći načina za davanje dobronamerne kritike i objasniti pojedinoj deci da nisu za to čime bi želela da se bave. Nije pedagoški negovati nečiju ambiciju ako dete nema smisla za bavljenje nečim jer će razočaranje biti veće kada dete samo shvati da ne može da se bavi onim što želi, na način na koji bi trebalo da se bavi svaki profesionalac.

Pomaže li vam majčinstvo u pedagoškom radu?
- Pedagogija je poseban dar i ne znači da će neko ko je dobar u svojoj struci biti dobar pedagog. Takođe ne znači da neko ko je roditelj mora da bude dobar pedagog i obrnuto. Svakako da uvek kada ocenjujem tuđu, prvo pomislim na moju decu. Otkad imam decu, sa njima imam otvoren i iskren odnos. Uvek im kažem šta mislim i učim ih da i oni kažu šta misle. Taj misaoni postupak je najbolji za odrastanje i sazrevanje mališana.