Pola sata sa... Jugoslav Ćosić || Hello Magazin!

Doživljavate li nekada sebe kao Don Kihota srpskog novinarstva?
- Iskreno, ne. Mislim da niko od ozbiljnih novinara tako sebe ne vidi. Odlično je kada se stvari menjaju zbog angažovanja medija, ali u suštini novinari ovaj posao rade zbog toga što je to njihov profesionalni izbor, vole svoj posao i od njega žive.

Najlepša vest koju ste čuli u poslednje vreme?

- Nova beba je na putu u televiziji “N1”.

Šta nedostaje srpskom novinarstvu danas?
- Hrabri i nezavisni urednici.

Jeste li nekada doživeli pretnje zbog posla kojim se bavite?
- Da, ali ne skoro. Međutim, novinari “N1” s vremena na vreme dobijaju pretnje, najviše preko društvenih mreža. Tada se obraćamo policiji. Ono što gotovo svakodnevno doživljavamo je da nam se na pres-konferencijama pojedini državni funkcioneri obraćaju sa arogancijom i pretećim tonom. Nekada su veoma lični.

Najveći kompliment koji ste u životu dobili?

- Ne mogu da se setim, valjda nijedan nije bio toliko veliki.

Najveća radost koju ste osetili?
- Kao i kod svih drugih, najveću radost vam donose deca.

Kako reagujete na bezobrazluk?
- Veoma neprijatno, bezobrazluk jako teško podnosim.

Koja vam je omiljena poslovica?

- Neka reči budu bolje od tišine, inače je bolje da ćutimo - Dionisije.

Najbolji savet koji su vam dali roditelji?
- Davali su nam mnoge dobre savete, ali nismo ih tada slušali. E sada, kada bih slušao, ne mogu da ih se setim.

Kada bi se svaka laž kažnjavala zakonom, šta bi prema vašem mišljenju bila adekvatna kazna?
- Neke laži zaslužuju zaista ozbiljne konsekvence. Ali, kao što znate, u demokratskim društvima za medije koji ne govore istinu postoji samo jedna sankcija - finansijska. I prilično je efektna. Što se tiče svakodnevnih laži koje nas okružuju, svako ima pravo da ih sankcioniše kako misli da treba.

Šta sadrži vaša antistres pilula?

- Porodicu, prirodu, kuče, muziku.

Šta vas je poslednji put nasmejalo do suza?
- Jedna greška u našem programu.

Kada ste poslednji put zaplakali i zbog čega?
- Bilo je to davno, ali sam često sam bio na ivici. Svakodnevno do nas dolaze mnoge priče i neke su baš potresne. Veoma sam osetljiv na sudbinu dece.

Imate li vremena za pisanje?

- Ne.

Kojoj knjizi se uvek rado vraćate?
- “Aleksandrijskom kvartetu”, Lorensa Darela.

Šta ljudi ne znaju o vama, a voleli biste da znaju?
- Voleo bih da još manje znaju i od ovoga što znaju.

Da ne morate da poštujete dres-kod na televiziji, šta biste najradije oblačili?
- Ne nosim inače kravatu, ali volim košulje i farmerke. To je garderoba u kojoj se odlično osećam.

Koja pesma najbolje opisuje vaše trenutno raspoloženje?
- “Mesečeva sonata”.

Šta još uvek ne stoji u vašoj biografiji, a voleli biste da se u njoj nađe?
- Mnogo toga bih još voleo. Ali ima i onoga što bih rado izbacio.

Šta najviše volite da uradite kada vam se završi radni dani?
- Zavisi kada se završi, ponekada je veoma dug. Ali kada je uobičajeno, najviše mi prija kućni razgovor o tome kako je kome prošao dan.

Volite li da gledate serije i da li vam je neka trenutno u fokusu?
- Volim dobre serije, ali ih ne gledam redovno, već u talasima, po nekoliko epizoda, ko će inače da sačeka sledeću.

Zbog čega je za vas Avala najlepše mesto pod nebom?
- Kada, kao kod nas u profesiji, dnevno vidite mnogo ljudi onda vam za vikend, ako nema vanrednih događaja, najviše prija drveće. Zeleno je, pravi hladovinu, ne priča mnogo.

Šta biste rekli svojim sinovima da požele da odu iz Srbije?
- Nismo došli u takvu situaciju, ne znam da li ćemo doći, ali ako bi to poželeli, ne vidim šta bih mogao da kažem osim da im u tome pomognem.

U kom poslu u domaćinstvu vam nema ravnog?
- Riba na roštilju.

Ko je veštiji u pripremi ajvara, vi ili supruga?
- Baš smo pekli ajvar prošlog vikenda. Ko će da plaća sedamsto dinara za teglu. Ne bi bilo lepo da lažem, ja sam samo zapalio vatru, a ostalo je uradila ona.