Ivana Španović: Vlada i ja funkcionišemo kao da smo supružnici, venčanje je stvar formalnosti || Hello Magazin!

Naša najbolja atletičarka Ivana Španović oprethodne godine postigla je najveći uspeh u karijeri kada je na „Svetskom prvenstvu“ održanom u avgustu u Moskvi osvojila bronzanu medalju i oborila državni rekord u skoku udalj. Atraktivna 23-godišnjakinja pre odlaska na ovo značajno takmičenje imala je veoma težak period i niz zdravstvenih problema, koji su je ometali u postizanju vrhunskih rezultata i zbog toga se posebno raduje svom uspehu. Tokom loših trenutaka najveću podršku ovoj lepoj dami davao je njen emotivni partner, fitnes trener Vlada Kumrić sa kojim je već pet i po godina u stabilnoj vezi i sa kojim drži teretanu „She“ u Novom Sadu. Korisni saveti koje joj je njen osam godina stariji momak davao za Španovićevu uvek su bili najbolji podstrek da nastavi da se bori za ostvarenje svojih snova. U Novu godinu ona ulazi sa željom da ponovo obori lični i državni rekord, a o privatnim planovima planira da govori tek kada joj se ostvare.

Po čemu ćete pamtiti prethodnu godinu kada je reč o vašoj karijeri?
- Iako sam imala mnoge probleme, bila je to najuspešnija godina od kada sam postala seniorka. Naime, zimsku sezonu početkom godine donekle smo odradili kako treba, ali sam se u martu razbolela bukvalno na dan takmičenja na „Prvenstvu Evrope“. Ipak, uspela sam da zauzmem peto mesto. Kada sam ozdravila, počela sam sa pripremama za letnji deo sezone, ali mi se tada desila komplikacija sa jajnikom zbog čega sam propustila sva takmičenja u letnjoj sezoni do „Svetskog prvenstva“. Dugo sam se dvoumila da li da se uopšte takmičim u Moskvi i na kraju sam odlučila da odem. Skočila sam državni rekord od 6,82 metra i osvojila bronzanu medalju koja je ujedno i moja prva seniorska medalja. Posle toga, pobedila sam u dve dijamantske lige na kojima sam učestvovala. Jedna je bila u Stokholmu, a druga na prestižnom atletskom mitingu u Cirihu. Nastupala sam i na „Balkanijadi“ za reprezentaciju gde sam ponovo skočila 6,82, što je bio odličan završetak sezone.

Koliko vam je bilo teško u periodu kada ste se razboleli i niste bili u mogućnosti da trenirate i učestvujete na takmičenjima?

- Bolest se javila zato što smo trenirali napolju po hladnom vremenu kada nismo imali uslova, a promenila sam i način rada. Nije bila u pitanju nepažnja već splet okolnosti, koje mi nisu išle naruku. Zato sam dobila cistu na jajniku, a postojala je mogućnost da se, usled nepoštovanja lekarskih saveta, bolest iskomplikuje, što bi moglo da ima ozbiljnije posledice. Nisam smela da rizikujem i odlučila sam da mirujem mesec i po dana. Po oporavku trenirala sam potpuno rasterećeno i samo dve nedelje posle vežbanja skočila sam lični rekord, a ubrzo sam i na „Svetskom prvenstvu“ postigla odličan rezultat.

Da li vam se i ranije dešavalo da zbog bolesti ne možete da trenirate i koliko vam to teško pada?
- Imala sam loš period koji je trajao prilično dugo. Pre dve godine propustila sam „Svetsko prvenstvo“ jer sam imala prelom navikularne kosti u odraznom stopalu i gotovo čitavu tu sezonu nisam mogla da se takmičim. Kada sam sanirala taj problem, ponovo su nastupili problemi sa jajnikom, ali sam, na kraju, nekako uspela da se izborim sa svim poteškoćama.

O čemu ste najčešće razmišljali tokom lošeg perioda? Jeste li u nekim trenucima pomišljali da odustanete od svega?
- Mnogo sam razmišljala i da nije bilo ljudi koji su u teškim trenucima imali više vere i od mene same, možda ne bih uspela da se izborim sa svim poteškoćama i najverovatnije letos ne bih otišla u Moskvu. Srećom, više glava je uvek pametnije od jedne, tako da sam uz svakodnevnu priču i motivaciju najbližih uspela da donesem pravu odluku i častila sebe i ceo moj tim jednom medaljom.

Koliko je vaš emotivni partner Vlada Kumrić uticao na vaše ispravne odluke?

- Vladina nesreća je što živimo zajedno i što je on uvek na tapetu, svejedno da li se dešava nešto loše ili lepo. Ali on to potpuno razume, jer je profesionalni sportista pa može da posmatra sve što se meni dešava iz neke druge perspektive. S druge strane, sa mnom je prošao mnogo toga i razume kako mi je. Uz to, stariji je od mene i zna da me sasluša i da mi da pravi savet. Moja je velika sreća što ga imam uz sebe.

Znači li vam psihološki prva seniorska medalja?
- Znači mi mnogo. Iako sam kao juniorka osvojila sve medalje, seniorske se ipak doživljavaju drugačije i ozbiljnije. Posle „Svetskog prvenstva“, kada sam mnoge iznenadila, uspela sam da i na ostalim takmičenjima budem na istom nivou, što mi daje „vetar u leđa“ da se što bolje pripremim za narednu sezonu.

Kako teku pripreme?
- Planirali smo da kraj godine provedemo u Dubaiju i da se tamo spremam za takmičenja koja me očekuju u 2014, ali nisam dobila vizu iz meni nepoznatih razloga. Posle toga pokušali smo da obezbedimo uslove za rad na Mauricijusu, ali pošto se ni to nije ostvarilo, otišli smo na Tenerife.

Koliko ste tamo bili i jeste li imali dobre uslove za rad?

- Kada smo stigli, zateklo nas je proglašenje vanrednog stanja zbog loših vremenskih uslova, pa smo posle deset dana odlučili da se vratimo. Sve je bilo zatvoreno, nismo imali nikakve uslove za rad. Na kraju smo preskakali ograde da bismo bar malo trenirali, ali nas je policija terala sa terena. Nema veze, kod kuće je ipak najlepše i mislim da ćemo se dobro spremiti za predstojeća takmičenja.

Ide li vaš partner sa vama na pripreme i takmičenja?
- Na takmičenja putuje sa mnom kada mu to posao dozvoljava. Imamo zajedničku teretanu koju smo nedavno preselili na drugu lokaciju, pa je bilo mnogo posla oko toga. Trebalo je da mi se pridruži na pripremama u Dubaiju, međutim, na kraju nisam ni otišla tamo. Ali svakako, kada krene sezona, on će me pratiti na takmičenjima.

Imate li neke planove za ovu godinu kada je vaš privatni život u pitanju?
- Postoje stvari koje bih volela da ostvarim na privatnom planu i radim na tome da se to i desi. Očekujem da mi se dogodi mnogo toga lepog, a to ćete saznati kada dođe vreme i pričaću o tome sa velikim zadovoljstvom.

Znači li to da planirate da ozvaničite vašu vezu?

- O tome stalno pričam i svi me pitaju da li je venčanje u planu pošto smo već pet i po godina u vezi. Ali to pitanje ostavljam za Vladu. Šalu na stranu, mi živimo zajedno, imamo svoje ambicije i planove, ali mislim da smo još mladi za brak. U svakom slučaju, mi funkcionišemo kao da smo supružnici, a venčanje je stvar formalnosti.

Koje su Vladine osobine zbog kojih tako dobro funkcionišete?
- Mislim da je ključ uspeha naše veze u tome što su nam karakteri potpuno suprotni. Ja sam jako brzopleta i ishitreno reagujem, što uglavnom pravdam mojim mladim godinama, a Vladina prednost je što je on iskusniji od mene i što jednostavno može da predvidi završetak svake situacije u kojoj se nalazi. Uvek je tu za mene da mi da pravi savet. Mi odlično funkcionišemo i kao par i kao dvoje ljudi koji pokušavaju da stvore nešto zajedničko.

Koliko ste posvećeni vašem zajedničkom biznisu, odnosno vođenju teretane u Novom Sadu?
- Trudim se da budem što posvećenija, ali pošto nemam toliko vremena, Vlada je preuzeo veći deo posla. On je tamo po ceo dan, a ja odlazim kada mi to druge obaveze dozvoljavaju. Glavne odluke donosimo zajedno.

Kako vas dvoje najradije provodite slobodno vreme?

- Najviše volimo da budemo kod kuće sa našim psom ili da prošetamo gradom, odemo u bioskop i slično. Nemamo mnogo slobodnih trenutaka, po čitav dan smo okruženi ljudima, pa uvek uživamo kada smo sami.

Koliko već imate kućnog ljubimca?
- Pretprošle godine smo 31. decembra kupili psa i sa njim smo dočekali Novu godinu. Međutim, imali smo tragičan ishod sa tom kucom, što nam je mnogo teško palo. Odlučili smo da kupimo potpuno istog psa, reč je o nemačkom patuljastom špicu, koji nam je sada kao dete. To je biće prepuno ljubavi za sve, iako je jako mali, nema čak ni dva kilograma.

Odlazite li često u rodni Zrenjanin?
- Volim da, kada sam u prilici, odem kod svojih na nedeljni ručak i da se tada vidim sa familijom i drugaricama koje su ostale tamo da žive. Ali to se dešava retko, možda jednom ili dva puta mesečno. S druge strane, Vladini roditelji su se nedavno preselili iz Zrenjanina u Novi Sad, tako da sada žive u istom gradu kao i mi.

Nedavno ste dobili nekoliko nagrada za najboljeg sportistu, koliko vam znači što tako završavate godinu?
- To je pravo osveženje za mene. Iako sam 2008. godine dobila veći deo nagrada jer sam tada bila svetska juniorska prvakinja, mislim da sada više uživam u njima. Ali ta slava traje samo nekoliko dana, a sve ostalo vreme moram da posvetim treningu i nekim svojim prioritetima. Ovo je bila moja najlepša godina u karijeri.

Kakve su vaše ambicije za 2014. godinu?
- Kada je reč o takmičenjima nikada ništa nisam najavljivala, pa neću ni sada. Ali, jako želim da konačno skočim više od sedam metara, i sa tom željom sam ušla u 2014.

Intervju: Ivana Nikolić
Foto: Mirko Tabašević
Frizura: Bojan Repaja za „Diktat“ - Institut lepote, Internacionalnih brigada 7, tel: 011 / 240 - 43 - 04 i 063 / 704 - 80 - 13
Šminka: Jovana Arsić za Studio „Isabella“, Braće Krsmanovića 22, tel: 061 / 155 - 66 - 29
Mesto snimanja: Restoran „Kalemegdanska terasa“, Mali Kalemegdan bb, 011 / 328 - 30 - 11 i 011 / 328 - 27 - 27