Nataša Kovačević: Moj najveći cilj je da ponovo zaigram košarku || Hello Magazin!

Devetnaestogodišnja Nataša Kovačević, koja je letos u Mađarskoj doživela saobraćajnu nesreću posle čega joj je amputirana noga, sa velikim optimizmom i velikim ciljevima ulazi u narednu godinu. Iako joj se veliki gubitak dogodio na pragu sjajne košarkaške karijere, simpatična Beograđanka s osmehom na licu hrabro korača ka novim pobedama. Snagu za to crpe u svojoj porodici i iskrenim prijateljima kojima je okružena.
- Oduvek sam bila optimistična devojka, tako su me vaspitavali roditelji, a sport me je naučio da nikada ne odustajem i da uvek idem dalje. Kada se dogodila saobraćajna nesreća u kojoj sam izgubila desnu nogu do kolena, istog trenutka sam se pomirila sa tim. Ne znam kako sam u tome uspela, ali jednostavno je tako - počinje priču za magazin „Hello!“ Kovačevićeva i ističe da je prvih dana posle nesreće ona bila ta koja je bodrila članove svoje porodice.
- Članovi moje porodice, mama, tata i brat, teže su se od mene mirili sa novonastalom situacijom. Mami je to najteže palo i bila je u početku utučena, ali sam ja svojim optimizmom uspela da ih ohrabrim i sada smo svi ponovo nasmejani i srećni.
Samo dva meseca posle nesreće ova čarobna devojka uspela je da stane na noge, a nedavno je počela i da vozi automobil. Svoje životne ciljeve je morala da promeni, a trenutni san joj je da ponovo zaigra košarku.
- Proces učenja da ponovo hodam velikom s lakoćom sam savladala i umesto četiri faze kroz koje se tom prilikom prolazi, sa različitim vrstama štaka i štapa, prošla sam samo kroz dve i sada mogu da hodam sa protezom bez ikakvih pomagala. Snagu mi daje moja porodica, bez njih ništa ne bi bilo moguće. Pored toga, imam izuzetnu podršku svih mojih prijatelja, kao i drugih ljudi koje sam upoznala posle nesreće. Uz toliko osoba koje vas bodre nemoguće je posustati. Nedavno sam počela i da vozim automobil i prvi put sam kupila sopstveni automobil. Ranije sam vozila tatina kola, ali sada više uživam u vožnji i to radim svakog dana - tvrdi Kovačevićeva koja planira da završi dva fakulteta.
- Još pre saobraćajne nesreće upisala sam Fakultet za turizam i ugostiteljstvo na Univerzitetu „Singidunum“ koji želim da završim. Osim toga naredne godine hoću da upišem i Fakultet za sport jer bih volela da ostanem u tom svetu. Nemam tačnu viziju čime bi se bavila, sada mi je školovanje na prvom mestu. Cilj mi je da naredne godine počnem i da trčim jer ću tada biti korak bliže ponovnom igranju košarke. Volim taj sport i sigurno ću se rekreativno baviti njime u budućnosti.
Nekadašnja košarkašica tvrdi da je poslednjih meseci stekla mnogo novih prijatelja, a među njima su i Vanja Udovičić, ministar sporta i omladine i glumac Milan Vasić.
- Vanja je čovek koji me je tokom mog boravka na Vojnomedicijskoj akademiji posećivao svaki drugi dan, i pored mnogobrojnih obeveza koje ima, i svojim prisustvom i savetima davao mi je snagu. Mnogo sam mu zahvalna na tome. Osim toga, na poziv glumca Milana Vasića otišla sam da gledam predstavu „Pevaj, brate“, u kojoj su me on i njegove kolege Andrija Milošević i Milan Kalinić toliko nasmejali da sam taj komad pogledala čak četiri puta. Pozitivna energija koju sam osetila gledanjem te predstave za mene je zaista u tom trenutku bila lekovita - otkriva hrabra Beograđanka, koja je svojom energijom inspirisala mnoge ljude i zahvaljujući tome dobila je specijalnu nagradu „Međunarodnog olimpijskog saveza“ koju joj je nedavno u Skupštini Srbije uručio Vlade Divac.
- Za mene je velika čast što sam dobila to priznanje i što sam se na dodeli našla u društvu svih naših najboljih sportista. To mi je veliki podstrek za budućnost.
Ova devetnaestogodišnjakinja planira da novogodišnju noć provede u društvu prijatelja, a jedna od želja u ponoć biće joj da se u 2014. zaljubi.
- Nisam zaljubljena i nemam partnera, ali bih svakako volela da mi se naredne godine dogodi ljubav - kaže za kraj Kovačevićeva.