Pola sata sa... Marko Pantelić || Hello Magazin!

Nekadašnji fudbalski as Marko Pantelić, koji je pre nekoliko meseci okončao profesionalnu karijeru i vratio se sa porodicom u Beograd, potpuno se navikao na novi način života. Iako su njegovi najbliži smatrali da će nastaviti da živi u inostranstvu, poznati tridesetpetogodišnjak i njegova supruga Tijana nikada nisu bili u dilemi da li bi trebalo da se vraćaju u rodni grad, a odlukom roditelja zadovoljne su i njihove kćerke, osmogodišnja Ingrid i četvorogodišnja Alegra. Bivši sportista vreme sada provodi u društvu familije i prijatelja, a često učestvuje u značajnim humanitarnim akcijama. Poslednja u nizu bio je teniski turnir u organizaciji "Saveza sindikata profesionalnih fudbalera", na kome se prikupljala pomoć za porodicu preminulog igrača Vladimira Pašića, koji je bio dobar Pantelićev prijatelj.

Nedavno ste učestvovali na humanitarnom teniskom turniru "Liga džentlmena", koji su bili vaši motivi?

- Učestvovao sam upravo zato što je reč o humanitarnom turniru. Kasnije sam saznao da je naziv akcije "Liga džentlmena". Pitao sam organizatore da li su sigurni da sam džentlmen i dobio sam potvrdan odgovor.

U kojim situacijama se osećate kao džentlmen?
- Ne razmišljam o tome. Jednostavno, ponašam se prirodno u svakoj situaciji, a drugi procenjuju ko je kakav u javnom životu. Nije na meni da govorim o tome.

Na proteklom turniru stigli ste do finala u kome ste izgubili. Jeste li zadovoljni plasmanom?
- Budući da prvi put učestvujem na jednom teniskom turniru, zadovoljan sam plasmanom. Volim da igram tenis i uopšte da se bavim sportom. Iako sam okončao profesionalnu karijeru, sport je i dalje sastavni deo mog svakodnevnog života. Bavim se tenisom, košarkom i, naravno, fudbalom koji je moja najveća ljubav. Moram da priznam da sam posle turnira osećao posledice, odnosno imao sam upalu pojedinih mišića jer tenisom se ne bavim svakog dana.

Čitav turnir je organizovan zbog pomoći porodici preminulog fudbalera Vladimira Pašića. Kako je protekao susret sa njima na dodeli nagrada u vašem restoranu "Marko"?

- To veče bilo je ispunjeno emocijama upravo zbog prisustva Vladine supruge i dece. Drago mi je da su njegovi mališani imali priliku da vide da njihov otac nije zaboravljen ni deset godina posle smrti. On je bio dobar čovek i veliki sportista. Mnogo mi je drago što se sve događalo u mom restoranu jer smo nas dvojica bili prijatelji i mnogo vremena smo provodili zajedno.

Već nekoliko meseci je prošlo od kada ste okončali profesionalnu karijeru. Živite u Beogradu, jeste li se navikli na novi način života?
- Moj život je sada znatno drugačiji od onog koji sam vodio dok sam se profesionalno bavio sportom. Što se tiče života u Beogradu, samo ću reći da nigde nije lepo kao kod kuće.

Mnoge vaše kolege su se po završetku karijere odlučile na život u inostranstvu. Jeste li sa suprugom razmatrali tu mogućnost?
- Uvek sam znao da ću se po završetku karijere vratiti u rodni grad iako su me svi ubeđivali da do toga neće doći i da ću sa porodicom ostati u inostranstvu. Međutim, ja sam Beograđanin i nigde mi nije lepše nego u mom gradu. Ako je potrebno da negde putujem, neću putovati u Beograd već ću putovati iz Beograda. To je moj stav. Osećam veliku ljubav prema svom gradu i prema svemu što se u njemu događa. Naravno, ima i drugih mesta koje volim, u kojima žive ljudi koje volim i u kojima sam rado viđen gost, i ma koliko da mi je tamo lepo, samo se na jednom mestu osećam kao kod kuće, u Beogradu.

Koji su vaši omiljeni inostrani gradovi?

- To su pre svega mesta u kojima sam igrao i živeo. Najviše volim Atinu, Berlin i Amsterdam.

Uživaju li i vaše kćerke i supruga podjednako u novom životnom poglavlju?
- Lepo im je i za sada se ne žale. Moja supruga je takođe iz Beograda, ovo je i njen grad, tako da je zadovoljna. Nas dvoje smatramo da nema potrebe da ciljamo ka nečemu većem jer za nas ne postoji ništa lepše od Beograda.

Intervju: Ivana Nikolić, Life Content