Andrea Lekić: Najveći izazov je zadržati se na vrhu

Međunarodna rukometna federacija proglasila je Andreu Lekić za najbolju rukometašicu sveta u 2013. godini, što je bila kruna fantastične sportske godine u kojoj se okitila i srebrnom medaljom na svetskom šampionatu održanom tokom decembra u Beogradu. Igračica makedonskog Vardara i kapiten naše reprezentacije još nije stigla da organizuje proslavu, ali ni da sredi utiske, a reči hvale i dalje stižu sa svih strana sveta.

Čestitke za osvajanje titule najbolje igračice sveta. Da li su se malo smirile strasti ili i dalje stižu poruke od znanih i neznanih?

- Hvala na čestitkama. Poruke još uvek stižu i iznova me podsećaju na 26. januar. I to prija, naravno. Još nisam stigla svima da odgovorim, ali ću to uraditi - nadam se da imaju razumevanja. (smeh)

Koja je bila prva pomisao kada si saznala da si izabrana za najbolju rukometašicu sveta?
- Bila sam presrećna! Teško je to opisati rečima. Ponosna sam na sve ono što je ostvareno u 2013, godini iz snova.

Kako je izgledala ceremonija u Danskoj, na kojoj ti je uručeno priznanje?
- Veličanstveno! Ceremoniji, koja je održana nakon završetaka utakmice za treće mesto na EP, prisustvovalo je 14.000 ljudi, koji su uveličali dodelu priznanja. Za mene je to bila izuzetna čast.

Da li je bilo suza radosnica?

- Jeste, naravno, jer potrebe za suzdržavanjem nije bilo. (smeh)

Žiri koji je odlučivao o tituli sastavljen je od rukometnih eksperata, predstavnika medija i ljubitelja rukometa. Čini se da je sve "pod lupom", kako igra, tako i ponašanje van terena?
- Upravo tako, ali time priznanje još više dobija na značaju. Trudim se da promovišem rukomet na svakom koraku.

Šta je neophodno da bi neko bio naj od naj na sportskom terenu?
- Veliki trud i upornost, pre svega. Vera u sebe je takođe bitan "sastojak" recepta za uspeh. Ne odustajati i kada naiđu teški dani, jer je sve to put do vrha.

Sa ovih prostora titulu najbolje rukometašice sveta ponela je i Svetlana Kitić, 1988. Sudeći po pričama starijih koleginica, šta misliš - da li su se i u kom pravcu pomerili sportski parametri?

- Reprezentacija Jugoslavije je u to vreme bila mnogo jaka, činile su je – kao što je poznato – predstavnice nekoliko država. U odnosu na to vreme parametri su se najviše pomerili u pogledu fizičke spreme igračica i brzini rukometne igre. Danas je sve neuporedivo zahtevnije i napornije na fizičkom planu.

Kako je izgledao tvoj put do svetskog trona?
- Treniram od svoje 11. godine. Počela sam u ORK Beograd, nastavila u Radničkom, pa u Knjaz Milošu, Krim Merkatoru, mađarskom Đeru, a sada nastupam za Vardar iz Skoplja.

Imaš li evidenciju koliko medalja si do sada osvojila?
- Iskreno, nemam predstavu. Želim da ih bude još mnogo. (smeh) Naravno, statua koju sam dobila u Danskoj imaće posebno mesto, ali prednost ipak ima srebrna medalja sa SP-a. Ona mi je najbitnija.

Od 365 dana u godini koliko provedeš na treninzima i utakmicama, a koliko je onih koji su samo tvoji?

- Samo mojih je 30 dana. Rukomet je jedan od sportova koji imaju najdužu sezonu, jer se svakog decembra održavaju svetska i evropska prvenstva.

Da li si po povratku kući organizovala proslavu za porodicu i prijatelje? Igračice Vardara su ti prirpedile u Skoplju spektakularan doček, zar ne?
- Još uvek nisam stigla da odem do Beograda, ali svakako ću prvom prilikom organizovati proslavu. Doček u Skoplju, od strane mog tima, nikada neću zaboraviti. Devojke su me iznenadile i "naterale" da plačem bez prestanka prilično dugo. Hvala im još jednom.

Pretpostavljam da kao i svaka devojka voliš šoping. Da li će deo novčane nagrade otići na kupovinu "krpica"?
- Sigurno je da će veći deo novca otići na proslavu nagrade, za ostalo ćemo videti. Inače, za krpice se uvek nađe. Da li od nagrade ili od ušteđevine, tek biće i za šoping. (smeh)

Studiraš menadžment u hotelijerstvu. Hoće li ove godine u tvoje ruke stići fakultetska diploma?

- Hoće. Nadam se da ću do juna završiti sve fakultetske obaveze. Studije sam malo otegla zbog sportskih obaveza, ali uz dodatno angažovanje sve se može uklopiti.

Kada neko – kao ti - stigne do vrha u profesiji kojom se bavi, šta ga motiviše da nastavi dalje?
- Motiviše ga da taj uspeh postigne opet. Najteže je zadržati se na vrhu, to predstavlja svojevrstan izazov, a mene želja za dokazivanjem konstantno pokreće i vuče napred.

Koji cilj si sebi zacrtala za 2014?
- Plasman na final four sa ekipom Vardara, plasman na EP sa reprezentacijom Srbije i jedna od medalja oko vrata u decembru.

Piše: Eva Čubrović, Life Content

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +