Vladimir Stojković: Želim da zasnujem normalnu porodicu || Hello Magazin!

Branio je za rivale, izazvao bes razjarene navijačke armade, izgubio majku, potom je shvatio da ne može da sačuva tek stvorenu porodicu. Ipak, Vladimir Stojković je iz cele priče izašao jači, bolji i kao neformalni pobednik. Dok iz naručja ne ispušta trogodišnjeg Lava, izgleda da proslavljeni golman deli snagu imena svog sina. Konačno rasterećen i bez pritiska, može da bude savršen muški uzor, snažan, vedar i stabilan. Ne haje za priče, nagađanja i dramatizovane insinuacije. Na pitanje da li zaista rasprodaje garderobu bivše supruge, izraz lica govori koliki prezir oseća prema mogućnosti da tako nešto i pomisli. Uprkos svemu, veru u ljubav ni na trenutak ne gubi, sada je samo dovoljno zreo da shvati da će ona doći po njega, baš u trenutku kada bude savršeno spreman za nju.

Stiče se utisak da vam je odlazak iz “Partizana” prilično teško pao.
- U “Partizan” sam došao u leto 2010. godine, prvobitno kao pozajmljeni igrač “Sportinga” iz Lisabona, a potom je klub u celosti otkupio moj ugovor. Bio je to transfer koji je uzdrmao Srbiju, jer sam pre toga branio u “Crvenoj zvezdi”. “Crno-bele” sam napustio posle sto četrnaest nastupa, sa tri osvojene titule i dva kupa. Na poslednjem meču koji sam odigrao navijači su mi posvetili transparent: “Hvala ti za dane, hvala ti za noći, hvala ti, hvala, za sve”. Uzvratio sam im odličnom partijom i majicom na kojoj je pisalo: “Hvala vam za sve ove godine, odlazim, a volim te”. Bilo je baš emotivno.

Malo ko je očekivao da ćete postati miljenik navijača. Nedavno su vas izabrali za igrača 2013. godine.

- Strahovao sam da neću biti prihvaćen na najbolji način, ali sam takođe znao da dobrim odbranama mogu da “kupim” navijače, što mi je uspelo brže nego što sam očekivao. Posle toliko vremena, jasno je da sam bio iskren i da moja priča nije počivala na frazama. U “Partizanu” sam proveo tri i po prelepe godine i “grobari” su uvek bili uz mene - kada mi je umrla majka i u ostalim specifičnim situacijama. Nadam se da sam im se odužio na adekvatan način. Važno je istaći da se od “Partizana” nisam oprostio trajno jer sam siguran da ću se u klub iz Humske jednog dana vratiti i u njemu završiti karijeru. Volim da kažem da je “Partizan” moja prošlost, ali i budućnost. Bez obzira da li ću po okončanju profesionalnog bavljenja sportom raditi u njemu ili ne, uvek ću biti tu.

Interesantan je podatak da ste se priklonili “Partizanu”, a time i svesno žrtvovali da biste obezbedili porodicu.
- Kada mi na terenu nije išlo najsjajnije, “Partizan” mi je bio jedina opcija. Želeo sam da se vratim u “Zvezdu” za drastično manju svotu jer sam u tom klubu proveo čitavu deceniju, ali druga strana nije bila raspoložena za to. Po prelasku u “Partizan”, javno sam istakao da to činim iz profesionalnih razloga, međutim, situacija je počela da se otima kontroli. Da se nije desio incident u Đenovi, kada su “Zvezdini” navijači napali autobus sa reprezentacijom u kome sam bio, svakako da na derbiju ne bih pokazao majicu na kojoj je pisalo: “Oprostite mi moju ružnu prošlost”. Revolt je, dakle, učinio svoje.

Posle Francuske, Holandije, Portugalije, Španije i Engelske, želja vam je da se okušate i u čuvenoj “Bundesligi”.
- Poznato je da su nemački golmani decenijama najbolji na svetu. Kada bi mi se ukazala prilika da se sa njima takmičim, bio bi to veliki podsticaj za mene. U modernom fudbalu teško je pretpostaviti šta će se desiti sutra. Karijerom sam veoma zadovoljan, ali svakako da bih voleo da se oprobam i u “Bundesligi”, to mi je veliki san.

Po odlasku iz “Partizana” potpisali ste ugovor sa grčkim “Ergotelisom”. Kakvi su vam prvi utisci?

− Sjajni, a cilj mi je da novim saigračima pomognem u ostvarivanju što boljih rezultata.

Hoćete li se na Kritu zaista zadržati samo do juna, nakon čega bi trebalo da obučete dres “Olimpijakosa”?
− Sačekajmo leto, kada ću na ovo pitanje moći konkretnije da vam odgovorim.

Vaš dolazak u Grčku izazvao je nezapamćeno interesovanje medija.
- Interesovanje lokalnih medija je zapanjujuće veliko, neki su čak moje angažovanje apostrofirali kao istorijski trenutak. Imao sam uspešan debi, učestvovao sam u pobedi svog novog kluba nad “Panioniosom”, a potom je usledilo još nekoliko utakmica na kojima smo trijumfovali. Za adaptaciju golmana na novu ligu i zemlju navodno je neophodno šest meseci, dok kod mene to, ovoga puta, ide znatno brže, o čemu najbolje svedoče rezultati “Ergotelisa”. Nikoga se ne plašim, pa ni velikana kao što su “Pao” i “Paok”.

Kako provodite vreme sa sinom Lavom koji je sa vama u Heraklionu?

- Vreme koje zajedno provodimo uvek je kvalitetno i ispunjeno različitim aktivnostima. Ovoga puta bez daha ga je ostavio “Kritakvarijum”, gde se susreo sa fascinantnim podvodnim svetom. Veoma je uzbudljivo ponovo otkrivati svet i posmatrati ga iz vizure dvogodišnjaka. To je privilegija koje mnogi roditelji zbog užurbanosti, nagomilanih problema i svakodnevnih obaveza, nažalost, nisu svesni. Rasterećenost je učinila da naša bliskost i potrebe ne trpe nikakve pritiske i prepreke. Mislim da je upravo to razlog što je Lava najlakše opisati kao jednog srećnog dečaka.

Smeta li vam što ste kao vrhunski sportista na naslovne strane dospeli ne zbog svojih uspeha već u potpuno drugom kontekstu?
- Svakako da mi smeta. Nikada nisam imao ambicije da budem zvezda tabloida, ali su se događale stvari na koje jednostavno nisam mogao da utičem. Na sreću, sve ružno konačno je iza mene, o prošlosti ne razmišljam i sigurnim korakom idem novim poglavljem života, u kome će mi se, nadam se, dešavati samo lepe stvari.

Vaš brak još uvek nije okončan?
- Nezvanično, odavno sam razveden, a iskreno se nadam da će moj brak u bliskoj budućnosti i zvanično biti okončan. Početkom sledećeg meseca očekuje me ročište, kada će ta priča, verujem, konačno biti zatvorena.

Kako reagujete na novinske napise poput onog da rasprodajete Bojaninu garderobu?

- Ispod mog nivoa je da komentarišem takve stvari.

Jeste li spremni za novu ljubav?
- Takve stvari se ne planiraju i najlepše je kada se dese spontano, ali svakako da bih voleo da se emotivno skrasim. Potičem iz zdrave i normalne porodice, majka mi je bila profesor, a otac sportista, fudbalski trener i sudija. Svakako da je jedna od mojih najvećih ambicija da zasnujem sličnu zajednicu, za koju se ne kaže uzalud da je svetinja i najveće blago.

Kako provodite vreme kada niste na terenu?
- Lav je centar mog sveta. Ljudi misle da ne izlazim iz diskoteka, a istina je da me noćni život nikada nije preterano privlačio. Ta faza me je prošla. Izlazio sam, družio se, ali nikada nisam želeo da nosim imidž plejboja. Bio sam opterećen razmišljanjem šta će, kada nađem pravu devojku, ona misliti o meni zbog takvih priča. Fudbalere bije glas da vole da se zabavljaju sa manekenkama, da prave lude žurke i opijaju se do jutra, što je daleko od istine.

Kako se nosite sa pritiskom slave?

- Nedostaju mi neke male stvari. Voleo bih da na miru odem u bioskop ili šoping, da sa sinom prošetam gradom, a da me niko ne prepozna. Nekada je zaista nepodnošljivo i to je definitivno jedna od stvari na koje se nikada neću privići.

Razmišljate li da, kao Dejan Stanković ili Dejvid Bekam, napišete biografiju?
- Već sada bih mogao da je napišem ili, još bolje, da o sebi snimim film.

Intervju: Nikola Golubović, Life Content
Foto: Miloš Nadaždin
Stilista: Darko Kostić
Mesto snimanja: Hotel “Falkensteiner”, Bulevar Mihaila Pupina 10K, www.falkensteiner.com