Pola sata sa... Lena Kovačević || Hello Magazin!

Lena Kovačević završila je prošlu godinu uspešnim koncertima u Beogradu i Novom Sadu, a i u 2014. ušla je zadovoljna jer se njen album „San“ našao među najprodavanijim izdanjima na ovdašnjem muzičkom tržištu. Kao jedna od retkih dama sa javne scene koje uspevaju da grade karijeru utemeljenu na kvalitetnom zvuku, ističe da je najvažnije ponašati se u skladu sa osećanjima. U tome joj najviše pomaže žanr koji izvodi sa velikom ljubavlju i zadovoljstvom i koji, zahvaljujući njenoj pojavi, doživljava pravu renesansu. Lepa pevačica, kćerka slavnog dramskog pisca Dušana Kovačevića, ne krije da joj je, uprkos svim profesionalnim uspesima, porodica ipak na prvom mestu, a pre svih njen jednoipogodišnji sin Vuk. Nedavni nastup u klubu „Diva“ bio je, kaže, odlična prilika da se muzika koju izvodi doživi na pravi način, jer reč je o intimnoj atmosferi koja potpuno odgovara tom melanholičnom zvuku. Uz neke evergin standarde, čuli smo i repertoar sa oba njena albuma kojima je preko noći osvojila ljubitelje laganih nota i vrhunskih vokala.

Aktuelni album jedno je od najprijatnijih ostvarenja na domaćoj sceni, a nove pesme se neprestano vrte. Jeste li se nadali tolikom uspehu budući da na ovim prostorima ipak dominiraju neki drugi žanovi?
- U životu je veoma važno da radite ono što volite, a muzika pre svega prenosi emocije. Džez ni u jednoj zemlji nije “muzika mase” i zato je na neki način postao ekskluzivni, jedinstveni žanr. Prvi tiraž albuma je rasprodat i taj podatak me zaista raduje jer pokazuje da smo na pravom putu. Naporno sam radila, imam divan tim oko sebe i zaista nam je izuzetno drago što je publika ovako lepo prihvatila naš “San”.

Album podseća na lepša vremena, kada su scenom dominirale Gabi Novak i Josipa Lisac, ali danas izgleda da ste usamljeni u toj vrsti muzike.

- Moj cilj je da pored Srbije i regiona nastavim da radim u inostranstvu. Dobro je da kod nas postoji izbor različitih pravaca, tako da svako može da izabere ono što želi i što mu leži. Drago mi je zbog saznanja da i muzika koju ja komponujem i izvodim kod nas ima publiku.

Vaš otac je najveći srpski dramski pisac današnjice. Da li vas nekad savetuje bez obzira što ste u različitim umetničkim žanrovima i šta vam najčešće sugeriše?
- Sticajem okolnosti i moj otac je javna ličnost, ali, na sreću, ne bavimo se istom vrstom posla. Sve su to spontani životni saveti, pouke proistekle iz njegovog bogatog iskustva sa ljudima ili iz profesije. Podrška roditelja zaista mnogo znači, a činjenica da veruju u ono što radite posebno je bitna, naročito kada ste na početku.

Jednom prilikom izjavili ste da je ženi danas najteže da ostane nežna i ženstvena. Zbog čega je to tako?
- Žene su sa svih strana bombardovane idejama kako bi trebalo da izgledaju i da se ponašaju, pa nekako gubimo sebe u tom procesu. Ponekad mi je mučno da posmatram medijsku propagandu, koju mi očigledno i same podržavamo, na primer poziranje nedelju dana posle porođaja i slično. U Holandiji, gde sam studirala, mnogo mi se dopalo što su tamošnje pripadnice lepšeg pola pre svega prirodne, fizički aktivne, što se zdravo hrane, ali u isto vreme uspevaju da ostanu spontane i svoje. Možete ih videti kako doterane voze bicikl, a to je tek jedan od bezbroj primera. Žene bi trebalo da budu prirodne i nasmejane jer će samo tako uvek biti ženstvene.

Kako usklađujete porodične i poslovne obaveze i čemu vas je naučio sin Vuk?

- Trudim se da sve uskladim. Ono da je dobra organizacija ključ svega zvučalo mi je kao kliše sve dok i sama nisam shvatila koliko u tome ima istine. Uvek se trudim da izdvojim i koji minut za sebe, a to se najčešće dešava kasno, kada ceo grad spava. Deca nose radost života, igru i spremnost da svakog dana otkrivaju sitne i čudesne stvari na koje mi s godinama prestanemo da obraćamo pažnju, ali koje uz njih iznova učimo. Zahvaljujući njima, i sami na neki čudesan način postajemo mlađi.

Piše: Snežana Ilić