Bogdan Bogdanović: Popularnost me motiviše na nove uspehe

Bogdan Bogdanović: Popularnost me motiviše na nove uspehe

Autor: | 17/08/2014

0

Mlada zvezda evropske košarke i najbolji mladi igrač u našoj zemlji, košarkaš Bogdan Bogdanović ovog juna približio se ostvarenju životnog sna, da zaigra u NBA ligi. Ekipa "Finiksa" uvrstila ga je u svoj tim, a u predstojećem periodu moraće da opravda njihovo poverenje u dresu turskog košarkaškog kluba "Fenerbahče", za koji je nedavno potpisao ugovor. Iako priznaje da nije bilo lako oprostiti se od "crno-belog" dresa sa, za njega, srećnim brojem 13, dvadesetjednogodišnji Beograđanin odlučno nastavlja da gradi karijeru, kojoj mnogi predviđaju blistavu budućnost. Uprkos brojnim obavezama, ovaj stasiti mladić ne zapostavlja svoje prijatelje, sa kojima je nedavno uživao u kratkom odmoru, a osim sa porodicom, za koju je izuzetno vezan, slobodno vreme posvećuje devojci Anji, sa kojom je započeo romansu pre nešto više od godinu dana. Iako se školovao za elektrotehničara računara, rezultat na semaforu popravlja isključivo ručno, koševima koje je naučio u školi košarke.

U razgovoru za magazin "Hello!" Bogdan govori zbog čega se opredelio za bavljenje ovim sportom, na koga se ugledao od početka karijere i koliku odgovornost oseća zbog činjenice da je sada uzor mnogim mladim naraštajima, koji su tek zakoračili u svet jednog od najtrofejnijih srpskih sportova. Na početku, miljenik "grobara" opisuje tok priprema sa "Orlovima", koji će na predstojećem Svetskom prvenstvu u Španiji pokušati da osvoje najsjajnije odličje.

Kako protiču pripreme za predstojeće Svetsko prvenstvo?
- Pripreme su počele 9. jula, ali sam to vreme iskoristio da odem u Tursku da potpišem ugovor. Po povratku u Srbiju pridružio sam se reprezentaciji i za sada sve se odvija u najboljem redu.

Šta očekujete od predstojećeg Svetskog prvenstva u Španiji?
- Još je rano za prognoze, polako. Svi željno iščekujemo tu medalju, ali ne treba se zaletati.

Krajem juna učestvovali ste na NBA draftu, gde profesionalne američke košarkaške lige biraju nove članove za svoje timove. Kako ste se osećali kada su pročitali vaše ime?

- To je nešto najbolje što mi se do sada desilo u karijeri. Sam taj objekat, hala u kojem se događaj održao, čini da se osećate moćno, dižu vas u nebesa i to je sigurno nešto što svakome prija. Desio mi se mali peh pri dolasku, jer sam zbog prinudnog sletanja usled lošeg vremena izgubio prtljag, pa sam se uplašio da li ću naći novo odelo, ali sam, na moje iznenađenje, prvi put ušao u radnju u kojoj su imali sve u mojoj veličini. Na kraju su mi pronašli i prtljag, pa je sve bilo kako treba.

Da li vam šoping predstavlja noćnu moru?
- Retko idem u šoping, a kada idem, to činim sa devojkom. Ona ume odlično da izabere, ali moja majka je uglavnom zadužena za kupovinu. Do odlaska u Ameriku, osim trenerki imao sam samo jedne stare farmerke, koje sam nosio isključivo kada je to bilo neophodno. Sada imam više džinsa i nekoliko odela, tako da sam opremljen. Na NBA draftu prvi put sam obukao odelo, jer sam zbog košarke propustio matursko veče, tako da nisam imao prilike da ga obučem.

Žalite li zbog nekih propuštenih trenutaka sa vršnjacima?
- Dok traju nije mi svejedno, ali me to brzo prođe. Bilo mi je krivo što nisam prisustvovao maturskoj včeri, ali kada vidim rezultate, ponovo bih uradio isto.

Zašto baš košarka?

- Dopada mi se dinamika koju taj sport ima i što zahteva da neprestano razmišljate. Kao klinac voleo sam i fudbal i dvoumio sam se šta da odaberem, ali prevagnula je košarka, između ostalog i zato što sam više pratio košarkaške od fudbalskih utakmica. Dobro pamtim 1998, 2000. i 2002. godinu, kada smo u košarci bili šampioni svega. Tada je u Srbiji vladala manija košarke, masovno se povećao broj školi košarke, a u salama nije bilo slobodnih termina. To me je usmerilo na ovaj put.

Kako ste reagovali kada su vas u maju proglasili najboljim mladim igračem Evrope?
- Bio sam presrećan što se moj rad isplatio i što sam ostvario jedan od svojih snova. Krivo mi je što zbog obaveza nisam mogao da odem da tu nagradu primim lično.

Ko su vam profesionalni uzori?
- Kada sam počinjao, ugledao sam se na Predraga Stojakovića. On je posle igre u evropskom klubu otišao u NBA, i ja bih voleo da tim putem nastavim karijeru.

Čiji profesionalni savet vam je bio dragocen?

- Najviše od svih ljudi pomogao mi je bivši trener Dule Vujošević, koji me je naučio profesionalnom sportskom životu, na čemu sam mu mnogo zahvalan. Porodica mi je takođe pružala podrušku sve vreme i usmerila me na pravi put.

Mnogo se prašine u medijima diglo posle incidenta kada vas je trener Vujošević "uhvatio" za vrat. Da li ste izgladili odnose?
- Svako ima pravo na grešku. Tada sam samo hteo da izađem sa terena i odem kući, ali nisam mogao zbog navijača koji su me oduševili skandiranjem mog imena ubrzo posle toga. Odnose ne bih želeo da komentarišem.

Da li vam je čestitao prelazak u novi klub?
- Jeste, to je i njegov uspeh, naravno.

U Turskoj vas je dočekao novi trener Željko Obradović. Predstavlja li vam to olakšanje ili opterećenje?

- To je samo dodatni motiv da radim na sebi. Ne volim protekciju bilo koje vrste, ali mislim da je neće biti. Pozvao sam ga da čujem njegovo mišljenje, dao mi je neka uputstva, ali pravi razgovori slede u Turskoj.

Kako ste podneli rastanak sa Partizanom?
- Nije mi lako. Noć pred put u Tursku proveo sam gledajući snimke na "Jutjubu" i prisećao se najlepših trenutaka. Te četiri godine su mi bile predivne i proletele su za čas. Nisam očekivao da će sve ovako brzo da se desi. To su bile neverovatne četiri godine u Partizanovom dresu, a poslednja je bila najteža, ali i najlepša.

Šta će vam najviše nedostajati?
- Najviše će mi nedostajati navijači. I igrači inostranih ekipa koje su gostovale kod nas rekli su da takva uzavrela atmosfera ne postoji nigde na svetu. Za to se neminovno vežete.

Deca vas posebno vole. Osećate li odgovorinost zbog toga?
- Zaista ne znam zbog čega je tako, ali odjednom je krenula ta euforija. Iskreno, ne znam šta sam uradio. Trudim se da ispoštujem svakoga koliko mogu, ali nemam dovoljno slobodnog vremena da svima odgovorim. Odgovornost postoji, ali sve što mogu da kažem je da dajem svoj maksimum.

Koliko vam prija popularnost?
- Mogu da kažem da mi prija, ali me iznad svega motiviše da još više radim na sebi, pogotovu zbog te dece koja se ugledaju na mene, jer pamtim koliko je meni, kada sam bio mlađi, značilo što imam nekog uzora.

Mnogi vas već sada kuju u zvezde. Kako uspevate da ostanete na zemlji?
- Zahvaljujući porodici i pravim prijateljima.

Ko vam je najveća podrška, a ko najstroži kritičar?
- Sam sebi sam najstroži kritičar. Često gledam snimke utakmica i analiziram svoju igru. Najveću podršku mi pruža porodica, prijatelji i, naravno, moja devojka.

Kako se ona nosi sa armijom obožavateljki koja vas okružuje?
- I Anja ima svoju armiju, koja je manja od moje, ali opasnija.

Koliko je teško uskladiti vezu i treninge?
- Preteško. Imam malo slobodnog vremena, veći deo dana sam na terenu i na individualnim trenzima, a ono što preostaje treba da podelim na prijatelje, devojku i porodicu, što nije nimalo lako, a njima je uvek premalo.

Kako vaša devojka podnosi to što uskoro odlazite u drugu zemlju?
- Ona je znala da će doći taj dan, možda ne ove godine, ali očekivala je to. Mislim da je ušla u vezu svesna toga.

Koliko ste romantični i da li joj priređujete iznenađenja?
- Nisam naročito romantičan, ali umem da je iznenadim poklonima.

Kako će izgledati vaš odnos kada odete u Tursku?
- Potpomognut modernim tehnologijama, a i dolaziće kod mene. Poverenje je najvažnija stvar, a to je samo jedan period života.

Negujete li prijateljstva iz ranog detinjstva ili se sada više družite sa saigračima?
- U mom slučaju je bilo izuzetno teško zadržati prijatelje iz detinjstva, jer sam promenio četiri lokacije stanovanja i čak tri osnovne škole. Čim sam počeo da se vezujem za nekoga, selidbe i odlazak u drugu školu bi sve promenile.

Kako izgledaju vaši trenuci opuštanja?
- Ponekad izađem, odem do bioskopa, a najčešće igram igrice.

Da li ste imali vremena za letnji odmor?
- Početkom jula sa društvom sam otišao na nekoliko dana u Hrvatsku. Nismo planirali ništa unapred, a onda smo se za pet minuta dogovorili da odemo pet dana na Pag, gde naš prijatelj ima vikendicu. Bilo nam je odlično, proveli smo se odlično, ali i odmorili, što mi je zaista bilo potrebno.

Kako proslavljate pobede?
- Ne proslavljam ih spektakularno. Kada osetim potrebu, izađem u provod, a nekada zadovoljan odem kući.

Na koji način podnosite poraze na terenu, a kako u privatnom životu?
- Ne volim da gubim, a u Partizanu se, srećom, nije često gubilo. Kada se poraz ipak desi, za mene je to istog trenutka stvar prošlosti. U životu je nešto drugačije, ali zavisi o kakvom gubitku je reč.

Koji trenutak na parketu smatrate briljantnim?
- Dobro pamtim sve svoje utakmice, pa mi je baš teško da izdvojim jednu. Ipak, odlično pamtim onaj koš protiv izraelskog Makabija za pobedu u Evroligi.

Kada ste prvi put pomislili da vas očekuje velika karijera?
- Ne znam, jednostavno veruješ u to. U tom prvom klubu, koji je možda najmanji na svetu, ako tu osetiš da si najbolji, krećeš u lov na sledeći plen.

Koji plen vrebate za kraj?
- Definitivno neki u NBA ligi. O tome maštam od prvog lova.

Intervju: Deana Đukić, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content
Stilistkinja: Vanja Pantin

Komentari (0)

Loading
Goran Anicic hellomagazin