Frajle: Sve za jednu, jedna za sve || Hello Magazin!

Dok sviraju uglavnom sede, ali zato je publika na nogama, jer vrlo upečatljivo, bučno i veselo pokušavaju da vrate duh nekih prošlih vremena. Četiri "Frajle" su autentičan novosadski brend koji je publiku osvojio ne samo na prvo slušanje već i na prvo gledanje, a Nataša Mihajlović, Marija Mirković, Jelena i Nevena Buča celog života su žarko želele sve što im se sada dešava. Recept za uspeh bio je jednostavan. Pošto su iz rečnika izbacile teške reči kao što su "ne može", "nemoguće", "problem" i slične, za kratko vreme su melodijama punim pozitivne atmosfere osvojile uši i oči publike željne nekih drugih muzičkih opcija. Svoju kreativnost, originalnost i dobro raspoloženje prenose daleko van granica ove zemlje, prvi tiraž njihovog novog albuma "A strana ljubavi" odavno je rasprodat, brojni poštovaoci su vredno naučili sve stihove, nagrade pljušte sa svih strana, delile su binu sa legendama poput Olivera Dragojevića i Bajage, a celog leta dižu prašinu uspešnim nastupima na festivalima duž jadranske obale.

- Imale smo divan koncert u Dubrovniku, u sklopu manifestacije "Zvezde pod zvezdama". Mesto nastupa bilo je zaista čarobno i već smo dobile poziv da opet dođemo. Publika se razlikuje u svakom gradu, podneblju. Možda je najveselija ona u Skoplju, Banjoj Luci, Vranju i Splitu. Deo našeg repertoara čine obrade velikih hitova, mada su uspeh postigle i autorske kompozicije. Da bi vam neko verovao dok pevate, morate da pronađete sebe u tim pesmama. Ne mora nužno nekoj od nas da se nešto dogodi da bi nastala pesma, jer nas inspirišu ljudi i njihove priče, gradovi u koje putujemo, priroda, događaji, emocije. Promovišemo album, u planu su i spotovi, a sledeće godine očekuje nas novi poduhvat koji će se, kao logičan nastavak priče, zvati "B strana ljubavi" - otkrivaju šarmantne članice novosadskog kvarteta, velikog otkrovenja domaće scene.

Region je potpuno poludeo za vama i za alternativom koju nudite, a koja je potpuno u suprotnosti sa muzikom koja se na ovim prostorima sluša. Kako biste to objasnile?
- Jednostavnije rečeno, publika vas ili voli ili ne voli. Komplikovanije rečeno, najveći problem je u tome što se određeni žanrovi više plasiraju u medijima. Kada smo počinjale, svoje stvaralaštvo mogle smo da predstavimo samo na internetu, na društvenim mrežama i na živim nastupima. U međuvremenu se uvećavao broj ljudi koji nas je pratio. U našoj muzici možete da čujete i čardaš, i pop, i valcer, i tango, a te note vraćaju u neka prošla vremena. Imponuje nam što sada u novinama čitamo da smo "lepše lice Srbije" i da je to i naša muzika koja je postala andergraund u moru šunda i kiča.

Kako biste opisale vaš muzički žanr i imidž koji ga prati?
- Definicije su uglavnom drugi davali. Vojvođanski tango, balkanski sving ili ženski bećarac, mada sve češće nailazimo i na frazu "frajlizam". Ali, to nije tango kao onaj argentinski, jer je začinjen slaninicom. U našim pesmama možete da čujete prizvuk nekih ulica kojim smo se šetale, klope koju smo jele, vetrova koji duvaju ravnicom. Zovu nas i musketarkama, što je veliki kompliment jer se čvrsto držimo slogana "sve za jednu, jedna za sve". Tim koji dobija, u svakom slučaju. A sve je počelo spontano, jer uopšte nismo planirale da pravimo neki ženski bend. Čim smo odlučile da nastupamo zajedno shvatile smo da smo kao sestre koje muziku vole i vide na isti način. Kostimi su tu da pojačaju efekat i da četiri različita stila uklope u jedan. Imamo odličan tim čarobnjaka i mađioničara koji nam u tome pomažu.

U početku ste se borile same. Šta ste sve morale da uradite da biste uspele?

- Mnogo je iskustva iza nas, studijskog i autorskog rada, ali i u najtežim trenucima smo znale da će doći dan kada će se taj veliki trud, odricanje i strpljenje isplatiti. Postojali su ljudi koji su verovali u nas, ali bilo je i onih koji nisu, jer smatrali su da trošimo vreme i da bi trebalo da se okrenemo nečem drugom. Bitno je slušati srce i verovati, jer se onda i čuda dešavaju. Mi se još borimo da živimo svoj san.

Šta bi trebalo da zna svaka frajla i jesu li one u današnje vreme retka vrsta?
- Toj definiciji gospođice lepih manira mi smo dodale i devojku veselog i slobodnog duha, "bećarušu" koja zna da živi, a u isto vreme pleni svojim znanjem i šarmom. Frajle novog veka nisu retke zverke, a u našem slučaju su mešavina arhaičnog i modernog.

Ko su "Frajle" kad skinu svoje prepoznatljive kostime?

- Osmeh je najbolji kostim. Pošto se uvek trudimo da uživamo u onome što radimo, garderoba bi trebalo da nam pristaje i da se u njoj osećamo komotno. Volimo da eksperimentišemo, kako u muzici, tako i u stajlingu, na nama svojstven način. Sjajno je što scena dozvoljava da budete šta god želite, ali mi smo sasvim obične devojke koje vole svoj posao, koje pišu, komponuju, bore se sa vetrenjačama i trude se da svet ostave boljim mestom nego što je bio kad su ga zatekle.

Kako bi frajla Nata opisala sebe? Čime se još bavi i o čemu mašta?
- Muzika je moja najveća ljubav. Volim da odem na dobar koncert, da slušam i upijam šta imaju da kažu razni umetnici. Uživam u društvu životinja i šetnjama pred Dunava, trudim se da održim ravnotežu između ovog užurbanog rokenrol života na točkovima i mira koji me dočekuje po povratku sa tih putovanja.

O čemu najviše razmišlja Mara i šta radi u slobodno vreme kad nije frajla?
- Tada uglavnom tražim stvari po kući, auomobiltu ili hotelu. I to stvari koje su mi pred nosom. Osim tog neobičnog "talenta" da ne primećujem nešto što mi se nalazi ispred očiju, treniram i tekvondo. Doduše, trenutno sam na pauzi. Ranije sam trenirala streljaštvo i, ako bismo sudili po izboru sportova, moglo bi se zaključiti da sam malo "omekšala". Volim da sviram. Gitaru, mandolinu, klavir. Stan mi je pun instrumenata i uvek mi je bar jedan na dohvat ruke. Tada se prijatelji po inerciji skupe da pravimo naše male žurke.

Da li je frajli Neni bilo teško da košarkašku loptu zameni mikrofonom i koliko je ta odluka promenila njen život?

- Do četrnaeste godine sam uspevala da "hendlujem" obe strasti, ali s vremenom mi se gitara sve više uvlačila pod kožu. Tokom studija psihologije udžbenici su se savršeno uklapali sa instrumentom, ali je tada košarkaška lopta bila na pauzi. Sada je muzika moja profesija, a sportom se tek ponekad zabavim. Nas četiri smo pre dve godine bile promoterke ženske košarke i na tu akciju sam posebno ponosna.

Koja je neostvarena želja frajle Jele i da li još sanja da postane glumica?
- Da, definitivno. Pre osnivanja benda moja sestra Nevena i ja igrale smo u mjuziklu, pa sam tu želju na izvestan način ispunila, ali film me je oduvek privlačio i volela bih da se ostvarim i na tom polju.

Kako glase vaši emotivni statusi?
- Za sada smo slobodne umetnice.

Svirale ste u avionu na visini od deset hiljada metara, u manastiru, izlogu, bolnici, čak i na hidroelektrani. Postoji li još neko neobično mesto na kome biste volele da nastupite?

- Želimo da napravimo koncert na Mesecu. Mala šala, ali nikad se ne zna. Nastavićemo da uveseljavamo publiku iako je danas veoma teško pisati vedre pesme. Naš posao je neobičan, ali opet nas na kraju dana more iste svakodnevne brige. Ne zaobilaze nas problemi koji muče i ostale, i u svemu tome nije nimalo lako pronaći neki ugao gde možete da izvučete dur, a ne mol.

Autor: Life Content