Miroslav Ilić: "Bitlsi" su muzika moje mladosti || Hello Magazin!

Poznati pevač Miroslav Ilić nedavno je nastupio na Saboru trubača u Guči, odakle nosi predivne utiske. Uz estradnog umetnika bio je i njegov otac Života, koji uveliko gazi devetu deceniju, ali sa velikim elanom podržava svog naslednika. Ipak, legendarnom pevaču najveća podrška oduvek je bila supruga Gordana, koja mu je davala vetar u leđa i bila mu je oslonac u svim životnim fazama i izazovima pred kojima se nalazio. Muzičar će u septembru izdati novi album "Volim te neizlečivo", dok će velika promocija sačekati decembar, kada će Ilić održati tradicionalni niz koncerata u Centru "Sava".

Svojim fantastičnim nastupom zatvorili ste ovogodišnji Sabor trubača u Guči. Kakve utiske nosite sa te manifestacije?

- Prvi put sam sada nastupao na Saboru i veliko mi je zadovoljstvo što sam imao priliku da pevam na toj predivnoj manifestaciji. Atmosfera je bila odlična, a, inače, volim da idem u Guču.

Volite li zvuk trube?
- Volim svaku kvalitetnu muziku bez obzira na žanr. Privatno volim da slušam "Bitlse", jer je to muzika moje mladosti. Vidim da se u poslednje vreme pokrenulo pitanje da li Srbija ima dva lica, jedno koje ide u Guču, i drugo koje ide na festival "Egzit". Na mom primeru se vidi da su te podele veštački nametnute. Volim da idem u Guču, ja sam stari "saboraš", ali ta manifestacija poslednjih godina "hoda na žiletu".

Šta se to promenilo?
- Guča bi morala pre svega da povede računa o nazivu, to je tradicionalni "Dragačevski sabor trubača" i to je divan naslov iz koga se vidi želja za poštovanjem tradicije. To mora da se sačuva. Mogu se obogatiti sadržaji, kako bi se komercijalizovali, ali ne sme da se ode u krajnost. Ne sme da se desi da ja u Guči od tehno muzike ne čujem trubu. Trebalo bi prilagoditi sadržaj, ali suština ne sme da se dovede u pitanje.

Podršku vam je pružio i vaš otac Života, koji se veselio na vašem nastupu na Saboru, iako je ušao u devetu deceniju.

- Pre dvadeset, trideset godina, dok je tata bio mlađi, umeli smo da se raspištoljimo sa trubačima pod šatorom, ali sada je sve to mirnije. Ipak, kao što ste imali prilike da vidite, nije ga prošla volja da se prošeta i da me podrži. On ulazi u devedesetu godinu, ali još mi je velika podrška i oslonac.

I supruga Gordana vas često prati na velikim nastupima. Koliko su vam u karijeri značili njena podrška i razumevanje za posao kojim se bavite?
- Moja supruga možda na nekim fotografijama liči na Penelopu koja čeka svog Odiseja, ali ona nije u toj priči. Ona je otresita, čvrsta, slobodna i jaka žena. Samo preterano mačo muskarci mogu da negiraju da je u svakom uspehu bitno ko je pored tebe. U mom slučaju, supruga je ne samo iza mene, nego pored, a često i ispred mene. Ja to nikad nisam krio.

Izjavili ste da vam je supruga u više navrata rekla: "Dozlogrdio mi je taj tvoj posao". U kojim situacijama se to najčešće dešava?
- Mi ulazimo u pristojne godine i mogu da kažem da se u mlađim godinama nedostatak privatnosti i mira lakše podnosi. Na primer, nedavno smo bili na letovanju u Crnoj Gori, gde su nas “uslikali” fotografi. Nju je to iznerviralo, ali se našalila da bi bilo bolje da su nas fotografisali dok smo bili mlađi i lepši. Mada, ja mislim da smo mi još i mladi i lepi.

Često napominjete da vam je najveći uspeh to što čvrsto stojite na zemlji uprkos uspešnoj karijeri i slavi koja traje već četiri decenije.

- Ponovio sam to hiljadu puta, jer to niko ne može da mi ospori. To je stvar karaktera i onoga što si poneo od kuće. Pored toga, veliku ulogu igra i okruženje, a imao sam priliku da vidim primere gde je okruženje bilo najveći neprijatelj čoveku. Ja se nikad nisam okruživao onima koji će mi govoriti "ti si veliki, ti si Bog, ti si car". Moji prijatelji su Boki Milošević, Slobodan Đurđević i drugi koji su imali pravo da mi kažu da grešim i koji mi nisu dokazivali prijateljstvo tako što su mi išli uz dlaku. To je vrlo važno.

Postigli ste veliki uspeh. Kako je izgledala staza ka vrhu i da li je lakše postati zvezda danas ili u vreme kad ste počinjali da se bavite pevanjem?
- Danas je teže jer je u moje vreme sistem vrednovanja bio malo uređeniji. Danas je mladim ljudima teško jer je sistem vrednosti postavljen naglavačke. Od devedesetih pa do sada na muzičkoj sceni kolo vode neki pogrešni ljudi. U moje vreme imali smo mehanizme kojima smo se borili protiv tih, kako ih ja zovem, zunzara, a posle devedesetih mnoge zunzare su imale gde da slete i napravile su previše belaja. Ne samo u folku, već i u drugim žanrovima. Obradovao bih se kada bi u Srbiji ojačao rok, pop, da dete od dvanaest, trinaest godina, kada se opredeljuje za muziku, ima šta da bira. Moj utisak je da to sada nije slučaj. Ovi takozvani narodnjaci uzeli su "banak" i oni su sve, i pop, i folk, ali to stanje je neodrživo. Ne bih voleo da to potraje.

Ko vam od mladih pevača deluje kao potencijalna velika zvezda?
- Ima puno talentovane dece, a to što ponekad kritički opletem po nekim pojavama ne znači da ne želim ništa da vidim. Mnoge viđam na televiziji, ali nije dovoljno samo nekoga videti i čuti. Neko mora da ga "isprati", napravi nešto od mladog pevača i pobrine se za njegovu budućnost. Ne mogu sami, mora neko da brine o njima

Jedna od vaših najpopularnijih pesama je "Polomiću čaše od kristala". U kojim situacijama ste vi lomili čaše u kafani?

- Ja sam se nalomio čaša, koje nisu baš bile od kristala, sve do 1989. godine. Tada sam povukao ručnu i sada ne pijem i ne lomim.

Šta je bilo prelomno da donesete takvu odluku?
- Tada sam shvatio da ne podnosim alkohol i da ja u stvari pokušavam da se takmičim sa svojim okruženjem i sa sobom koliko mogu da popijem. Kad preteram, onda sam nezgodan i odlučio sam da prestanem sa tim. Sebi sam rekao: “Nećeš više”.

Da li vam je bilo teško, s obzirom na to da ste poslom vezani za kafanu?
- Nije mi bilo teško, bio sam u obe uloge. Ako imaš snage u glavi, sve je moguće.

Kakvi su vam planovi za naredni period?

- Ove nedelje putujem na more. Ponovo idem u moje omiljeno mesto u Crnoj Gori, Miločer. Video sam mnoga mora i okeane, ali kad neko kaže “more”, ja pomislim na Jadran. To je retka lepota koju nam je Bog dao.

Intervju: Zvedana Milovanović, Life Content