Nikolina Pišek: Svi u porodici su presrećni i s nestrpljenjem iščekuju dan kada ću se poroditi

Dok većina žena smatra da u drugom stanju ne izgleda privlačno, ima i onih koje sebe doživljavaju drugačije. Jedna od njih je i hrvatska voditeljka Nikolina Pišek, koja se gotovo naga fotografisala u osmom mesecu trudnoće. Led je početkom devedesetih probila holivudska glumica Demi Mur, a naslovna strana magazina "Vanity Fair" ušla je u istoriju šou-biznisa. Sindi Kraford, Klaudija Šifer, Miranda Ker, Tamara Eklston, Maraja Keri, Džesika Simpson, Britni Spirs, Šakira, Eva Hercigova, Mila Jovović i Monika Beluči samo su neke od zvezda koje su nastavile tradiciju, a trend se proširio i na "obične" žene. Američka pevačica Keli Roland poslednja je u nizu slavnih ličnosti koje su se odvažile na ovaj korak. U devetom mesecu trudnoće pozirala je za magazin "Elle" i tom prilikom poručila da telo koje nosi novi život treba slaviti.
U razgovoru za "Hello!" atraktivna Nikolina, koju samo stomak odaje da je u blagoslovenom stanju, govori o poslednjim nedeljama trudnoće.

Osim smelog fotografisanja u drugom stanju, po čemu ste još atpična trudnica?

- Svaka žena je kosmos za sebe, sa svojim turbulencijama i pravilima. I svaka se oseća posebno. Euforično, srećno, tužno, zabrinuto, spektakularno, energično, ekstatično... Sve odjednom i tako ukrug. Neverovatan je taj ples hormona koji upravlja vašim funkcijama i emocijama. Mislim da moje okruženje nije primećivalo amplitude raspoloženja u kojima sam bila, trudila sam se da ih ne opterećujem takvim banalnostima. Ako ćemo iskreno, i fizički i psihički bila sam super, besprekorno sam funkcionisala. Uvažila sam sve savete koje mi je lekar dao i "stala na loptu". Duboko u sebi bila sam srećna što sam toliko dobro. I možda je to bilo najteže u celoj priči - znala sam da mogu više nego što mi dozvoljavaju, a trudila sam se da budem uzorna pacijentkinja.

Ušli ste u poslednji mesec trudnoće, kako se sada osećate?
- Deveti mesec zapravo je zbir svih prethodnih. Neverovatno dugačak, uzbudljiv i deluje kao da se nikada neće završiti. Rečju - svemir za sebe. Beskonačan je, nepredvidiv, prepun nepoznanica, ne znaš šta te očekuje sledećeg dana. Svaki pomak priča je za sebe. U jednom trenutku pucaš od energije, a već u drugom pomisliš da je vreme da kreneš ka porodilištu. Organizam ti neprekidno šalje signale koje moraš da ispoštuješ i tek tada zapravo shvatiš da si postao "pogon" koji je u službi jednog malog bića od dva, tri kilograma, koje upravlja tvojim životnim funkcijama i podređuje ih svojim potrebama. Sve to obojeno je neverovatnom bliskošću, dirljivošću i simbolikom. Isto to biće će i po dolasku na svet tvoj život podrediti svome. Sve muke, svi strahovi, brige, bolovi i radosti maketa su onoga što vas dvoje očekuje čitavog života.

Trudnoća vam se, izjavili ste, desila neplanirano.
- U trenutku kada sam posumnjala da sam u blagoslovenom stanju, preplavilo me je hiljadu osećanja. Prvo neverica i strah, zatim euforija i neopisiva sreća. Podsvesno, sebi nisam želela da priznam tu mogućnost, nisam se obazirala na signale koji su ukazivali na trudnoću, čak ni suprugu mesec dana nisam priznala da postoji mogućnost da ćemo postati roditelji. I posle toga, dobre dve nedelje izbegavala sam testiranje, sve dok me laborant sa priborom za vađenje krvi doslovno nije sačekao na vratima spavaće sobe. Prostora za izgovore više nije bilo, istina je izašla na videlo. Vidoje je bio presrećan. Potajno se nadao trudnoći, ali svoje želje nikada nije preterano nametao. Bili smo svesni naših polaznih stajališta, činjenice da već imamo decu. Bez ikakvog pritiska prepustili smo se sudbini, koja je, ispostavilo se, za nas imala planove.

Osim stomaka, fizički vas ništa ne odaje da ste u drugom stanju.

- Ovog puta nisam imala simptome koji obično prate trudnice. Jedini i najočigledniji dokaz drugog stanja je rastući stomak i nemirni anđeo u njemu. Čak mi, za razliku od prve trudnoće, na početku nisu smetali ni intenzivni mirisi. Kilaža mi se povećala onoliko koliko je to drugo stanje zahtevalo. I ne, nisam bila na posebnom režimu ishrane, samo sam imala sreće da mi se potrebe za hranom u trudnoći nisu promenile. Ne mislim da je povećana kilaža garancija zdravlja bebe. Naprotiv, kontraproduktivna je u smislu povišenog pritiska, preeklampsije, dijabetesa, otežanog kretanja... Da li je potrebno još argumenata? Što se fizičke aktivnosti tiče, vežbe sam prilagodila drugom stanju. Sve vreme sam se osećala poletno i fit, posebno što sam se uspešno, prvi put u životu, izborila sa hroničnom i prilično teškom anemijom. Umesto da budem sve umornija i nemoćnija, ja sam, zahvaljujući gvožđu koje mi je konačno u granicama normale, sve agilnija. Mirovanje mi je, čak i sada, potpuno neprirodno stanje. Ipak, moram da priznam da mi organizam u ovoj poslednjoj etapi postavlja barijere i ograničava me kako do sada nije činio.

Vaš suprug insistira da prisustvuje porođaju, hoćete li mu izaći u susret?
- Svakako da ga neću sprečiti. Smatram da svaki muškarac mora da bude svestan svojih granica i količine napetosti koju može da podnese. Takođe, jasno je da je utakmicu teže pratiti sa klupe. Nemoć dok gledaš blisku osobu koja prolazi kroz nešto potencijalno bolno ili opasno nije naivna stvar. Uverena sam da bih mnogo toga radije preuzela na sebe, nego posmatrala bližnje u agoniji. Bilo bi mi lakše, a i prag bola koji sam u stanju da podnesem prilično je visok. Kakva god da bude Vidojeva odluka, podržaću je.

Jeste li odlučili gde ćete kćerku doneti na svet?
- Jesam. Obavila sam kratku izvidnicu, upoznala se sa terenom i proučila najkraći put do tamo.

Plašili ste se porođaja? U kakvom sećanju vam je ostalo prvo iskustvo?

- Kažu da drugi put sve ide i lakše i brže. U tom slučaju, jedino me može biti strah činjenice da ne stignem dovoljno brzo do porodilišta. Da ne ureknem, ne plašim se, znam da će biti bezbolnije nego prvi put.

Kako je vaša kćerka Hana reagovala na vest o prinovi?
- Hana je već poodrasla, svesna je svega, a pogotovo činjenice da nema potrebe ni za kakvim rivalitetom. Jasno joj je da je roditeljska ljubav nedeljiva i da se ne umanjuje dolaskom novog člana. Mislim da nam beba dolazi u pravom trenutku, da se otvara jedno novo, dinamičnije poglavlje života. Svi su presrećni i s nestrpljenjem iščekuju dan kada ću se poroditi. Svaki dolazak na svet nosi obećanje, neku novu, pozitivnu energiju, sreću, slatku neizvesnost, spoznaju da više ništa neće biti isto. Skloni smo uljuljkivanju u sigurnost i predvidivost dobro ugaženih egzistencijalnih puteva, nije nam strano da postanemo pomalo sebični i lenji. Ovakav događaj sve nas "izuje iz cipela", dobrano prodrma na pozitivan način i natera da presložite prioritete.

Suprug vam je velikodušno prepustio odabir imena za kćerku. Jeste li odlučili koje ćete joj ime dati?
- Teret i obavezu oko izbora imena svi su vrlo ljubazno prebacili na mene, zadržavši pravo na veto u slučaju da, po njihovom mišljenju, u tome podbacim. Još iščitavam najuži izbor, ali mislim da se jedno iskristalizovalo. Postoji jedna divna istoimena knjiga, koju sam pročitala pre mnogo godina. Glavna junakinja je sve što jedna devojka želi da bude: vesela, puna života, neuhvatljiva, zaigrana, slobodna, obrazovana i lepa.

Intervju: Nikola Golubović, Life Content

Foto: Marija Matijašec

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +