Rade Šerbedžija: Supruga Lenka je idealno stara i mlada za mene || Hello Magazin!

U skladu sa svojim idealom, da nijedan čovek nikada ne sme prestati da mašta, legendarni glumac Rade Šerbedžija i u sedmoj deceniji ima entuzijazam za nove početke i nova životna poglavlja. Pošto je još osamdesetih osvojio pozorišnu i filmsku publiku širom bivše Jugoslavije, a potom osvario i niz odličnih holivudskih uloga, šarmantni umetnik nastavio je da istražuje nove sfere u svom poslu. Nedavno je sa sinom Danilom počeo da snima film "Оsvajanje Skoplja" u kome glumi, ali je i koscenarista i koreditelj, što prvi put radi u životu. Sa izazovom se odlično nosi, a u odabranoj ekipi je i njegova kćerka Lucija. Slavni glumac je i na kćerku Ninu preneo ljubav prema "sedmoj umetnosti", dok najmlađe Vanja i Milica neće krenuti stopama roditelja. Svu svoju decu uči da žive u trenutku, a takav pristup ima i njegova supruga Lenka, sa kojom se tokom više od dve decenije braka potpuno saživeo. Važan deo izražavanja ovog harizmatičnog glumca je i muzika, pa će tako i ove godine održati tradicionalne koncerte u Beogradu i Novom Sadu.

Izgleda da muzika zauzima sve veći deo vašeg života, koliko vam prija bavljenje tom vrstom umetnosti?

- Volim muziku, volim da je slušam i da pevam. Iako znam da nisam neki vrhunski pevač, i dalje pevam. Pevam svoje i pesme svojih prijatelja koje volim. Interpretiram na svoj način pesme i poeziju, i u tom žanru nisam usamljen. Bilo je mnogo slučajeva u svetu da poznati glumci pevaju. I ja sam jedan od njih.

Uskoro ćete održati koncerte u Beogradu i Novom Sadu, koliko će se nastupi razlikovati od onih koji ste imali prethodnih godina?
- Razlikovaće se po tome što donosim neke nove pesme sa svog najnovijeg albuma "Vrijeme je, draga, vrijeme je". Na repertoaru će pored starih biti i nove numere i poneki od poznatih hitova koje ću izvesti na svoj način.

Prošle godine vaš specijalni gost bio je Vlatko Stefanovski, da li će se neko i ovog puta sa vama pojaviti na bini?
- To se ne zna do poslednjeg časa. Uvek se može pojaviti Đorđe Balašević iza mojih leđa i razgaliti našu zajedničku publiku. Moja vrata na bini su otvorena svim mojim prijateljima. Tako je i u životu.

Na koji način se pripremate za koncerte, odnosno muzičko-poetske večeri?

- Nemam poseban režim priprema, štaviše, ovog puta dolazim direktno sa snimanja svog filma na kome sada radim, a završavamo 19. decembra u Skoplju. Dakle, praktično ću imati samo dva sata probe sa svojim orkestrom pre nastupa u "Domu sindikata" 20. decembra.

Prošle godine najavljivali ste da ćete snimiti duet sa Severinom, kada će se ta ideja realizovati?
- I Severina i ja užasno smo zauzeti i teško je naći vreme da to učinimo. Ali, ponekad se sretnemo, popijemo piće i porazgovaramo. Sa njom je lepo i samo maštati.

Nju mnogi smatraju talentovanom za glumu, može li da se dogodi da se pojavi u nekoj od vaših predstava?

- Naravno, ja sam ostao nekonvencionalan u umetnosti. Ona je sjajna i talentovana, pripada otvorenom teatru bez granica. Osim toga, oboje obožavamo Tomaža Pandura.

Kako napreduje snimanje filma “Oslobođenje Skoplja”?
- Sjajno. Služi nas vreme, što je u našem poslu veoma važno. Imamo sjajnu filmsku ekipu i božanski talentovanog dečaka Davida, koji ima jedanaest godina, a glumi kao Marlon Brando. Odnosno, ne glumi, nego živi neki svoj zamišljeni život pred kamerama.

Da li se tokom rada na filmu prisećate perioda kada ste izvodili istoimenu predstavu širom sveta?
- Naravno, to je neizbežno. "Oslobođenje Skoplja" bila je sjajna predstava, još se sećam te čudesne energije. I naravno da će biti deo te estetike Ljubiše Ristića i u mom filmu. Ali, takav pristup imam svakom poslu. Ko se jednom zaljubi u pozorište Ljubiše Ristića, ostaje obeležen tom estetikom ceo svoj život. On je jednostavno bio teatarski genije.

U filmu ste koscenarista, koreditelj i glumac, koji od ta tri zadatka vam je najteži?

- Glumački, jer tu sam sam i niko mi ne može pomoći.

Kako je biti koreditelj sa sinom, da li se češće slažete ili se između vas javljaju kreativna mimoilaženja?
- Moj sin i ja se često raspravljamo o mnogim nebitnim stvarima. I to je uvek tako. Ali, što se tiče najvažnijih orijentacija u životu i umetnosti, tu se, rekao bih, gotovo potpuno razumemo.

U "Oslobođenju Skoplja" igra i vaša kćerka Lucija, mislite li da je taj film odličan povod da duže vreme provedete sa najstarijom kćekom i sinom?

- Moja Lucija je divna glumica, i ova uloga joj sjajno pristaje. Ona u sebi nosi neku posebnu tugu koja izvire iz njenih plavih očiju. Mene njene oči bezgranično podsećaju na Sonju Savić.

Imate li često priliku da okupite čitavu porodicu?
- Svaki dan, ako je to moguće. I kada smo daleko jedni od drugih, svakog dana se čujemo preko telefona ili se gledamo preko interneta. Razdvojenost ne može da nas udalji.

Prija li vam što poslednjih godina više vremena provodite u Rijeci nego u Los Anđelesu?
- Da. Obožavam Jadransko more i divno mi je u Rijeci, to je jedan veliki i kosmopolitski grad. Ipak, moram da kažem da mi i Los Anđeles nedostaje. Možda opet odem tamo na neko vreme, ali tako da izgleda kao da mu se nisam vratio.

Vaša Lenka mlađa je od vas dve decenije, da li je, ipak, kao žena u nekim stvarima mudrija od vas?
- Rekao bih da je Lenka toliko mlađa i toliko starija od mene. Ona je sam život. Zapravo, čini mi se da je idealno stara i mlada za mene.

Sluša li češće ona vaše ili vi njene savete?
- Kada ste sa nekim tokoliko dugo, rekao bih dovoljno dugo, postajete slični jedno drugome. Naravno, ukoliko se dovoljno volite i međusobno prepoznajete.

Vaša kćerka Nina završava studije glume u Filadelfiji, da li se već privikla na život u Sjedinjenim Američkim Državama ili planira da se vrati ovde po završetku školovanja?
- Ne znam šta će odlučiti, ali sam siguran da, gde god bude bila, biće prava. Jer, ona poseduje višestruki talenat.

Mašta li ona o holivudskoj karijeri?
- Nikada ne razgovaramo o tome. Ona, kao i ja, ali i kao njena majka, živimo tako da ne pravimo planove na duge staze. Mi je učimo da zagrli život koji trenutno živi i da uživa u ovom času. Da živi punim plućima u trenutku u kome je, ne opterećujući se šta će biti sutra.

Da li i Vanja i Milica, vaše najmlađe kćerke, idu stopama umetnosti poput vas i vaše supruge, ili su se opredelile za druga zanimanja?
- Vanja i Milica ne razmišljaju o filmu i pozorištu. Vanja trenutno studira u Beču i zanima je psihologija i neke druge društvene nauke. Milica poseduje veliki talenat za muziku i slikarstvo, ali ne znam da li će krenuti tim putem. Njoj je tek osamnaest godina i pred njoj je život, naravno, i sva iskušenja.

Posećujete li često vašu decu koja su na različitim krajevima sveta?
- Nemam vremena da idem u Ameriku da vidim moju Ninu, ali zato ona dolazi često kod nas. Kod Vanje u Beč često stignem da se zaletim. Nije mi daleko, put traje isto koliko do Beograda.

Prija li vam pedagoški rad kojim se bavite u Rijeci?
- Da, jer volim da radim sa mladim ljudima. Oni su tako iskreni i puni života. I sa njima je najlakše sanjati.

Igrate li često tenis, vaš omiljeni sport?
- U poslednje vreme ne dovoljno. Stigle me neke sportske povrede koje moram da saniram, osim toga, užasno sam zauzet snimanjem ovog filma. Ali, još radim intenzivnu jutarnju gimnastiku, svako jutro preko trista trbušnjaka.

Kako gledate na fenomen Novaka Đokovića i spadate li u njegove fanove?
- Obožavam Noleta. Ko ga ne bi voleo kad je tako pametan, talentovan i šarmantan.

Prilično ste zaposleni, kako se odmarate od svega. Kako izgleda odmor po vašoj meri?
- To u mom životu ne postoji. Nikada se ne odmaram, uvek nešto radim. Ali u umetnosti je tako. Mi ne radimo posao tako da može da nam dojadi i da nam je potrebno vreme da se odmorimo. Uvek se dešava nešto novo i drugačije.

Vaš otac je prošle godine proslavio stoti rođendan a još je vitalan i zdrav, mislite li da će to i vama poći za rukom?
- Gotovo sam siguran da se to neće dogoditi.

Nedostaje li vam Holivud i hoćete li uskoro ponovo zaigrati u nekom američkom filmu?
- Još mi stižu različite ponude iz Holivuda. Naravno da ću nastaviti da odlazim tamo i da ću igrati u nekim američkim filmovima, iako mogu da zamislim svoj život i bez rola u tim filmova. Ima toliko toga da se radi i stvara u životu. Najvažnije je da čovek nikada ne prestane da mašta.

Intervju: Ivana Nikolić, Life Content