Pola sata sa... Jelena Bačić-Alimpić

Jelena Bačić-Alimpić, autorka i voditeljka emisije “Dobro veče, Srbijo”, na televiziji „Pink“, posle dva objavljena i vrlo tražena romana, „Ringišpil“ i „Pismo gospođe Vilme“, započela je rad i na trećem.
- Od pisanja romana ne mogu da živim poput pisaca u Evropi, ali ako je vaša knjiga bestseler, možete da ostvarite veoma lepa primanja - na početku iskrenog razgovora za magazin „Hello!“ veselo kaže Novosađanka koja je studirala na novosadskom Filozofskom fakultetu, na katedri za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik.
Jedno je od najpopularnijih lica na malim ekranima. Dvadeset je godina u braku sa deset godina starijim suprugom Miroslavom, sa kojim ima dvoje dece, sina Marka i kćerku Dunju. Novinarka koja je nedavno sa porodicom bila na skijanju u Kron Placu, popularnom italijanskom ski-centru na granici sa Austrijom, kaže da se obazrivo spuštala niz snežne padine pošto ima povređenu kičmu.
- Suprug je podržao moju želju da skijam i pored toga što sam imala povredu, jer svi smo strastveni skijaši. Vodila sam računa kako skijam i na kakvim stazama, nisam „divljala“, već sam uživala u laganim spustovima.

Kako uspevate da vaša autorska emisija ima veliku gledanost?
- Zaista ne postoji recept, niti šablon po kome radim. Trudim se da svaki intervju sa gostom učinim što zanimljivijim, a mislim da su moj dobronamerni stav i pozitivan pristup svakom sagovorniku dovoljni da se otvori i ispriča zanimljivosti vezane za svoju profesiju i privatni život.

Da li vas je inspirisalo vreme koje ste proveli radeći kao novinar i autor dokumentarnih televizijskih emisija, u periodu od 1987. do 1993. godine?

- Da. To je zapravo bio moj najlepši period profesionalnog rada na televiziji. Dokumentarci su i danas moja velika ljubav i često ih gledam, posebno na inostranim kanalima, jer to zahteva istraživanje, što je deo posla koji mi je uvek bio pravi izazov.

Devedesetih ste živeli u Kanadi. Kakav je utisak na vas ostavila ta zemlja i koliko ste tada usavršili engleski jezik?
- Kanada me nije fascinirala. Otišla sam razočarana u sistem, u pokušaju da sreću pronađem pod tuđim nebom i pogrešila sam. Radila sam kao dadilja u jednoj kanadskoj porodici i upisala sam školu engleskog jezika koju sam i završila. Provela sam u Torontu devet meseci, i kada sam se vratila, mislila sam na engleskom. U to vreme sam govorila samo engleski, što mi je mnogo pomoglo pri usavršavanju jezika. Nažalost, danas sam u prilici da "vežbam" samo turistički i mnogo od tog znanja pretvorilo se u pasivno znanje jezika, zbog čega žalim. Svakako je to bilo iskustvo više u životu. Shvatila sam da ne mogu da živim bez porodice, prijatelja, zemlje koju volim i vratila sam se, na opštu radost mojih najdražih.

Da li vaša deca pokazuju sklonosti ka pisanju ili televizijskom radu?
- Marko je maturant Karlovačke gimnazije i želja mu je da upiše pravni fakultet. Dunja je veoma muzikalna, lepo piše, ima sklonost ka jezicima, a šta će odabrati, videćemo. Nadam se da nijedno od njih dvoje neće imati želju da se bavi novinarstvom, u bilo kom obliku. Volela bih da rade manje stresan posao.

Pita li vas sin Marko nekada za savet ili taktiku koju bi trebalo da primeni u ljubavnoj vezi?

- Više o tome razgovaram sa Markovom devojkom nego sa njim, iako se trudim da ne "zabadam nos" u intimu svog sina. Nisam od onih posesivnih i ljubomornih majki, iako oba deteta volim najviše na svetu. Tijana, Markova devojka, milo je, divno i pametno stvorenje i ja imam puno poverenje u svoju decu.

Kako reagujete kada vas neki novinari pitaju da li se razvodite?
- Nikada ništa nisam demantovala, ali na novinarska pitanja da li je istina da se razvodim, odgovorim onako kako jeste. Ne razvodim se, mada zaista ne znam koga bi to trebalo da interesuje. U svakom slučaju, ako bih jednog dana do toga, ne daj Bože, došlo, ne bih krila od medija, ali ne bih o tome ni pričala, poštujući pre svega svog supruga i trudeći se da zaštitim svoju decu.

Imate li u planu i treći roman?
- Vi ste prvi kojima ću reći da sam počela rad na svom trećem romanu. Jedino što mi nedostaje je vreme da se kvalitetno posvetim pisanju. Ipak, ne žurim, završiću ga kad bude trebalo. Inspiracija mi ne manjka, sam život je inspiracija. Samo da je malo više vremena.

Tekst: Life Content, Nadežda Jokić

Foto: Andreja Damnjanović

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +