Siniša i Arijana Mihajlović: Najvažnije je da smo zajedno

Siniša i Arijana Mihajlović: Najvažnije je da smo zajedno

Autor: | 19/08/2013

0


Proslavljeni golgeter, bivši fudbaler, trener naše fudbalske reprezentacije Siniša Mihajlović sa suprugom Arijanom i njihovo petoro dece letnju pauzu iskoristio je da poseti svoju majku Viktoriju, koja živi u Sremskim Karlovcima. Sportski as je već šesnaest godina u srećnom braku sa lepom Italijankom koju je upoznao u Rimu. Ljubav sa tadašnjom voditeljskom zvezdom na televiziji "RAI Uno" buknula je na prvi pogled i ubrzo su počeli da žive zajedno. Atraktivna Italijanka je zarad sreće sa svojim izabranikom u prvi plan stavila njihovu budućnost i zapostavila karijeru. Venčali su se 2005. godine u manastiru u Sremskim Karlovcima, a njihov poseban dan obeležio je human i nesebičan gest. Na pozivnicama koje su poslali prijateljima i porodici naglasili su da ne žele poklone, već da umesto toga svi koji nameravaju da im nešto daruju pomognu Domu za nezbrinutu decu "Dečje selo" u Sremskim Karlovcima. Po tom nesvakidašnjem, plemenitom gestu mnogi žitelji ovog dela Vojvodine još pamte godišnjicu njihovog venčanja koje je upriličeno na Vidovdan. Iste godine rođena im je najstarija kćerka Viktorija, danas šesnaestogodišnjakinja koja zajedno sa godinu dana mlađom sestrom, petnaestogodišnjom Virdžinijom brine o mlađim ukućanima, bratu Miroslavu koji ima trinaest godina, jedanaestogodišnjem Dušanu i šestogodišnjem Nikolasu. U domu porodice Mihajlović sve funkcioniše besprekorno jer svaki član domaćinstva tačno zna svoja zaduženja i o svemu se zajednički dogovaraju.

Razlog zbog kog je Siniša odlučio da odmor provede u Srbiji je krštenje kćerke njegovog četiri godine mlađeg brata Dražena, koji sa suprugom Jelenom i dvoje dece, četvorogodišnjim sinom Andreom i sedmomesečnom kćerkom Filipom, živi u Novom Sadu.
Na porodičnom skupu u manastiru Velika Remeta, gde je upriličen svečani čin krštenja Sinišine bratanice Filipe, braća Mihajlović, Siniša i Dražen, vodila su glavnu reč i pokazala koliko su divni domaćini. U prelepom ambijentu Fruške gore, gde se manastir nalazi, upriličen je ručak u restoranu "Šumski raj", a ekipa magazina "Hello!" imala je priliku da se uveri koliko je Siniša Mihajlović brižan suprug i otac koji je posvećen porodici.

- Mi Mihajlovići imamo mnogo dece, pa i mnogo razloga za slavlje tokom godine, sada smo na krštenju najmlađeg člana porodice Filipe, kćerke mog brata Dražena. Uvek nađemo neki povod da dođemo u Srbiju i da nešto slavimo. Najvažnije je da smo zajedno - na početku razgovora za "Hello!" kaže Siniša Mihajlović.

Svim članovima porodice Mihajlović zajednički trenuci su od neprocenjive vrednosti, te se raduju svakom novom susretu.
- Naša okupljanja su uvek vesela, sa nama je mnogo dragih gostiju. Meni je bilo važno da moj brat Siniša bude na krštenju moje kćerke, pa smo odlučili da taj čin organizujemo u avgustu kada je on slobodan. Da sam mogao da biram, ne bih mogao da dobijem boljeg starijeg brata od Siniše. On je mnogo učinio za mene i na tome sam mu zahvalan do kraja života. Siniša je strog i pravičan, takav je prema svojim najmilijima, kao i prema svima - iskreno kaže Dražen, rođeni brat selektora srspke reprezentacije.
U prelepom ambijentu Fruške gore, u opuštenoj atmosferi, Siniša i njegova supruga Arijana ekskluzivno za magazin „Hello!“ pričali su o svom odnosu, roditeljstvu, sličnostima i razlikama koje ih spajaju.

Rodom ste iz Vukovara, a veliki deo života proveli ste u Vojvodini. Za ljude sa tog podneblja važi da su smireni. Da li je to tačno i za vas?
Siniša: Rođen sam u ravnici, ali po svojoj naravi kao da sam iz nekih masivnijih, brdovitih predela, moj karakter je takav, mada sam se s vremenom malo popravio. Dok sam bio mlađi čini mi se da sam bio eksplozivniji i prgaviji. U to vreme kada su mi govorili da stanem i izbrojim do deset, ja sam brojao do tri, a sada u ovim godinama izbrojim do pet. Kako vreme bude prolazilo, doći ću do trenutka kada ću se zaustaviti i udahnuti i zaista ću izbrojati do deset.
Arijana: Mislim da sam mnogo otvorenija i simpatičnija od Siniše, moja priroda je blaga i imam dopadljivije osobine, dok je moj suprug prek i strog, pomalo ljut, ali uvek pravičan i drag.

Čiji karakter su nasledila deca?
Siniša: Naša deca su veoma različita. Svako od njih ima različiti karakter. Što se tiče ovih muških, najstariji Miroslav je po naravi mnogo dobar, miran i staložen i teško ga je naljutiti, dok je srednji sin Dušan na mene, nemiran je, stalno hoće da se tuče i uvek je u pokretu, a treći Nikolas je, za sada, idealna kombinacija osobina svoje braće. Svako od njih je posebno čudo. Svakome od njih pristupamo individualno i razgovaramo sa njima kao sa posebnim ličnostima. Naša najstarija kćerka Viktorija je na majku, a Virdžinija liči na mene kako fizički tako i po mnogim osobinama.

Da li je teško odgajati petoro dece različitog uzrasta i potreba?

Arijana: Nimalo mi nije teško iako ih je potoro, što mnogima zvuči strašno jer podrazumeva mnogo obaveza. Naprotiv, mogu reći da mi je veoma lako, pogotovo sada, jer su odrasli, a razlika u godinama između njih je takva da su mi starije kćerke uvek pomagale oko mlađe braće. Sada su svi porasli i pomažu se međusobno. Lepo je kada vam je kuća puna dece, mlađi se ugledaju na starije u svemu, vole zajedno da ručaju, redovno ispunjavaju svoje svakodnevne male obaveze i zaista poštuju pravila kojima smo ih naučili.
Siniša: Kao otac ja sam zadužen da se zna kada je vreme za spavanje, da se zna tačno vreme kada se radi domaći, kada se uči, kada se peru zubi i trudim se da im dam dobar primer i postavim jasna pravila koja se kod mene moraju poštovati, tako da nemamo nikakvih problema oko discipline.

Primećujete li neka posebna interesovanja i talenat kod svoje dece?
Siniša: Miroslav i Dušan igraju fudbal u „Laciju“, a mlađi igra u školi jer još nije dovoljno porastao da krene sa braćom koji su jako dobri i imaju talenta. Najvažnije je da vole sport, fudbal posebno.

Da li su vaša starija deca davala imena mlađoj?
Siniša: Više ne znam ko kome u našoj porodici daje imena, znam samo da smo se moja žena i ja u tome podelili i da je ona dala devojčicama imena, a ja sinovima. Najstarija kćerka, naše prvo dete, dobila je ime po mojoj majci Viktoriji. Sinovima sam ja izabrao lepa imena, Miroslav se zove po mom kumu Miroslavu Tanjgi, a Dušan i Nikolas su mi se jako dopala pa sam se zato odlučio za njih.

Vaša majka Viktorija bogata je žena s obzirom na to koliko ima unuka.

- Moja mama je vrlo ponosna baka, ona nam mnogo pomaže oko dece i njihovog odgajanja. Sa svojih sedamdeset godina odlično se snalazi sa sedmoro unuka, mojih petoro i Draženovim sinom i kćerkom.

Da li se Arijana lako uklopila u porodicu Mihajlović?
Siniša: Nas dvoje smo zajedno šesnaest godina i ona se veoma lepo uklopila u vojvođanski ambijent i život u Srbiji. Dolazimo kod naših rođaka dva puta godišnje, jednom kada imam pauzu tokom zime i obavezno leti. Obično ostanemo više od sedam dana. Moja supruga i deca se raduju kada dođu. Iako je način života znatno drugačiji u poređenju sa onim u Italiji, mislim da je dobro da naša deca vide kako se ovde živi.

Koliko se život u Srbiji razlikuje od vašeg života u Italiji?
Arijana: Život se mnogo razlikuje, ali neke stvari mi se u Srbiji više dopadaju nego u Italiji. Na primer, odrastanje dece ovde je jednostavnije i skromnije. Mnoga deca u Srbiji nemaju materijalno toliko koliko imaju mališani u Italiji, ali su zbog toga neuporedivo motivisanija, nisu razmažena i teže uspehu. Više žele da u životu nešto postignu i zbog toga mi je važno da i moja deca ovde provode vreme.

Da li je teško biti u braku sa Sinišom Mihajlovićem?

Arijana: Ni najmanje.
Siniša: Sad je malo zaobišla istinu.

Da li je teže biti u braku sa Srbinom ili Italijanom?
Arijana: Više mi se dopadaju Srbi nego Italijani. Italijani su mnogo pričljivi i jaki na rečima, ali ne i na delima, dok Srbi manje obećavaju, a više ispune i odlučni su. Srbi su vezani za porodicu, u stvari, ne znam da li sam ja imala previše sreće i da li su svi Srbi takvi ili je samo moj suprug Siniša takav kako sam opisala savršenog muškarca Srbina.

Koliko vas pogađaju neprijatni naslovi koji se vezuju za vaše ime?
Siniša: To je sastavni deo mog posla, više od dvadeset godina sam u fudbalu, i kada postigneš rezultat, onda ti je sve dozvoljeno, svi te obožavaju i najbolji si na svetu. A kada nema rezultata, najgori si na svetu. Ne obraćam pažnju na sve to i znam koliko volim svoj posao i sa kakvom strašću ga radim. Verujem da je to što mi u reprezentaciji radimo na duge staze dobar put. Sve je to deo javnog zanimanja i kritike i pohvale.

Kakav je vaš komentar na nedavne priče o vašem emotivnom životu?

- O tome ne želim da pričam ni da to komentarišem, to su ozbiljne gluposti i ne zaslužuju moj komentar.

Kako uspevate da održite tako dobru figuru iako ste majka petoro dece?
Arijana: Ništa posebno ne radim, samo pazim koliko i šta jedem, ali ne uvek. Iskreno, ne volim da vežbam i odlazim u teretanu, pa moj dobar izgled pripisujem genetici i jurnjavi koja je sastavni deo života.

Da li vam nedostaju treninzi i šta je lepše, biti fudbaler ili trener?
Siniša: Kada igrate fudbal, sigurno vam je to nešto najvažnije i najlepše na svetu. Sreća je kada igraš sport koji voliš i u isto vreme je to tvoj posao iz snova. To je bio najlepši deo mog života. Ali takođe mi je važno i da odmah posle završetka igračke karijere ne pravim pauzu, već da odmah postanem pomoćni trener i ostanem u sportu kome sam posvetio život. To se i dogodilo, počeo sam na poziciji pomoćnog trenera u "Interu", klubu za koji sam igrao. Nisam osetio, a kamoli teško podneo taj prelazak sa terena na klupu i prelazak u stručni štab. Bilo mi je lakše kada sam bio igrač nego sada. Kao igrač sam obraćao pažnju samo na sebe i na to da dam sve najbolje što mogu za tim, a kao trener razmišljam o trideset igrača. Teže je biti trener, ali je to takođe posao koji mnogo volim i planiram da ga dugo još radim.


Piše: Jelena Vlahović, Life Content
Foto: Tijana Vuković

Komentari (0)

Loading
Tamara Roksandić hellomagazin