Goran Paskaljević: Uživanje u čarima Šri Lanke i Indije sa suprugom || Hello Magazin!

Naš proslavljeni reditelj Goran Paskaljević kraj ove godine i početak naredne provodi sa suprugom Kristinom u Indiji, gde obilaze značajne kulturne manifestacije, ali i istorijske znamenitosti ove azijske države sa impresivnom istorijom.

Povod putovanja našeg slavnog umetnika poslovne je prirode, jer je ove jeseni bio predsednik upravo završenog, četrdeset četvrtog „Međunarodnog filmskog festivala“ u Goi, najstarijeg festivala u Indiji. Osim njega mnogi slavni umetnici, kao, na primer, Suzan Sarandon i Jirži Mencl prisustvovali su ovoj smotri sedme umetosti. Pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Indije, filmovi našeg reditelja prikazivaće se u još četiri indijska grada, na festivalima u Trivandrumu, Madrasu, Bangaloru, kao i na „Festivalu autorskog filma“ u gradu Pune.

Specijalno za „Hello!“ Paskaljević prenosi svoje utiske sa upravo završene manifestacije u Goi, gde je glavnu nagradu dodelio ostvarenju „Beatrisin rat“, i govori o utiscima koje je u njemu probudilo ono što je do sada video i kako će izgledati ostatak njegovog boravka u Indiji.

- Goa je najmanja država, skoro mikroskopska u odnosu na ostale države koje čine Indiju, nešto je veća od Crne Gore, ali sa velikom kulturnom tradicijom. Portugalci su od XVI veka do 1961. godine držali Gou kao svoju koloniju i njihov uticaj prilično je jak. U bilo kom pravcu da krenete možete da naiđete na katoličke katedrale, crkve i manastire, a stari grad Goa je pod pokroviteljstvom «Uneska“ - počinje priču reditelj.

- U svakoj indijskoj državi održava se najmanje jedan međunarodni filmski festival, ali ovaj u Goi je najstariji i najveći. Interesovanje za filmove, ne samo bolivudske i američke produkcije već i za one koji dolaze iz Južne Amerike i Evrope, zahvaljujući Festivalu, sve više je u porastu. Sale su prepune, a publika filmske priče prati glasno izražavajući emocije. Međunarodnom žiriju, kome sam predsedavao, nije bilo lako da donese odluke, pogotovo što smo osećali veliku odgovornost, pošto je fond za nagrade iznosio skoro dvesta hiljada američkih dolara. Odlučili smo da neobično iskrenom i potresnom filmu iz Istočnog Timora «Beatrisin rat» dodelimo prvu nagradu i mislim da je odluka bila ispravna - tvrdi uspešni umetnik.

Ističe da se kolebao da li da prihvati odgovornost da predsedava ovom žiriju i da kasnije njegovih osam filmova učestvuje na još četiri festivala, gde će biti prikazano osam njegovih izabranih ostvarenja, jer je to podrazumevalo da dva meseca provede u Indiji, ali je na kraju prihvatio ovaj interesantan angažman.

- Pristao sam da budem predsedavajući žiriju, jer je to bila šansa da upoznam bar jedan deo te ogromne fascinantne zemlje, a i da se njihova publika i kritika upoznaju sa mojim stvaralaštvom. Između festivala postojala je «rupa» od dve nedelje, pa sam odlučio da je iskoristim i posetim Šri Lanku, što mi je bila davnašnja želja. Takođe, razlog više za ovakvu moju odluku je i prijateljstvo sa rediteljem iz Šri Lanke Prasanom Vitanage, koji je jedan od njegovih najzapaženijih filmova snimio inspirisan mojim ostvarenjem «Bure baruta» - otkriva Paskaljević kome društvo na putovanju pravi supruga Kristin.

- Moja supruga Kristin i ja spakovali smo kofere i evo nas na dvomesečnom putešestviju Indijom i Šri Lankom. Kristin je ovo prvo putovanje u ove zemlje, dok sam ja kratko boravio na jugu Indije pre dvadeset godina. Tada sam posetio Bombaj, Bengaloru i Trivandrumu.

Posle veoma odgovornog posla u Goi, Goran sa suprugom trenutno boravi u jednom od najlepših letovališta Kovalamu, gde ih čekaju novi izazovi.

- Kristin i ja smo posle Festivala stigli u Kovalam, čuveno letovalište koja se nalazi na petnaest kilometara od Trivandruma, glavnog grada države Kerale, na samom jugu Indije. Ovde će biti prikazano osam mojih ostvarenja. Inače, u Kerali godišnje proizvedu više od sto pedeset filmova, a publika je ovde, kako kažu poznavaoci, najstrastvenija. Posle toga putujemo u Čenaj, glavni grad države Tamil Nadu, zatim u Šri Lanku, pa se vraćamo u Indiju, na festivale i moju retrospektivu u Bangaloru i Puneu. U međuvremenu obići ćemo Džajpur u Radžastanu i, naravno, u planu je i obavezna poseta Agri i čuvenom Tadž Mahalu - priča naš poznati reditelj o svojim planovima.

Pored svih kulturnih manifestacija koje su do sada videli i koje tek planiraju da posete, bračni par Paskaljević posebno je fasciniran ljudima u tom delu sveta.

- Najviše smo impresionirani ljudima jer su izuzetno ljubazni i predusretljivi. Imate utisak da su ispunjeni nekim božanskim mirom i da su čak i oni najsiromašniji zadovoljni i srećni. Treba ih samo videti svake večeri kada u vreme zalaska sunca dođu masovno na plažu „Kovalam“ i prepuste se uživanju u toplim talasima mora. Socijalne razlike su velike, ali kako Indusi veruju u reinkarnaciju, bogati ne osećaju grižu savesti što žive u izobilju, jer su se verovatno mučili u prethodnom životu, pa su zaslužili da u ovom žive bolje od drugih. Siromašni se, pak, nadaju da će zaslužiti bolji život u «sledećem izvlačenju», te im siromaštvo na ivici gladi lakše pada. I jedni i drugi poštuju životinje, a izraz «sveta krava» postao je poslovičan u celom svetu. Ima i mnogo pasa lutalica, ali ih niko ne dira i veoma paze da ih ne povrede u izuzetno gustom saobraćaju. Milina je videti ih predveče kako se izležavaju na toplom pesku duž plaža ili na ulicama pored puteva. Nimalo nisu agresivni, izuzetno su druželjubivi jer ih ljudi ne teraju od sebe, niti im nanose bilo kakvo zlo. Kristina je u Goi na plaži prišla jednoj grupi pasa lutalica i dala im nešto malo hrane koja je ostala od ručka. Pomazila je jednu belu kuju i kada smo krenuli ka kolima, ona nas je dugo pratila. Sledećeg dana kada smo došli na isto mesto, psi su se odmah okupili oko Kristin, a Belka je ceo dan išla za njom u stopu - impresioniran je Paskaljević koga očekuju mnoga još iskustva u tom delu sveta.

Tekst: Ivana Nikolić