Brat slavne pop dive Kris Čikone kaže da više ne želi da bude u Madoninoj senci i tvrdi da je njegova sestra zrela žena koja pokušava da liči na dvadesetpetogodišnju devojku || Hello Magazin!

Na proputovanju kroz Argentinu, brat kraljice popa ekskluzivno za „Hello!“ govorio je o svojim sukobima sa Gajom Ričijim, odnosima u svojoj porodici i nepodnošljivom osećaju odrastanja u senci jednog fenomena.
- Madona je izuzetno harizmatična ličnost i zbog toga se osećaš kao da si njen prijatelj da bi stekao sopstvenu čast. Ali kada oseti da si se previše približio, izoluje te i kasnije odbaci. Upravo je to učinila sa mnom, iako smo bili veoma povezani. Zbog toga me je toliko razočarala - polako govori pedesetogodišnji Kristofer Čikone, kao da brižljivo odmerava svaku reč. Odmah potom tvrdi da mu više ne smeta što je uvek predstavljan kao Madonin brat. Zatim pojašnjava da je umetnik: dizajner, slikar, fotograf i pisac.
Došao je u Argentinu radi prezentacije knjige „Vivir con mi hermana Madonna“ („Život sa mojom sestrom Madonom“), koju je napisao 2008. godine zajedno sa Vendi Li. U njoj sasvim otvoreno opisuje detalje iz svog dvadesetogodišnjeg rada sa zvezdom popa, uključujući sukob zbog koga su se razišli 2004. Od tada nisu progovorili. Iako još nije raspakovao svoje torbe, žuri na intervju za argentinsko izdanje magazina „Hola!“.
Šta ste želeli da postignete ovom knjigom?
- Iskreno govoreći, nisam je napisao zbog nje nego zbog sebe. Bila je to neka vrsta terapije. Dvadeset godina sam radio sa Madonom, dizajnirajući njenu garderobu, njene šou-programe, njene kuće, činio sam sve da postane tako slavna, i bilo mi je potrebno da se pronađem kao ličnost drugačija od nje. Ljudi dugo nisu mogli da procene efekat koji je moj rad imao na njen, jer nisu mogli da ga razluče i gledali su me samo kao brata. Takav stav je bio štetan.
Kako je knjiga uticala na odnos između vas i vaše sestre?
- Kada sam počeo da je pišem, nismo razgovarali. Neposredno pošto je ona upoznala Gaja Ričija prekinuli smo odnose. Nismo se slagali, a kada je on došao, stvari su se pogoršale. Gaj nije podnosio uticaj koji sam ja imao na sestru, a smetalo mu je i to što sam gej. Znao sam da kada knjiga bude bila objavljena, neko vreme nećemo razgovarati, što se konačno i dogodilo.
Znači, sukob među vama samo se može pripisati Ričijevom dolasku u porodicu?
- On je u velikoj meri kriv. Od svih osoba sa kojima je moja sestra izlazila Riči je jedini sa kojim se nikada nisam dobro slagao. U početku je bio vrlo ljubazan prema meni jer je znao koliki uticaj imam na sestru. Ali kako je u svemu počela da mu povlađuje, postao je bezobrazan prema meni. Glupo je postavljati se između dve osobe koje se vole i zbog toga sam odlučio da se udaljim.
Postoji li još neki razlog zbog koga ste se udaljili?
- Da, osećao sam da sam poprimio previše karakteristika sveta u kome sam živeo. Želeo sam da prestanem da budem Madonina senka i da ljudi počnu da me prepoznaju kao dizajnera, slikara, fotografa i pisca. Bilo je veoma teško jer svaki put kada su gledali mene, u stvari bi videli nju. Započeti novi, potpuno drugačiji život, različit od onog koji sam vodio dvadeset godina je nešto što me do sada najviše koštalo. Ali pronašao sam sopstveni put.
Da li vas je mnogo koštalo da to postignete?
- Bilo je prilično teško, jer bilo gde da sam otišao, slušao sam njenu muziku ili sam video njene postere. Gde god da se okrenem bila je ona, što je bilo vrlo uznemiravajuće i bolno. Morao sam da pronađem način da se oslobodim tog osećanja pre nego što poludim. Zbog toga sam, posle otpočinjanja terapije, počeo da pišem knjigu.
Napisali ste da ste mnogo puta patili. Zašto ste toliko bili sa njom ako vam je to nanelo toliko bola?
- Zato što je život pored nje bio jedini način života koji sam poznavao. Nisam imao bliže odnose sa ostatkom porodice, viđali smo se jednom godišnje. Madona je bila moja jedina porodica i nisam želeo da izgubim tu vezu. Kada bi se među nama dešavalo nešto loše, „progutao“ bih svađu i pustio da sve prođe.
Kako ste se osećali kada su se, 2008. godine, Madona i Gaj razišli?
- Ne mogu da sakrijem da je jedan deo mene bio veoma srećan. Ali bez obzira na sve ono što mi se nije dopadalo kod Ričija, oni su imali porodicu i nikada ne bih ničim provocirao njihov razvod. Znam da se ona loše osećala, ali verujem da bih mogao da izgladim sukobe među nama kako bismo opet bili prijatelji. Još nije prošlo, ali znam da će proći, samo nam je potrebno još malo vremena.

Kakav je vaš odnos danas?
- Vodim sa njom duge, prijateljske razgovore u mojim snovima. U stvarnom životu šaljem joj mejlove, a ona mi odgovara preko oca Tonija.
Šta Madona misli o knjizi?
- Preko oca znam da nije srećna, da se oseća izdanom, ali ja to ne posmatram tako već kao neku vrstu proslave našeg zajedničkog života. Nisam napisao knjigu da bih je žalio, čak sam mnoge stvari ostavio nedorečene. Mogao sam biti okrutniji. Samo sam hteo da ispričam svoju priču, a zbog toga sam morao da ispričam i deo njene.
Kako gledate na to što izlazi sa znatno mlađim muškarcima?
- Meni to ne smeta, ali što je starija, više se primećuje razlika. I izgleda neobično. Mladići sa kojima izlazi su vrlo zgodni i mora da joj je dobro s njima, mada ne znam da li je to dobar primer za njenu decu. Madona je bila u braku sa ljudima koji su imali vrlo jaku ličnost, tako da mislim da je za nju dobro da bude sa nekim mlađim sa kime je lakše manipulisati. Ti mladići se ne ponašaju tako neurotično kao njeni bivši muževi, što je vrlo zabavno, a i samim tim što te veze ne traju tako dugo.
Da li vam se dopao imidž koji je izabrala za parti organizovan posle dodele „Oskara“ „Vašar taštine“?
- Mislim da ima neverovatno telo i mora da ga pokaže, ali vreme je da postane gospođa i prestane da bude pop zvezda. Ono što je upotrebila te noći, bilo je preterano. Da sam bio sa njom, nikada joj ne bih dozvolio da to obuče, jer mislim da to ne odražava njen status dame. Ličila je na zrelu ženu koja je pokušavala da liči na mladu devojku.
Postoji li nešto što biste promenili kada biste mogli da vratite vreme?
- Ne kajem se ni zbog čega što sam uradio ili napisao, ali kad bih mogao da vratim vreme u kome smo zajedno radili, voleo bih da naši odnosi u vezi s tim ko sam i šta sam radio budu jasniji. Nastojao bih da sačuvam svoj svet odvojeno od njenog.
Kako ste primili kritike u vezi sa knjigom?
- Nikada im nisam pridavao važnost. Jedino mi je bilo stalo do mišljenja mog oca i zato je on bio prva osoba kojoj sam dao knjigu da je pročita pre nego što bude objavljena. Kada je završio, rekao mi je: „To je dobra knjiga. Osećam da te sada bolje poznajem.“ To je za mene bila najznačajnija kritika. Nisam više išao da pričamo o tome, ali želeo sam da se uverim da mi je s njim bilo dobro. Madona je mnogo puta pričala o porodici, rekla bi svašta, ne razmišljajući mnogo i nikada joj nije bilo važno kako bi se oni osećali zbog toga. Nisam želeo da napravim istu grešku.
Osim sa vašim ocem, da li Madona održava vezu sa još nekim članom porodice?
- Samo sa mojom sestrom Melani, jer njih dve imaju decu istog uzrasta. U protivnom, ne bi. Kao i uvek, zadržala bi distancu sa porodicom i sa čitavim svetom. Takva je njena priroda i ja je prihvatam.
Da li biste voleli da ponovo uspostavite kontakt?
- Da, ali sada bi to bio odnos ravnopravnih osoba, u kome bi ona poštovala moju ličnost. Verovatno ću je videti u julu, na svadbi našeg mlađeg brata Entonija.
Kako zamišljate taj susret?
- Pretpostavljam da će biti prijateljski, budući da će se dogoditi na proslavi. Voleo bih da imamo mogućnost da sednemo jedno drugom preko puta, da možda razgovaramo i oprostimo jedno drugom.
Jeste li razmišljali o tome šta biste joj rekli?
- Pripremiću veliki govor: „Zdravo, kako si? Fantastična si.“
Hoćete li ponovo raditi sa njom?
- Ne, mislim da neću. Da bih se vratio, morala bi da me sluša kao što je to radila 1993. godine. I trebalo bi da napreduje, da preuzme na sebe ulogu legende. Želeo bih da joj dam nešto više dostojanstva. Vreme je da pokaže svu snagu koju poseduje, umesto što uporno pokušava da bude dvadesetpetogodišnja pop zvezda. Deo je prirodnog razvoja da postaneš odrasla žena. Ali ljudi koji rade sa njom ne pomažu joj da pronađe taj put. Na neki način je ostala u devedesetim i publika je se jedino seća po onome šta je bila kada je bila na vrhuncu, a ne po onome što sada radi.

TEKST: Melisa Belver
FOTOGRAFIJE: Gustavo di Mario i „AFP“