Tamara Aleksić: Roditelji su pokušali da me odgovore od glume, ali uzalud || Hello Magazin!

Premijera predstave “Veliki Getsbi” u „Madlenianumu“ bio je kulturni događaj, koji je obeležio kraj prošle godine, a glavne uloge odlično su odigrali Ivan Bosiljčić i Tamara Aleksić. Mladu umetnicu već smo imali priliku da gledamo u predstavama „Dogvil“, „Ana Karenjina“ i Ivica i Marica“, ali je zahvaljujući odlično dočaranom liku Dejzi osvojila najveće simpatije publike.

- Još nisam sabrala utiske posle premijere “Velikog Getsbija”, ali sam zadovoljna predstavom, jer smatram da čovek ne može da ne bude zadovoljan kada radi u tako dinamičnoj i kompaktnoj ekipi. Svi smo postali vrlo bliski i nastavili smo da se družimo tokom pauze koju smo imali za vreme praznika, a sada jedva čekamo da ponovo počnemo da igramo predstavu - počinje priču kćerka novinarke Tanje Peternek-Aleksić koja nam je otkrila da su mnoge kolege iz “Velikog Getsbija” pre nekoliko godina pokušavale da je odgovore od namere da upiše glumu.

- Mog direktnog parnera Ivana Bosiljčića upoznala sam kada ga je moja mama zamolila da me odgovori od namere da polažem prijemni na Fakultetu dramskih umetnosti. Kada smo se prvi put sreli, on mi je sat i po pričao o tome koliko je gluma težak posao, a kada sam mu rekla da sam svesna svega, to ga je razoružalo, pa je samo slegnuo ramenima i rekao: “Ja sam pokušao”. Kasnije sam prvu scenu u karijeri, u seriji “Šešir profesora Koste Vujića”, snimila upravo sa njim i tada mi je priznao da mu je drago što me nije odgovorio. Ima i drugih glumaca iz “Velikog Getsbija” koji su imali zadatak da me odgovore od namere da se bavim njihovim poslom, a među njima je i Sofija Juričan. Ona me je u početku ubeđivala da odustanem od prijemnog, ali mi je kasnije pomagala da spremim imitacije jer mi je taj deo bio najteži.

Dvadesettrogodišnja glumica nam je otkrila da je dugo svoju želju da se bavi današnjom profesijom krila od svojih najbližih, te da je prvi čovek kome je to saopštila bio Mika Aleksić, čiju je školu glume “Stvar srca” pohađala.

- Želju da se bavim današnjom profesijom prvi put sam izrazila kao vrlo mala, ali je tada bilo i drugih želja dok sam tek u srednjoj školi shvatila da zaista time želim da se bavim. To sam dugo krila od okoline jer su svi maštali o tome da upišu prava ili ekonomiju, pa nisam htela da se razlikujem od njih. Svoju nameru prvo sam saopštila Miki Aleksiću, koji se nimalo nije iznenadio i rekao mi je da je to znao jer je kao svaki dobar pedagog uspevao da spozna naše želje pre nego što smo ih i sami spoznavali. Od društva sam imala veliku podršku i pravi prijatelji su i dalje u mom životu, a mnogi su mi čak pomagali tako što su me preslišavali tekstove dok sam spremala prijemni - iskrena je Tamara koja tvrdi da članovi porodice ipak nisu bili oduševljeni njenim izborom.

- Roditelji su pokušali da me odgovore od te namere, ali nije im pošlo za rukom. Ako je išta moglo da me spreči da se bavim ovom profesijom, to su mnogi glumci koje sam imala priliku da upoznam uz mamu, jer sam, zahvaljući iskrenim razgovorima sa njima, znala kroz šta su sve prolazili, ma koliko njihove anegdote svima nama bile simpatične i zanimljive. Međutim, shvatila sam da živimo u zemlji u kojoj ma čime se bavio nećeš uspeti da budeš bogat, pa je zato najbolje izabrati profesiju koju voliš.

Talentovana umetnica otkriva da je veoma zadovoljna šansama koje je dobila na početku karijere i ljudima sa kojima je sarađivala, a svaka uloga koju je do sada odigrala promenila joj je život i pomogla joj da upozna sebe u novom svetlu.

- Na karijeru ne gledam kao na strateški plan koji ostvarujem već uloge biram na osnovu instinkta, a kasnije sledi detaljna analiza. Kompromisi moraju da se prave, ali ako su oni razlog da ne spavamo noću, onda nisu vredni. Zato dozvoljavam sebi da odbijam uloge jer se ne plašim rada ni u drugim branšama ukoliko ne budem dobijala uloge - iskrena je Aleksićeva.

- Jedina želja mi je da se uvek sa velikom strašću bavim svojim poslom, a o takvom pristupu najviše sam naučila od violiniste Nemanje Radulovića i mog kuma Đoleta, koji je frizer. Volela bih i da neki samostalni projekti koje sam započela sa mnogim kolegama profunkcionišu. Naime, shvatili smo da se u našoj branši sve svodi na čekanje da te neko pozove, a da ne bi i dalje bilo tako, okupili smo se i već smo uradili nekoliko kratkih filmova i imamo još mnogo planova.

Dok pažljivo i temeljno gradi karijeru, lepa Beograđanka uživa u svim malim stvarima koje čine život, kao što su muzika, izlasci sa prijateljima ili putovanja.

- Bez muzike ne mogu da zamislim ni jedan dan, pa tako kada uveče dođem umorna sa posla, ostanem budna bar pola sata duže, samo da bih odslušala nekoliko pesama. Uživam i u kafenisanju sa drugaricama, kao i u noćnim izlascima sa prijateljima, sa kojima volim da posećujem različita mesta, od rok svirki i haus žurki do kafana sa dobrim tamburaškim orkestrima. Svako naše veče je spontano i puno iznenađenja, baš kao što se trudim da mi i život bude spontan i bez velikih planova - zaključuje Tamara.