Ekskluzivna ispovest Gordane Šaulić za HELLO!: Odlučila sam da verujem da Šaban nije otišao

ispovest gordane šaulić

Tog nesrećnog nedeljnog jutra muzika se na trenutak zaustavila, a Šaban Šaulić slomio je i najtvrđa srca. Nažalost, ne pesmom, kojom je umeo da ta ista srca ponovo sastavlja kada im je bilo najteže. Jer, uz njegov glas se odrastalo, slavilo, ljubilo, plakalo… A onda je, igrom sudbine i kosmičke nepravde, odjednom utihnuo. Kralj narodne muzike zauvek je otišao u kafanu besmrtnih.

Bio je vanserijski umetnik i od početka se izdvajao od svega što bi moglo da se svrsta u uobičajeni novokomponovani estradni milje. Bio je priča za sebe, bio je “srpski Pavaroti” i “princ duše”, a njegov odlazak potresao je ne samo svekoliku javnost u svakom kutku bivše države već i kolege iz dijametralno suprotnih muzičkih sfera.

Godinu dana nakon što je izgubio život u teškoj saobraćajnoj nesreći, legendarnom pevaču posthumno je dodeljeno i najznačajnije državno priznanje.

– Tužni smo što u ime našeg tragično stradalog supruga, oca i dede danas primamo ovaj orden. Istovremeno, ponosni smo što i dalje živi kroz svoja dela, za šta je ova nagrada najbolji dokaz – ovim rečima porodica je zahvalila na prestižnom „Sretenjskom ordenu“.

U ekskluzivnoj ispovesti za „HELLO!“ njegova udovica Gordana smogla je snage da prvi put javno progovori o praznini i bolu koji su ostali posle Šabanovog preranog odlaska, o poslednjem susretu i lepim trenucima koji su obeležili njihovih 45 zajedničkih godina.

U čemu pronalazite utehu i snagu?

– Utehu nisam pronašla, i kako koji dan odmiče sve sam uverenija da nikada i neću. Previše je tuge, bola i nedostajanja… Ogromna je praznina nastala njegovim preranim odlaskom da bi išta moglo da je ispuni. Više od četiri decenije čitav moj svet vrteo se oko Šabana.

Mi smo bili partneri u svemu, od braka, preko podizanja dece i brige o njima, sve do posla, koncerata i pesama. I onda, jednog kobnog jutra, sve to je nestalo. Ne znam kako bih to opisala, taj šok, osećaj praznine, tuge i nemoći. Kao da vam neko u sekundi uzme sav vazduh i ostavi vas da pokušate da preživite bez njega.

Zaista imam osećaj da sam ispočetka morala da učim da dišem, da hodam, da govorim… U tim trenucima prosto morate da postavite odbrambeni mehanizam da biste sve podneli i preživeli, i ja sam odabrala da verujem da on nije otišao.

Za mene je on na putu, s kog će se vratiti jednog dana. Upravo to mi je, uz svu podršku koju imam od porodice i prijatelja, davalo i daje snagu da svakog novog dana ustanem i idem dalje, čekajući trenutak kada ćemo se opet sresti.

Kako je izgledao vaš poslednji susret sa Šabanom?

– Ustala sam pre njega, probudila ga, on je sišao u dnevnu sobu, doručkovao je, popio kafu i čitao novine. To su bili njegovi rituali. Ja sam za to vreme još jednom proverila da li je sve spakovao, pripremila mu šta će tog dana da obuče, podsetila sam ga da ponese lekove i cigarete. Sedeli smo i razgovarali o planovima za naredni period. Sve je bilo kao mnogo puta ranije. Poljubili smo se, ispratila sam ga, i poslednja slika koju imam zaleđenu u sećanju je kako stavlja kačket i izlazi na kapiju kuće.

Jeste li u kontaktu sa državnim tužilaštvom iz Bilefelda, u kojoj je fazi istraga protiv Alsina Leventa koji je izazvao saobraćajnu nesreću?

– Naš advokat u stalnom je kontaktu s tužilaštvom, i oni su zaista što se njihovog dela posla tiče ne samo izuzetno profesionalni već i veoma korektni. Istraga je završena, prvo ročište je zakazano za mart, to su poslednje informacije koje imam.

ispovest Gordane Šaulić

Kako biste regovali da se sa Leventom sretnete oči u oči? Šta biste mu rekli?

– Cela porodica biće prisutna na prvom ročištu, tako da ćemo se sigurno sresti. Iskreno, koliko god čovek mislio da je spreman i da zna šta može da očekuje od nečega, uvek postoji mogućnost da pogreši u proceni, tako da ne znam kako ću se osećati u trenutku kada ga prvi put budem videla. Znam samo da mu se sigurno neću direktno obratiti, sačuvaću dostojanstvo kao što sam ga uvek u životu čuvala.

Ko vam je u teškim momentima, pored članova porodice, bio najveća podrška?

– U ovakvim situacijama jasno se iskristališe ko je iskren prijatelj, a ko ne. Moram da kažem da sam zaista bogata za brojne ljude koji žele dobro, ne samo meni, nego i celoj mojoj porodici. Osim najbližih, tu su bili i brojni prijatelji i kumovi, i svima njima neizmerno sam zahvalna, a ogromnu zahvalnost dugujem i predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, ministru Ivici Dačiću, ministru Aleksandru Vulinu i njegovoj supruzi Nataši, pokrajinskom sekretaru Predragu Vuletiću i generalnom sekretaru predsednika Republike Nikoli Selakoviću koji su, razumevši agoniju kroz koju prolazimo, u najtežem trenutku bili uz nas i svesrdno pomogli da se čitava procedura ubrza.

Kako se Sanela, Ilda i Mihajlo nose sa gubitkom?

– Sve troje su potpuno različite ličnosti, pa je u skladu s tim svako našao svoj način da kanališe emocije i suoči se sa najvećim gubitkom u životu. Ono što im je svakako zajedničko jeste poreklo i vaspitanje, i mislim da je to bio ključ da su i Sanela, i Ilda, i Mihajlo u svakom trenutku činili sve da sačuvaju uspomenu na oca, da rade tako da bi on na njih bio ponosan kao što je za života bio. Šaban i ja smo mnogo toga zajedno uradili, ali nijedan uspeh ipak ne može da se poredi sa saznanjem da su nam deca izrasla u dobre, poštene i uspešne ljude.

U kojim trenucima vam najviše nedostaje?

– Ne postoji trenutak u kome mi ne nedostaje. Ja sam se, inače, tokom ovih godinu dana potpuno povukla, nigde ne idem, tako da se nisu ni desili neki veliki događaji koje bih posebno imala želju da podelim s njim. Kako ću se osećati što nije pored mene u danima koji predstoje, kada mi život bude donosio i neke nadam se lepe stvari, još ne mogu da zamislim.

Nastavak ekskluzivnog intervjua sa Gordanom Šaulić pročitajte na sledećoj strani…

Nikola GolubovićLuka Šarac

Više o temama: