Zvonimir Đukić Đule: Očeva smrt mi je najbolniji trenutak, to nije nešto što može da se preboli

Slobodno društvo može postojati samo ako postoje slobodni pojedinci bez ograda, kaže Zvonimir Đukić Đule najavljujući novi album grupe Van Gog “More bez obala”.

Da li postoji život bez ograda i imamo li danas tu slobodu?

– Ne postoji život bez ograda, osim u mašti. Međutim, to ne znači da su sve ograde u realnom životu loše. Da nema ograda, imali bismo anarhiju. Ne ume svaki čovek da oceni dokle u svojoj slobodi može da ide, a da ne ugrozi slobodu drugog. Zato su neke ograde neophodne. A naslov “More bez obala” metafora je za čovekovu unutrašnju slobodu. Ona može da bude neograničena, njome nikoga ne možemo da povredimo. Ona se ne širi nauštrb tuđe slobode. Mislim da tu slobodu svako može da ima. A iz nje izviru i sve ostale. Uključujući i društvenu, jer slobodno društvo može postojati samo ako postoje slobodni pojedinci.

Izdajete album u vremenu singlova, i to autotjun singlova. Čime potkrepljujute tu sigurnost da kao rokenrol bend objavite album?

– Jednim delom baš zbog toga što Van Gog potiče iz vremena u kojem je to bilo normalno. Želimo da mladima pokažemo lepotu nečega što možda može da se čuva sa više ljubavi nego zapis na internetu. Potpuno razumem mladu generaciju i živim u skladu sa vremenom, ali hoću da ih zamolim da jednom prislone na grudi omiljeni disk umesto mobilnog telefona. Pa neka sami ocene šta je lepše.

Potencirate da se stalno menjate i da prihvatate izazove koje donose vreme i nove generacije. Da li u tom menjanju ipak dolazi do kompromisa na koje baš i niste ponosni?

– Ponekad pravimo kompromise i mislim da je to sasvim u redu, ali nikad nismo napravili kompromis za stid. Život je, pored svega ostalog, umetnost pravljenja kompromisa. Onaj ko ne ume da ga napravi, nije sazreo i odrastao čovek. Ja ga doživljavam kao znak dobre volje i put ka miru, pokušaj da svi dobiju nešto lepo i korisno. Ali, naravno, neke crvene linije moraju da postoje. U svakom kompromisu mora da postoji mera koja čuva moral i dostojanstvo. Mislim da je Van Gog uvek to čuvao. Ljudi takav stav prepoznaju i cene.

Pesma “Spremni smo za let” govori o toleranciji među ljudima, ima li je zaista ili smo postali ljudi koji upiru prstom da ne bi pogledali u sebe?

– Tolerancije je sve manje, i to je jako opasno za društvo. Tolerancija i spremnost da se čuje drugačije mišljenje, to je abeceda demokratije. Nažalost, ljudi su često spremni da vide trn u tuđem oku, ali ne i balvan u svom. S tim što to nije samo naša osobina, to je svuda ili gotovo svuda tako. Čak i u zemljama koje smatramo kolevkama demokratije. Svima nam treba mnogo više spremnosti da saslušamo tuđe mišljenje i da trezveno razmislimo o njemu, a ne da ga odbacujemo čim primetimo prvu sitnicu koja je različita od naših stavova. Potrebno nam je mnogo, mnogo više kulture i tolerancije. Posebno je važno da je bude u javnom životu.

hellomagazin.rsKurirAntonio Ahel/ATA Images

Više o temama: