Oliver Mlakar: Ne gledam previše na prošlost, uvek mi je budućnost pred očima

Oliver Mlakar 2

Jedan od omiljenih televizijskih domaćina i voditelj čuvenog porodičnog kviza “Kviskoteka” Oliver Mlakar ostavio je snažan pečat u poslu kome je posvetio čitav radni vek. Po odlasku u penziju, porodični dom sa zagrebačke preselio je na andresu u blizini Samobora, nadomak glavnog grada Hrvatske, gde sa suprugom Dunjom uživa daleko od gradske vreve. Od kada je 2006. godine definitivno okončao televizijsku karijeru, malo je događaja koje upriliči svojim dolaskom, a jedan od izuzetaka bila je nedavno održana manifestacija “Jamie Gastro Day” u organizaciji “Color Press Grupe” u Zaječaru, na kojoj se našao u ulozi specijalnog gosta.
Na početku razgovora za magazin “Hello!” sedamdesetdevetogodišnji voditelj otkriva kako na izmaku osme decenije i dalje neguje mladolik izgled i zavidnu kondiciju.
Nema posebnog recepta. Trenutno izgledam dosta mršavo, jer sam kupio manje odelo koje me je malo stisnulo. Šalu na stranu, to je valjda stvar genetike. Ja, inače, nisam neki veliki gurman, volim dobru hranu, ali sam umeren. Mislim da je umerenost najvažnija, a ljudima bih savetovao da što manje jedu slano, jer to nije zdravo.
Iako mu uživanje u gastronomskim specijalitetima nije primarno, na njegovom meniju vrhunskih namirnica jedna morska rima zauzima neprikosnoveno prvo mesto.
Najviše od svega volim ribu i to sardinu, koju mnogi preziru. Meni je omiljena jer najviše ima ukus mora. Volim mediteransku kuhinju, laganu, sa dosta povrća i ribe.
Sa najpoznatijim kuvarom bivše Jugoslavije Stevom Karapandžom bio je domaćin prve kulinarske emisije “Male tajne velikih majstora kuhinje”, gde je na fantastičan način prezentovao specijalitete slavnog kulinara, dok sam nije previše vešt u pripremanju hrane.
Nisam baš mnogo spretan kuvar. Nekada sam se dosta trudio, pogotovo kada sam sa Karapandžom pravio naše recepte, ali nikada nisam uspevao. Znam dobro da skuvam viršle, tačnije znam tajnu kako da ih skuvam a da ne puknu. Naime, morate ih izvadite pre nego što puknu. Srećom, to nije komplikovano – kroz osmeh priča Mlakar, koji se rado priseća emisije zbog koje su domaćice širom zemlje na pijacama pustošile tezge sa namirnicama, koje su on i kolega prethodnog dana preporučivali kao obrok dana. Njihovi petominutni prilozi bili su temelj ove vrste televizijskih emisija, koje su danas sveprisutne u etru, a koje povremeno pogleda i njihov pionir.
Danas sve televizije snimaju neke kulinarske emisije. Sada je to trend, vidim da to ljude zanima i da se taj sadržaj mnogo gleda. Kada naletim na neku takvu emisiju, supruga Dunja i ja rado je pogledamo i komentarišemo, a uvek se nešto iz njih može i naučiti.

Oliver Mlakar

Na pitanje da li je životnu saputnicu nekada iznenadio nekim specijalnim obrokom koji je sam pripremio, Oliver odgovara krajnje suzdržano:
Moja Dunja je dosta kritična prema meni, mojim poslovima, pa i mom kuvanju, pa se ne usuđujem da se previše time bavim. Na svu sreću, ni ona ni ja nismo zahtevni gurmani i naši obroci prilično su jednostavni.
U gotovo pet decenija dugom braku sa suprugom Dunjom dobio je dve kćerke, stariju Ivu, koja sa porodicom živi u Zagrebu, i mlađu Mašu, koja živi u Engleskoj. Odnos sa suprugom oduvek je isticao kao najveći životni pokretač i inspiraciju, pa su neko vreme zajedno gajili baštu oko imanja, u želji da na svojoj trpezi imaju što kvalitetnije namirnice.
Kada sam pre dvadesetak godina pobegao iz grada na selo, počeo sam vrlo ambiciozno da uređujem vrt. Sadio sam sve i svašta i taj entuzijazam trajao je dve, tri godine, dok nisam počeo da osećam bol u leđima. Znate, zemlja traži slugu, a ne gospodara, pa sam morao da popustim u tome. Međutim, budući da živimo na selu, oko nas ima mnogo seljana koji se bave baštom i za vrlo malo novca može se naći lepa, zdrava namirnica za ukusan obrok. Sada, umesto obrađivanja zemlje najviše uživam sa mojim psima, patuljastim šnaucerima i mnogo vremena provodim na vazduhu. Moram da kažem da se zaista osećam odlično.
Iako je višedecenijskim radom ušao u istoriju televizijskog programa i sa ponosom govori o megapopularnoj “Kviskoteci”, tvrdi da mu gledanje televizije danas nije na listi prioriteta.
Povremeno gledam neke emisije, ali kada čovke živi u prirodi i ima hobi, šteta je da dugo sedeti pred ekranom. “Kviskoteka” je nesumnjivo bila emisija koja je obeležila i moju karijeru i televiziju u ondašnjoj državi. Bila je to apsolutno najgledanija emisija i srećan sam što sam je radio.
Iako je uživao popularnost na kojoj kolege mogu da mu pozavide, omiljeni voditelj stare Jugoslavije na prošlost, kako televizijsku tako i političku, gleda kao na nešto što u tom vremenu treba i da ostane.
Nisam jugonostalgičan i ne gledam previše na prošlost. Uvek mi je budućnost pred očima. Ako se i osvrnem, nemam na šta da se žalim. Bilo je lepih dana, mnogo prijateljstava i vrednosti.
Tokom višedecenijske karijere u svojim emisijama ugostio je brojne ličnosti, ali ne i prvog čoveka Jugoslavije Josipa Broza Tita, na šta čuveni voditelj nije ni pomišljao.
To mi nikada nije palo na pamet. On je bio tako snažna ličnost, okružen takvim kultom, da bi pozivanje njega u emisiju kao što je bila “Kviskoteka” bilo prosto neverovatno. Što se tiče mog ličnog odnosa prema njemu, on je dvostruk. Ima puno pozitivnih i puno negativnih stvari, pa ne bi imalo smisla da to sada razrađujem i idem u detalje – odlučno kaže Mlakar.
Iako je obožavao svoju profesiju, za roditelje koji danas za svoju decu priželjkuju da stanu ispred televizijskih kamera, nema optimističnu poruku.
Ne dajte svoju decu u voditelje, istopiće se kao rečni pesak, jer nismo večni – u pesničkom maniru završava čuveni voditelj.

Piše: Deana Đukić; Life Content
Foto: Mirko Tabašević; Life Content

Više o temama: