Bilja Krstić: Dobra pesma i dobra publika nađu put do svetskih izdavača

Bilja Krstić već više od četrdeset godina egzistira na našoj muzičkoj sceni. Karijeru je započela u grupi “Suncokret”, nastavila je sa Đoletom Balaševićem u “Ranom mrazu”, a onda se uspešno razvijala kao solista sve do osnivanja “Bistrika”.

Sa ovim poslednjim bendom bavi se negovanjem naše muzičke baštine tako što u novim aranžmanima pred publiku donosi tradicionalne pesme i na taj način im omogućava da i dalje žive. Bilja je prošle godine s “Bistrikom” objavila i novi album “Svod”, koji je dobio i engleskog izdavača, pa će tako bend biti u mogućnosti da svoje pesme predstavlja širom planete.

Krstićeva objašnjava kako je došlo do saradnje sa čuvenim engleskim izdavačem:

– Mi smo uvek za naše albume imali strane izdavače, ali sad smo prvi put ostvarili saradnju sa engleskom kućom “ARC music”. To je izdavač sa bogatom tradicijom koji postoji već preko 40 godina. Zanimljivo je da su oni pre godinu i po dana slavili 40 godina postojanja u isto vreme kad smo i mi imali slavljenički koncert u Sava centru, kojim smo obeležili 15 godina rada grupe “Bistrik” i ja 40 godina svoje karijere. Baš se potrefilo da 24. novembra i mi i oni slavimo godišnjicu. Ovu kuću preporučio mi je moj prijatelj iz grupe “Kal” Dragan Ristić, koji nas je i spojio sa Englezima. Mi smo im poslali nekompletan materijal i oni su se, što se do sada nije desilo, u roku od dva sata javili i rekli da su zainteresovani za saradnju. Eto, dešava se da dobra pesma i dobra publika nađu put do svetskih izdavača.

Je l’ vam znači to nešto u finansijskom smislu?

– Ne toliko, jedino što nam oni pružaju odličnu logističku podršku, u smislu da se naša muzika može svuda čuti. Čak su nas predstavili i na BBC-ju, kao i na vodećim engleskim radio-stanicama. Tako imamo veću šansu da nas čuju vodeći bukeri i promoteri, pa samim tim i da nas pozovu na neke nastupe širom sveta.

 

Koliko je muzika koju ti radiš dobar posao u današnje vreme i da li zaista uspevaš da našu tradiciju izvezeš u svet?

– Ovo što “Bistrik” i ja radimo potpuno je drugačije od onoga što smo iz Srbije već slali u svet. Srbija se do sada najviše predstavljala kroz karnevalske smotre trubačkih orkestara, mislim tu na Guču, ili kroz romsku muziku. “Bistrik” je potpuno drugačiji muzički portret naše zemlje. Reč je o vokalnoj tradiciji. Često nas strani menadžeri pitaju: “Ej, a gde su vam trube?” A onda posle koncerta budu oduševljeni kad čuju ono što mi izvodimo. Mislim da mi imamo šta da ponudimo, ali ništa što je kvalitetno i dobro nema podršku u našoj zemlji, ni kulturnih institucija ni medija. I sam znaš koliko je teško ovako nešto progurati u medijima. To su retki intervjui… Ali zato treša ima na sve strane. Muzička matrica naše zemlje se pretvorila u užas, to stvarno ni na šta ne liči. Od svega se pravi neki cirkus. Zato je jako teško u ovo vreme održati orkestar od 11 ljudi, a da pritom nijednog trenutka nismo poklekli. Nismo, ne znam ni ja, ubacili trube, na primer, da bismo se dodvorili publici.

 

Tvoj životni moto je “korak po korak ka pravom cilju”. Na kraju, koji je to pravi cilj?

– Celog života sam se trudila da slušam samo svoje srce i da radim ono što mi deluje razumno. Najvažnije mi je bilo da budem zadovoljna onim što sam uradila. Već sad kad se okrenem iza sebe i pogledam svoju biografiju, iskreno – mnogo sam zadovoljna. Imam dve divne ćerke, imam unukicu, divan orkestar “Bistrik”, bila sam u najboljim bendovima “Rani mraz” i “Suncokret”, završila sam Fakultet muzičke umetnosti o kojem sam sanjala kad sam iz Niša dolazila u Beograd… Pa šta će mi više?! Sasvim dovoljno za ovaj jedan život!

hellomagazin.rsInformerPromo/ATA Images

Više o temama: