Danilo Ikodinovć: Slava je za sećanje, sada živim pravi život || Hello Magazin!

Između noći 27. i 28. juna, 2008. godine u saobraćajnoj nesreći kod Kaća teško je povređen Danilo Ikodinović. U toj noći zaustavljena je njegova briljantna sportska karijera.
- Ne napušta me, posle svega, borbeni duh sportiste. Kada se osvrnem na to šta sam sve preživeo i gde sam sada, kažem, da sam za svojih trideset osam godina živeo šesnaest života. Malo li je? Život je borba. Stalna borba. Koliko god bio lep, moraš stalno da se boriš. To treba da znaju mladi ljudi. Ako si danas, na bilo koji način, pao, sutra moraš da ustaneš. Da ideš dalje. Tražiš put. A naći ćeš ga ako se vratiš sebi. Najvažnije je, spasonosno, to suočavanje sa sobom. Ja stvarno imam dva života. Jedan, do te noći. I, ovaj, sad. Ne znam koji je lepši. Prvi je bio život vrhunskog sportiste. Onaj u kome te slave i hvale. Podilaze ti, tapšu te i titraju ti. Svi. Od najviših državnih predstavnnika do hiljada ljudi pred gradskom skupštinom. Mada su naši rezultati bili vredni priznanja, ali kod nas je tako da te još više podižu u zvezde. A da li je to realan život? Nije. Nije i ne možeš da ga u potpunosti sagledaš u okolnostima kada si "u visinama". Ovo je realan život. Ovaj kojim sada živim. Slava je za sećanje. A koliko zaista vrediš, pokažu ti obični ljudi. Vrediš, kada te oni ne zaborave. Kada priđu da popričamo, da se zajedno fotografišemo. Meni je to najveće priznanje, većeg nema. Obični ljudi su i moji najdraži gosti. Najsrećniji je onaj čovek kada mu put ide uporedo sa putevima običnih ljudi... Mada sam ja uvek i voleo da bude kako jeste. Nikad mi nisu ni bile potrebne ružičaste naočare. Pobednik je onaj koji zna šta će, kad izgubi. To je važno. Vi me pitate: kako bih, da sam kojim slučajem u prilici da pišem knjigu o pobedi života, počeo prvo poglavlje... Možda ovako: "Bio je jedan život. A tek će da bude".

Izvor: Novosti

Foto: Twitter