New York Times: Novak je broj jedan, svidelo se to nekom ili ne || Hello Magazin!

Ovo je naslov velike priče o Novaku Đokoviću, objavljene u New York Times-u istog dana kada je ušao u finale US Opena, poslednjeg grend-slema u sezoni.

Čuvene njujorške novine možda su predvidele još jedan trijumf svetskog reketa broj jedan, koji je na toj poziciji proveo poslednje četiri godine. Međutim, sa one strane Atlantika nije tako velika zvezda poput svojih ljutih protivnika Rafaela Nadala ili Rodžera Federera, urbanih superstarova, kako ih naziva NY Times.

Pored toga, Novak dobro zna da ni publika često nije na njegovoj strani. Ali, te činjenice kao da ga čine još odlučnijim u nameri da se što duže zadrži na tronu.

Ne bi mu bilo premca ni ako bi se birao najduhovitiji sportista. Neko se uvredi zbog imitacija kojima s vremena na vreme animira gledalište, dok se pravi šampioni i sportisti, poput recimo Serene Vilijams, od srca nasmeju i čak mu se pridružuju u šalama na njihov račun. Zato je i dobio nadimak Džoker. Igra rečima, jer joke je na engleskom šala, a slučajno se uklapa i u prezime kada se izgovara na tom jeziku.

U svojoj knjizi "Serviraj za pobedu", objavljenoj 2013. godine, Novak je objasnio kako je morao drastično da smrša zbog alergije na gluten. Možda nema gomilu mišića, ali nije nimalo krhak. Daleko od toga. Kada se nađete u njegovoj neposrednoj brzini, shvatićete koliku energiju i čvrstinu emituje dvadesetosmogodišnji Beograđanin.

- Ne tako davno smatrali su me za buntovnika, autsajdera, za nekog ko je došao niotkuda sa namerom da izazove dva čoveka koji su apsolutno dominirali ATP listom. Pitali su se ko je taj dečko iz male Srbije, koji uverava svet da će pobediti najbolje i zauzeti njihove pozicije. Bila mi je razumljiva reakcija ljudi, ali bio sam svestan da, ako zaista želim da stignem do tog mesta, moram svima da pokažem da to i zalužujem. Nikad nisam omalovažavao rivale. Štaviše, uvek ih hvalim i razumem, jer smo, manje-više, svi u istoj situaciji. Upravo sam zahvaljujući Nadalu i Federeru postao bolji, postao sam ono što sam danas. Ali, to sam morao da zaslužim. Pretpostavljam da još nisam dostigao nivo uvažavanja na kojem su njih dvojica, ali oni to svakako zavređuju jer su pokazali koliko sudominantni. Šampioni i na terenu i van njega. Sve me to motiviše da budem još bolji – objašnjava Đoković.

Šampion se ne rađa, šampion se postaje. To je Novaku bilo savršeno jasno još kada je prvi put uzeo reket u ruke i krenuo u teniski kamp Jelene Genčić. Sećate se onog snimka kad kao sedmogodišnji dečak samouvereno izjavljuje da će biti broj jedan? I evo dokle je stigao. I strogo se drži svog režima, sastavljenog od magične četvorke – vežbe, dijeta, joga i meditacija, kako bi se što duže zadržao na prestolu belog sporta. Vratio je Srbiju u svetski teniski vrh, doprineo pobedi na elitnom Dejvis kupu, osvojio osam grend-slem titula, a smeši mu se i deveta, sutra u Njujorku.

- Famozna dijeta bez glutena dugo je bila glavna tema novinara koji su pisali o meni, kao da je to najveća tajna mog uspeha. A nije. Bila je to samo velika promena koja mi je pomogla da postanem bolji igrač, ali sigurno nisam počeo da dobijam mečevezahvaljujući dijeti – kaže Novak, ali ni on ni članovi njegovog tima ne odaju prave tajne. Možda se one, jednostavno,kriju u stavu? Kada priča o mentalnojsnazi, više deluje kao neki guru nego kao sportista, primećuje NY Times.

- Pokušavam da sve vreme budem kreativan, da održavam taj stvaralački duh. Mislim da se sve svodi na progres i na nazadovanje, idemo ili gore ili dole. Sve se kreće, ljudi, planeta, tako da ćemo ili držati korak s tim, ili ostati gde smo. Ali, onaj ko stoji u mestu zapravo nazaduje.

No, bez obzira na česte meditacije i vežbe koje upražnjava, Đoković je daleko od dostizanja nirvane, piše NY Times.

- Postoje dani kada iz besa bacam reket po terenu, kada vrištim ili pak ćutim, kada se posvađam sa ženom. To je normalno, i laže svako ko tvrdi da takvih trenutaka u životu neće biti ako budete radili posebne vežbe.

Pre nego što je stigao na Flešing Medou, Novak je držao rekord sa 56 pobeda i samo pet poraza ovegodine. Stigao je do finala prethodna tri grend-slema, osvojio dva i, šta god da uradi u završnici US Opena, ovo je definitivno još jedna njegova godina. Đoković je protivnike prosto čistio sa terena i u parčiće lomio njihovu želju za pobedom. Njegova neumoljiva mentalna snaga mogla bi da se uporedi sa mlinom, sa drobilicom za koju ostali igrači nemaju rešenja. Meditacija je veoma važan segment Novakovog života. Često je posećivao jedan budistički hram dok je igrao na Vimbldonu. Na kraju je i pobedio. No, taj mentalni trening ne služi mu kao bekstvo od svakodnevnih problema, kaže.

- Vizuelizacija mi je veoma bitna, to je veliki deo svakog čoveka, ne samo nas sportista. Čvrsto verujem u vizuelizaciju. Verujem da postoji neki zakon privlačnosti. Dobijate stvari koje proizvodite u svojim mislima. Život jednostavno tako funkcioniše. Kad sam bio dete, moji uzori dolazili su iz različitih sportova. Majkl Džordan, Pit Sampras, Andre Agasi… Pokušavao sam da ih kopiram na razne načine, od igre do stila. I da, uvek mi je bilo važno kako izgledam na terenu. Psihički je važno da se dobro osećamo u odeći u kojoj igrate, priznali to ili ne. Slušao sam klasiku, čitao Puškina, učio jezike, slušao sve ostale savete Jelene Genčić. Teniske lekcije tako su postale i životne.

A uz surovu sinoćnu lekciju Marinu Čiliću, braniocu torfeja, Đoković je još jednom stigao do finala turnira u Njujorku i sutra će za novu titulu igrati protiv Rodžera Federera.