Muči vas alergija: Sad guše poleni trave || Hello Magazin!

Narednih mesec dana najaktivniji će da budu alergeni bokvice, ježevice, livadskih trava, borovine i lipe

Samo što je sezona polena drveća prošla, poleni trave i korova počeli da se raspršuju vetrom i prave probleme alergičnima. Koncentracija polena u vazduhu, srećom, ne prelazi uobičajene granice, jer su kiše „isprale“ velike količine polena iz vazduha. To međutim, nije olakšavajuća okolnost za alergične kojima i samo osam zrna izaziva kijavicu.

Mirjana Mitrović, načelnica Službe za polen Agencije za zaštitu životne sredine kaže da na svim mernim mestima u Srbiji količina polena u vazduhu ne prelazi 500 zrna dnevno, što je još u srednjim vrednostima:

- Ne očekuje se značajan porast koncentracije polena, pre svega zbog nestabilnog vremena, ali čim dođu sunčani dani sa blagim vetrom povećaće se nivo koncentracije.

Narednih mesec dana najaktivniji će da budu poleni trava, pre svega bokvice, ježevice, livadskih trava, a istovremeno, borovine i lipe. Nasuprot ustaljenom verovanju, teški lepljivi poleni šarenog cveća retko uzrokuju alergijske reakcije.

Kako će se manifestovati alergija ne zavisi od vrste polena, koliko od sposobnosti i osetljivosti organizma. Inhalacioni alergeni su najčešće odgovorni za rinitis konjunktivitis i astmu, a povremeno mogu da izazovu i urtikariju ili sistemsku anafilaksu.

Kod onih koji dišu na nos, sluzokoža se ponaša kao filter za vazduh i zadržava polene, pa se onda tu javlja alergijska reakcija: alergijski rinitis, kijanje, svrab u nosu i očima i konjunktivitis. Onima koji pretežno dišu na usta poleni odlaze u bronhije i pluća, pa se alergija manifestuje kao kašalj, stezanje u grudima, gušenje i sviranje u grudnom košu.

Primarijus dr Jasminka Šojić Rajčić, šef dnevne bolnice Klinike za alergologiju i imunologiju u Kliničkom centru Srbije kaže da je u slučaju kada nema jasne povezanosti disajnih tegoba, dijagnostičkih testova i aerobiološkog monitoringa polena, potrebno raditi dopunska ispitivanja:

- Kada postoje tegobe u periodu cvetanja polena trava, dakle od maja do juna i pozitivan prik kožni test na polene trava, potvrđuje se alergijsko poreklo bolesti.

Osnovni cilj lečenja ovih tegoba, kaže ona, jeste prevencija nastanka bronhijalne astme. Naime, kod 30 odsto bolesnika sa alergijskim rinitisom dolazi do razvoja alergijske bronhijalne astme.

- Postoje tri osnovna terapijska postupka, izbegavanje kontakta sa određenim alergenom, farmakološka terapija koja je i glavni oslonac lečenja i imunoterapija koja modifikuje prirodni tok alergijskog rinitisa sprečavajući prelazak u astmu - objašnjava dr Jasminka Šojić Rajčić.

Specifična imunoterapija je, kažu stručnjaci, upravo najefikasnija kod osetljivih na polene. Ova metoda dovodi do smanjenja tegoba i potrebe za lekovima za polovinu.

ODMAH SEĆI AMBROZIJU

Među korovima najveći alergenski potencijal ima ambrozija, koja cveta krajem avgusta. Međutim, u Agenciji za zaštitu životne sredine apeluju da ovaj korov već sada treba da počne da se uništava, jer će se time sprečiti značajnije širenje krajem leta.

Izvor: novosti.rs

Izvor: freedigitalphotos.net