Da li se sećate koja vam je omiljena hrana iz detinjstva?

Kada uporedimo današnju, sa ishranom od pre 30 godina, situacija je primetno drugačija.

Nekada svinjska mast nije bila izbegavana, nego je čak mazana na hleb. Prženice nisu bile prilog, nego glavno jelo, a vrhunac deserta bilo je umućeno jaje. 
Evo šta su nekada volela deca:

Prženice

Nekada se za kupovinu hleba stajalo u redu. Nije na svakom uglu bila pekara. Posle devet ujutru, niste ni mogli da kupite veknu, jer je sve bilo rasprodato. To je razlog zbog kog se i po nekoliko dana jeo jedan hleb, a kada se presuši, od beživotnih kriški nastajale su ukusne (i masne) prženice.

Knedle

Knedle se nekada nisu kupovale, nego pravile. Testo se pravilo od kuvanog krompira i punile svežim ili suvim šljivama.
Iako su domaćice imale mnogo posla oko ove poslastice, ipak su uspevale da povremeno ukućane počaste knedlama.

Umućeno jaje

U nedostatku slatkiša, umućeno jaje bilo je “hit”. Doduše, tada su jaja uglavnom bila domaća i kupovala su se od “proverenih” vlasnika seoskih domaćinstava.  U jedno ili dva žumanceta dodavalo bi se nekoliko kašika šećera, a zatim energično mutilo.

Kriška hleba sa mašću i alevom paprikom

Nekada nije bilo danas standardnih sastojaka za sendvič. Mast se koristila i za termičku obradu hrane, ali i kao namaz. Odlično se slagala sa alevom paprikom ili belim lukom, a postojala je i slatka varijanta – posuta šećerom.

Testenina s orasima

Danas verovatno malo ko jede suvu testeninu s orasima, ali je to nekada bila uobičajena večera. Na skuvanu testeninu sipao se šećer i mleveni orasi, a dragoceni puter dodavao se retko.

Griz sa mlekom

Neka deca i danas vole griz. Skuvan u mleku i pomešan sa šećerom, griz je bio odličan za brzo vraćanje energije posle celodnevnog jurcanja sa drugarima. Slično se tretirao i sutlijaš.

Šnenokle

Za poslasticu koja potiče iz Austrije bili su dovoljni jaje, šećer i mleko. Reč je o umućenim belancima, koji se kašiku po kašiku spuštaju u vruć krem od žumanaca, šećera i mleka.

 

Viršle

Viršle se i danas rado jedu, ali su se nekada prodavale isključivo u mesarama. Upravo u tome je razlika. Naravno, bile su i kvalitetnije.

 

Varijacije sendviča

Šunke, trapisti i kečapi tada su bili nedostižne namirnice. Parizer se kupovao povremeno i bio je dovoljan da se napravi ukusan sendvič sa malo milerama ili sirnog namaza. 

Izvor: b92.net

Foto: freedigitalphotos.net

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +