Lea Kiš: I kroz zid idem uzdignute glave

Jedno od Pinkovih zaštitnih lica, koje je zahvaljujući gledanosti svojih emisija ušlo u savremene viceve i kletve, Lea Kiš spremno je dočekala jubilarnu 10. sezonu „Nedeljnog popodneva“. Svesna da recept po kojem pravi visoke rejtinge ne treba menjati, pristala je samo na to da osveži studio, nalik na dnevni boravak.
Zbog čestog „repriziranja“ sagovornika, gledaoci zbijaju šale na račun pomenutih, nazivajući ih „inventarom“ Leine emisije. Voditeljka kaže da je smeh najvažniji, čak i kada je njeno TV čedo predmet šale.
- Želim gledaocima da pošaljem pozitivnu energiju, ponudim raznovrsnu zabavu i dobro raspoloženje. Teško je biti drukčiji, a ostati dosledan sebi. Već 15 godina radim „Nedeljno popodne“. Pet sezona sam ga vodila na RTS-u. Prepoznatljiva sam po tome da uvek ugostim mnogo poznatih ličnosti. To je koncet koji neću menjati, a sve što se u uklapa u taj „šablon“ podložno je osveženju - kaže Lea Kiš.

Šta je tajna kontinuiranog uspeha vaše emisije? Da li dobar rejting obavezuje i ima li straha od njegove oscilacije?

- Iza uspeha i trajanja, u bilo kom poslu, stoji veliki rad, trud i odricanje. Rejting doživljavam kao nagradu da ono što radim daje dobre rezultate. Moju emisiju u proseku prati oko 2.000.000 gledalaca. Mi koji smo dugo na TV gledanost ne doživljavamo poput mlađih kolega, kao jedino merilo vrednosti, jer smo ranije radili bez piplmetra. Naučili smo da osluškujemo publiku, da se prilogođavamo i budemo kreativni. Kad spojim iskustvo od 27 godina rada i impozantan rejting, osećam se ispunjeno.

Kako uspevate da okupite toliko gostiju i da za svakog pronađete temu za razgovor?
- Najteža je priprema, jer sve radim sama. Nažalost, iza mene ne stoji tim novinara i scenarista. Teško je svake nedelje napraviti tri sata programa, pozvati goste, osmisliti i organizovati emisije. Želja mi je da u budućnosti dobijem šansu da okupim mlade i kreativne ljude koji bi osvežili moje ideje.

Posle 1.200 emisija u čemu pronalazite izazov i šta je ono što vas i dalje drži u zabavnom programu?
- Toliko sam snimila samo na Pinku. Iza mene je još 15 godina rada na RTS-u: od Beogradske hronike do Dnevnika i raznih informativnih formi. U zabavni program sam slučajno „zapala“, posle višegodišnjeg prinudnog odmora. Tada je to izgledalo kao „kazna“. Ali, sebe sam u potpunosti pronašla u tom sektoru, jer dopušta kreativni rad bez ograničenja.

Kuda posle „Nedeljnog popodneva“?

- Vidim da su neke moje kolege doživele slavu pred odlazak u penziju. Trude se da i u sedmoj deceniji snimaju emisije. Možda krenem njihovim stopama.

Kažete da ste doživeli mnogo nepravde. Da li je ljubav prema televiziji bila jača od loših iskustava?
- Ljubav svakako, ali i želja da se izborim sa svim nepravdama, a doživela sam ih mnogo. Najlakše je odustati, no, to nije moj moto.

Koju mantru ste ponavljali kad vam je bilo najteže?
- Nemam mantre, samo iskrenu veru u Boga.

Ako se čovek uči dok je živ, koje još lekcije u školi života želite da savladate?

- Impulsivnost, želju da se izborim za pravdu i istrajnost u svojim ubeđenjima, koji me često koštaju.

Kao predstavnik horoskopskog znaka Ovna patite od „boljke“ probijanja glavom kroz zid. U kojim situacija se to „razbijanje“ pokazalo kao korisno?
- Uvek je korisno ići glavom kroz zid, ako vam je glava uzdignuta. U životu je najvažnije da budete u skladu sa sobom i svojim osećanjima. Za to se uvek borim.

Da li su sve kritike zlonamerne ili postoje one iz kojih ste nešto naučili?
- Svaka kritika je dobra, ali ne znači da je i korisna. Važno je ko vas kritikuje, a ne zašto. Verujem u one dobre i konstruktivne i rado ih prihvatam. Mada, u kritikama na moj račun svi su blaži - od mene same.

Čemu biste podučili kolegu koji pravi prve korake na televiziji?

- Vreme se mnogo promenilo. Imala sam privilegiju da učim od Baneta Vukašinovića, Mire Adanje Polak, Gorana Milića. Nove generacije imaju drugačiji pristup, pa mislim da mi učimo od njih.

Jeste li odbranili doktorat?
- Završila sam rad. Disertacija je iz oblasti pozorišta, pa se nadam da ću do kraja godine doktorirati na FDU. Uprkos višegodišnjem trudu i radu, osećam veliku tenziju i tremu. Verujem da ću, kada završim, zaokružiti sebe u potpunosti.

Koji kompliment vam više prija: da ste sve lepši ili mudriji što ste stariji?
- A zašto ne bih mogla i jedno i drugo da odaberem? Oba mi prijaju.

Postoji li destinacija za koju biste sutra spakovali kofere?

- Samo turistički. Mnogo sam proputovala i spoznala različite kulture i mentalitete, ali Beograd je moj dom.

Izvor: Novosti
Foto: Life Content

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +