Prolećne alergije

Prolećne alergije

07/04/2013

0


Svake godine povećava se broj osoba čiji se disajni organi bune protiv cvetnog praha, koji je praktično nemoguće izbeći pošto on vazduhom može da pređe veliku kilometražu.
Neka istraživanja pokazala su da osim nasleđa, čestih infekcija disajnih puteva i zagađenosti životne okoline, glavni krivci za polenske alergije mogu biti stres, nezdrave životne navike, pušenje, kao i hrana puna konzervansa. U razvoju alergija prvi na udaru je nos. Bolest u najvećem broju slučajeva počinje rinitisom, da bi s vremenom prešla u astmu, zahvatajući i donje disajne organe.
Najčešća je alergija na polen, koja se još naziva i polenska kijavica. Na alergijski rinitis upućuje ponovna pojava simptoma u određeno godišnje doba ili posle kontakta sa spoljašnjim faktorom. Obično počinje u martu i može da traje sve do kraja oktobra, a uzrokuje je polen trave, drveća i korova.
Deset do petnaest dana pre početka alergije trebalo bi piti lekove protiv alergije kako bi se simptomi umanjili, a pre toga svakako je neophodno posavetovati se sa lekarom. Trebalo bi izbegavati dodir sa izazivačima alergijske reakcije. Ako to nije moguće, uzimaju se različiti lekovi, vodeni rastvori koji se ušpricavaju u nos i sprečavaju kontakt alergena sa sluzokožom. To su takozvani antihistaminici i kortikosteroidi.
Alergija na polen dolazi neprimetno, a simptomi su alergijske reakcije u gornjim repiratornim putevima, začepljene nosa, kijanje, svrab i suzenje očiju, a prevencija je smanjeno izlaganje tim česticama. Alergijsko zapaljenje sluzokože nosa je najrasprostranjenija alergija od koje oboleva 20-25 odsto celokupne populacije. Tipični simptomi javljaju se između druge i treće godine života. Najveći broj oboleva u ranom pubertetu, kao i u ranim zrelim godinama, a zatim problemi nestaju.
Osobe alergične na polen moraju zaštititi sluzokožu nosa preparatom koji im je propisao lekar najmanje petnaest dana pre vremena cvetanja biljke na čiji su polen osetljivi.
Lekari upozoravaju na to da se terapija protiv alergije mora uzimati redovno, kako je propisano, da bi pacijenti bili zaštićeni dvadeset četiri sata dnevno.
Od korovskih biljaka najveći alergenski potencijal ima ambrozija, pošto se reakcija na druge alergene pojavljuje kada je njihova koncentracija trideset polenovih zrna u kubnom metru vazduha, dok je za reakciju na ambroziju dovoljno duplo manje. Alergija na ambroziju je najrasprostranjenija, ona niče od sredine aprila, a počinje da cveta od sredine jula do prvih jesenjih mrazeva, sa najvećom proizvodnjom polena u avgustu i septembru. Potrebno je samo dvadeset do trideset zrna polena u kubnom metru vazduha da bi se kod osobe javila neka alergijska manifestacija: curenje nosa, kijanje, peckanje očiju ili otežano disanje. Alergijski rinitis, konjunktivitis i astma su bolesti za čije je pogoršanje ambrozija direktno odgovorna.
Koncentracija polena u vazduhu je najmanja rano ujutra, kada ne duva vetar ili posle kiše. Polen se može zadržavati u odeći i kosi, pa bi alergične osobe trebalo češće da se tuširaju i peru kosu. Neophodno je izbegavati otvoreni prostor u vreme najveće koncentracije polena i obavezno nositi naočare za sunce jer smanjuju kontakt alergena sa očima. Poželjno je ukloniti cveće iz stana, pogotovo ono koje cveta ili je u vazi. Potrebno je aktivno uklanjati korov oko mesta stanovanja, radnog mesta i time smanjiti količinu polena u okruženju.
Osim polena i ambrozije, prava prolećna napast su krpelji, koji najčešće napadaju izletnike tako što im se "uvuku" pod kožu i počnu da se hrane njihovom krvlju. Otprilike 24 odsto krpelja potencijalni su prenosnici Lajmske bolesti. Najveći problem ljudskom zdravlju mogu da nanesu zaraženi krpelji, pa je neophodan naročiti oprez prilikom boravka u prirodi. Svaki put je važno pregledati kožu i kosu, te se, ako se primeti ubod krpelja i crvenilo na koži, obavezno obratiti lekaru.

Prehlada ili alergija
Simptome alergije ponekad je nemoguće razlikovati od simptoma prehlade, pa zbog toga mnogi ljudi nisu svesni o čemu se zapravo radi. Standardni simptomi alergije na pelud, to jest cvetni prah najčešće se ne razlikuju od kijavice ili prehlade.
Sezona kijanja, šmrcanja, otežanog disanja i suzenja očiju ponovo muči osobe alergične na polen. S početkom cvetanja, alergične osobe našle su se u neprijatnoj situaciji. Svake godine povećava se broj osoba čiji se disajni organi bune protiv cvetnog praha, koji je praktično nemoguće izbeći jer on vazduhom može da pređe veliku kilometražu. Simptomi prolećne alergije su: kijanje (više od deset puta uzastopno), curenje sluzi iz nosa, zapušen nos, golicanje u grlu, svrab u nosu i očima, suzenje očiju i konjunktivitis, suzne oči, otok očnih kapaka, otežano disanje, upala disajnih puteva i kašalj.
Ukoliko se ovi simptomi ponavaljaju u određenom vremenskom periodu, trebalo bi posetiti lekara i utvrditi o kakvoj reakciji organizma je reč.

Tekst: Life Content

Komentari (0)

Loading
Tamara hellomagazin
Tagovi: polen prehlada