Mina Kostić: Strahovala sam za život svoje majke || Hello Magazin!

Prošle nedelje Mina Kostić je preživljavala veliku dramu. Njena pomajka Duda imala je infarkt i završila je u bolnici. Pevačica je otkazala sve dogovore i odložila planirani put na more sa kćerkicom. Prošlog leta, Mina je preživljavala sličnu dramu sa svojom biološkom majkom Zojom. Ne zna kada joj je bilo teže, da li kada je život bio ugrožen ženi koja ju je rodila, ili kada se u životnoj opasnosti našla žena koja ju je usvojila i gajila od njene pete godine, sa mnogo ljubavi i pažnje.
- Mnogo sam se potresla. Moja Duda je inače srčani bolesnik, kuburi sa visokim krvnim pritiskom, ima 76 godina. Premirala sam od straha, uplašena za njen život, sve dok me lekari nisu smirili dobrim vestima i rekli da je Duda stabilno. Najteže mi je bilo u tim prvim trenucima, kada sam čula da je imala infarkt i kada je bila na intenzivnoj nezi. Nisu mi dali da uđem u sobu, ali sam ja satima bila pred vratima jer sam znala da ona zna da sam tu, uz nju. Nas dve delimo sve, radosti, sreću, tuge, uspehe, padove, sve što nam život donese.

Kako je Duda sada?
- Hvala bogu, obe smo imale mnogo sreće. Dudi je pozlilo u Domu zdravlja, nekoliko dana pred operaciju oka. Infarkt ju je strefio dok je bila kod lekara. U svakom zlu, nađe se po nešto dobro. Sudbina je namestila da na kraju sve bude dobro! Lekari su brzo odreagovali i sad je sve u redu. Vodila sam i moju Anastasiju da je obiđe u bolnici, samo što nije plakala od sreće kad je videla. Do kraja nedelje, Duda će izaći iz bolnice. Moraću mnogo da je pazim.

Da li ste u kontaktu sa svojom biološkom majkom?

- Naravno, stalno govorim da imam dve majke. U stvari, imam tri mame. Treća je komšinica koju mnogo volim, koja mi priskače u pomoć uvek, ona me zove ćero. Prošlog leta, moja mama Zoja je doživela moždani udar. Oporavila se, ali cela porodica vodi računa o njenom zdravlju. Kad joj je bilo najteže, priskočili smo svi, moja braća i sestre. I Zoja i Duda su jake žene, mnogo toga su preživele i pregurale, pa su pobedile i zdravstvene probleme koji su ih snašli. Ja sam tu da svima pomognem. Osetljiva sam, osećajna, boli me svačiji bol, pogađa me svačija tuga, teško mi je zbog svega i svačega.

Šta vas to još muči?
- Kažem vam, mnogo toga. Lako se potresem zbog svačega. Neko ludilo je zavladalo, neko zlo je ušlo u ljude, sve se nekako izopačilo. Strašne stvari se dešavaju. Umiru mladi ljudi, mnogo je bolesti na sve strane, narodu je teško u svakom smislu. Malo je lepog oko nas. A, ako ga ima, teško dolazi do izražaja od onog ružnog, zlog, izopačenog.

Žalite li se na nestašicu posla?
- Ma samo da je zdravlja, pa će biti i svega drugog. Neću da se žalim. Jer, kako svima, tako i meni! Najvažnije je da u svom ovom ludilu oko nas čovek ostane priseban i normalan. A to je, izgleda, najteže. Niko od nas nije rođen na dvoru niti je živeo od rođenja na visokoj nozi pa da ne može bez nečega. Ne treba kukati zbog novca. Nije lako bez njega, ali nije novac taj kojim se kupuje sreća. Ima onih koji imaju para kao blata, ali njime ne mogu da kupe ono što najviše žele.

Uz kćerku, setite li se često svog detinjstva?
- Naravno! Njeno i moje detinjstvo se razlikuju kao nebo i zemlja, na sve moguće načine. Od toga da sam ja bila jedno od mnogo dece, a da je ona moja jedinica, pa nadalje.

Izvor: Vesti-online