Zdravlje: Zima i bolesti

Izuzetno niske temperature i hladnoća svakako nisu prijatni pogotovu osobama koje imaju bilo kakve zdravstvene probleme. Zimi, kada je povećana vlažnost vazduha, dodatno se otežava ionako narušeno zdravlje mnogih pacijenata i predstavlja problem za bolesno srce, astmatičare, ali i za one koji su podložni urinarnim ili respiratornim infekcijama. Međutim,  pridržavajući se saveta lekara bez većih poteškoća može seuživati u zimskim čarolijama.
Hronični bolesnici, starije, kao i gojazne osobe, mala deca i trudnice - najugroženiji su tokom zime i kada je hladno vreme. Njima nagle promene temperature, kada je napolju ekstremno hladno, a u prostoriji toplo, najviše smetaju. Pored toga, ove osobe su podložne padovima na ledu i prelomima kostiju. Od hroničnih bolesti navodimo: kardiovaskularne, bolesti disajnih organa, astmu i bolove u kičmi. Ovim osobama preporučuje se da ne izlaze iz prostorija bez preke potrebe ukoliko je napolju ekstremno hladno ili klizavo. Ukoliko nameravate da izlazite, važno je dobro se utopliti i imati odgovarajuću obuću. Pored toga odmor i spavanje čuvaju organizam od umora i stresa, pa tako i od prehlade, virusa i mnogih bolesti. Topli, ali ne prevrući napici kao što su čaj i kompot, pored toga što nas greju, pare disajne organe, nadoknađuju potrebnu tečnost, a daju nam i lekovite sastojke. Alkoholni napici u manjim količinama mogu da koriste pri hladnom vremenu, ali su veće količine opasne.
Hladnoća sužava periferne krvne sudove, što loše utiče na srčane bolesnike. Hladnoća je jedan od značajnih faktora rizika za nastanak angine pektoris i moždane slabosti. Zimi se češće srećemo i sa pojavom iznenadne smrti, kao posledice infarkta koji se javlja usled sužavanja krvnih sudova, pogotovo ako se to desi na arterijama koje su već izmenjene.
Pošto se u zimskim mesecima provodi više vremena u zatvorenim prostorijama, povećava se kontakt sa alergenima kućne prašine, posebno grinjama, ali i sa respiratornim virusima. Oni koji izazivaju infekcije disajnih organa zimi prenose se najviše dodirom, veoma su otporni na temperaturama iznad nule. Kada se oboleli od respiratorne infekcije nađe u kolektivu, kijanjem i kašljem prenosi viruse na okolne predmete gde u infektivnom obliku mogu da vrebaju desetak sati. Osoba koja dodirne predmet na koji su virusi pali može lako da se inficira i kada bolesnik dugo već nije tu.
Lična higijena posle boravka na otvorenom prostoru sprečava unos virusa i bakterija u organizam. Zato je važno redovno pranje ruku, posebno posle vožnje gradskim prevozom ili liftom, jer na rukohvatima i dugmićima u liftu ima mnogo bakterija i virusa koje možemo da unesemo u organizam. U nedostatku vode, ruke se mogu obrisati vlažnim maramicama. Zbog toga rukavice ne samo da štite od hladnoće već mogu da pomognui u zaštiti od virusa i bakterija.
NISKE TEMPERATURE NIKOME NE POGODUJU
Bolesti srca - Rizik od angine pektoris značajno se smanjuje ako se nervni završeci na glavi i rukama dobro utople. Ukoliko je suviše hladno, pada sneg i loši su vremenski uslovi, ne bi trebalo da izlaze iz kuće bez preke potrebe. Terapiju bi trebalo prilagoditi zimskim potrebama jer propisana doza možda nije dovoljna da održi krvni pritisak u željenim granicama i trebalo bi da se, u dogovoru sa lekarom, koriguju da bi se sprečila pojava bola u grudima i znaci srčane slabosti.
Uho, grlo, nos - U zimskom periodu češće se javlja curenje sekreta iz nosa što može dodatno da se iskomplikuje upalom srednjeg uha i upalom grla. Da bi se smanjila upala nosa i grla, trebalo bi nositi kapu da se zaštite čelo i uši, kao i šal preko usta i nosa, jer se tako vazduh koji udišemo zagreje.
Plućne bolesti - Hroničnim plućnim bolesnicima ne prija zima zbog promena temperature, povećane vlažnosti vazduha, veće koncentracije smoga i respiratornih infekcija, najviše im smetaju povećana vlažnost vazduha i magla.
Šećerna bolest - Dijabetičari su podložniji infekcijama u ovom periodu. Zato bi posebnu pažnju trebalo da obrate na obuću, jer se kao česta komplikacija bolesti javlja dijabetesno stopalo. Trebalo bi da izaberu udobnu obuću, nikako tesne čizme ili cipele, pogotovo ako dugo hodaju, jer mogu da  nastanu rane, čak i neprimetne, koje kasnije mogu da izazovu ozbiljne komplikacije.
Reuma - Zabluda je da zima pogoršava stanje reumatskih bolesnika, jer reumatske bolesti znatno više otežava toplo, letnje vreme, nego zima. Jedino što zimi može da se pogorša su degenerativne bolesti kičmenog stuba.
Astma - Hladan vazduh sužava disajne puteve, naročito tokom povećane fizičke aktivnosti. Deca koja imaju astmu, kada se igraju na snegu, mogu da dobiju napade otežanog disanja, što se može sprečiti davanjem lekova za širenje bronhija pola sata pre izlaska na hladan vazduh.
"ALERGIJA" NA ZIMU
Uvreženo je mišljenje da su zimi najrasprostranjenije bolesti grip i respiratorne infekcije, ali utvrđeno je da čak 75 odsto ljudi starijih od trideset godina pati od alergije na zimu, mada lekari takvu reakciju organizma na niske temperature smatraju pseudoalergijskom.
Teži oblici alergije na hladnoću izazivaju pad krvnog pritiska, slabosti, mučninu, otežano disanje, lupanje srca... Ovi simptomi mogu da traju čitavih 48 sati posle boravka na hladnom.
Ispitivanja pokazuju da pacijent koji je alergičan na zimu pati od neke hronične infekcije, ima parazite u crevima ili neku bolest digestivnog trakta, poremećaj rada štitaste  žlezde, žučnih puteva, jetre ili pankreasa.
Kad je napolju veoma niska temperatura, čak i kod potpuno zdravih ljudi javljaju se simptomi nalik onima koje daje alergija na hladnoću, ali s tom razlikom što se simptomi kod njih povlače za dvadesetak minuta.
Osnovna procedura lečenja je jačanje sposobnosti organizma da se prilagođava različitim vremenskim uslovima. Postepenim povećavanjem „doze hladnoće“ pokazalo se kao delotvorno terapijsko sredstvo.

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +