Lepa Brena: Radujem se povratku na scenu || Hello Magazin!

Sve što bi najveća jugoslovenska zvezda svih vremena dotakla pretvaralo bi se u zlato. Sve što je započinjala postajalo je uspeh. Svakim korakom koji je napravila ostavljala je trag, ne samo u muzici ovih prostora, već na javnoj sceni uopšte. Lepa Brena je narodni pevač u pravom smislu te reči jer je potekla iz naroda, jer je narodska, jer peva za narod. Zato i ne čudi što su svi bili zabrinuti kada je prethodnh meseci prolazila kroz neke od najtežih trenutaka u životu. Legendarna pevačica suočavala se s ozbiljnim zdravstvenim problemom, trombozom potključne vene. Ishod je bio neizvestan. Zahvaljujući vrhunskim doktorima sa Instituta za kardiovaskularne bolesti na Dedinju, tromboza je razbijena, a folk zvezda se vratila pesmi. Posle četvoromesečne pauze i medijske izolacije, Brena je veliki povratnički koncert održala 1. decembra u Nemačkoj, a u ekskluzivnoj ispovesti za "Svet" kaže da se ponovnom druženju sa publikom radovala poput deteta.
U međuvremenu se odmarala i uživala u toplini porodičnog doma, a kada su joj lekari to dozvolili, uhvatila je prvi let za Floridu i posetila sina Stefana, koji od ove jeseni studira na prestižnom univerzitetu Beri. Bilo joj je važno da se i lično uveri da se dobro snašao. Sada joj više ništa ne može skinuti osmeh s lica. Jedan od razloga za sreću jeste i 21. godišnjica braka sa Slobodanom Živojinovićem, koju su proslavili 7. decembra. Brena je ponosna na njihov lični uspeh i ne krije da su odoleli velikim iskušenjima. Kako kaže, došlo je vreme da se uozbilje i primire svoje vulkanske temperamente.
Posle višemesečne pauze, u Diseldorfu ste održali prvi veliki koncert. Kakav je osećaj vratiti se na scenu?
- Kada sam izašla pred publiku, radovala sam se kao malo dete. To je kao kada ste žedni i onda vam neko da vode. Moji nastupi oduvek su bili energični i puni pozitivnog naboja. Taj adrenalin drži me otkako sam pre tri decenije stupila na scenu i bez njega, priznajem, ne mogu da živim. Neko skače padobranom, neko ide u lov, neko pije tablete, a ja pevam i uživam u toj reverzibilnoj energiji.
Budući da na koncertima dajete celu sebe, da li ste se tokom bolesti uplašili da ćete možda morati da povučete ručnu?
- Nužda zakon menja. Kada lekari kažu da staneš – moraš da staneš. Jednostavno nemaš kud. Oni vide i znaju na koliku širinu puta mogu da vas upute, a mi smo tu da ih slušamo. Prilično dugo i uspešno smo moj posao i ja u sinhronizaciji i više ne znam kako bi izgledalo da ne pevam. Verujte mi, nisam ni razmišljala o tome.
Koliko je bolest uopšte uticala na vas i da li su zdravstveni problemi uslovili da promenite odnos koji ste do tada imali prema životu i okolini?
- Nije mi prijala činjenica da se moj organizam buni, da hoće odmor, laganicu, kako bi rekli mladi. Moj život prenatrpan je obavezama i vremenom sam se saživela sa tim ritmom. Ali kada shvatite da ne možete da izdržite taj tempo, nešto morate da ostavite i za kasnije. Ne mora baš sve da se uradi istog časa.