- Kao i svaki čovek koji je udaljen od zemlje u kojoj je rođen, sigurno da mi najviše znače porodica i prijatelji. Naravno, ono što je nezaobilazno kada je nostalgija u pitanju je naša hrana. Domaća kuhinja je nešto čega se često uželim u Engleskoj - priča Nemanja. I pored udaljenosti od Srbije, Vidić s porodicom poštuje tradiciju.

- Slavimo slavu i u Mančesteru, nije nam teško. Moja slava je Đurđevdan. Obeležavamo je porodično kao, uostalom, i sve ostale verske praznike poput Božića i Uskrsa. Takođe, bez obzira na različite kulture, i ovde mogu da postim, pa poštujem i taj deo naše vere.
Kako mu sinovi odrastaju, i oni sve više i češće prate komentare medija na račun njihovog oca. Naravno, zasad najviše uživaju da ga gledaju dok igra.
- Stariji sin Luka već sve dobro prati, gleda moje mečeve. Često je baš on moj najveći kritičar, pa me kada dođem kući, odmah pita zašto nisam dao gol... Takođe, i mlađi sin Stefan prati moje mečeve i pokazuje interesovanje za ono čime se bavim, ali zbog godina to čini u manjoj meri.
Nemanja koristi slobodno vreme i da bi bio s knjigom, bez obzira na to da li je kod kuće ili na brojnim putovanjima.
- Volim da čitam, obično po preporuci. Često to nisu samo romani. Poslednja knjiga koju sam pročitao je „Moć podsvesti“ od Džozefa Marfija. Veoma mi je prijala.
Na kraju, Nemanja priča i o tome koliko popularnost koju uživa - prija ili smeta...
- Lagao bih ako bih rekao da nisam osetio beneficije popularnosti, zastupljenost mog kluba u medijima mi je to omogućila. Ali da budem iskren, što sam stariji, treba mi sve više privatnosti. Sada želim što više da se koncentrišem na teren i moju igru, a pri tom da imam sve neophodno vreme za porodicu. Međutim, svestan sam uloge koju imam. Uvek sam imao odličan odnos s navijačima, i to je nešto što u svakom slučaju zaslužuje poštovanje - zaključio je Nemanja Vidić.
Izvor: Alo

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +