Stefan Milenković: Volim jogu, padobranstvo, Baha i Beograd! || Hello Magazin!

Stefan Milenković, nekad čudo od deteta, danas violinista svetskog kalibra, svoju „magiju žice“ ukrstiće sa gitaristom Vlatkom Stefanovskim 22. decembra na sceni Sava centra. A u razgovoru sa Stefanom povodom ovog projekta, Blice se dotakao hip-hopa i Baha, joge i padobranstva, inspirativnog duha Beograda i novih planova u karijeri.

Kako zasad funkcioniše saradnja sa Vlatkom Stefanovskim?
– Odlično. Zaista uživamo, jer je proces veoma kreativan i otvoren.

Postoji li još neki muzičar s kojim biste voleli da sarađujete u nekom sličnom projektu?

– Jedan od muzičara koje stvarno cenim je indijski perkusionista Trilok Gurtu. Voleo bih jednog dana da ga upoznam i možda sviram s njim.

Naveli ste da privatno najmanje slušate klasičnu muziku... Šta vam je trenutno zanimljivo od muzike?
– To je teško reći jer slušam nekada veoma različite stvari zavisno od raspoloženja, pa čak i namene. Ako želim da se opustim, onda često odaberem neki ambijental, ako, pak, želim da dignem nivo energije, onda to može biti bilo šta od džeza, etna ili hip-hopa. Kad vežbam jogu, onda obično slušam indijsku muziku... U suštini, lista nema kraja, a u tome je i lepota muzike jer je univerzalno primenjiva na sva raspoloženja i situacije.

Da li ste razmišljali da skrenete sa klasike u još nekom smeru?
– Projekat s Vlatkom i jeste jedno skretanje u drugi žanr, s elementima klasike. Ne razmišljam sada u smislu neke kompletne promene pravca jer smatram da za to, u suštini, nema potrebe. Različiti muzički jezici mogu da postoje u istom svetu jedne individue, bez nužde da se bira jedno ili drugo. Ti izrazi jesu kompatibilni i postoji bezbroj načina da se kombinuju.

Na čemu sve trenutno radite ovih dana?
– Sledeća stvar mi je snimanje Bramsovog Violinskog koncerta u Ljubljani sa RTV orkestrom Slovenije i dirigentom En Shaom u drugoj polovini decembra, tako da sam pre svega koncentrisan na to. Ali svakodnevno vežbam i razmišljam i o koncertu s Vlatkom, tako da često provodim sate improvizujući, kao sastavni deo mog vežbanja.

Koji kompozitor najviše odgovara vašem senzibilitetu?
– Na to pitanje je nemoguće dati jednostavan odgovor, nalazim da različiti kompozitori zadovoljavaju različite energetske naboje u meni. Recimo, uvek sam voleo Baha i mogao bih da ga sviram po ceo dan, mada se za Bahovu muziku može reći da je više intelektualna i duhovna nego emotivna. S druge strane, volim romantike.

Bavite se jogom i padobranstvom? Šta vas privlači u ovim, prilično različitim akcijama?

– Mislim da me privlači upravo ta suprotnost, mada su to aktivnosti koje su na neki način pronašle mene, ne ja njih. U mom životu se nijedna stvar nije dogodila slučajno, i ova su interesovanja ušla u moj život onda kada mi je to bilo najpotrebnije. Joga je u mom slučaju apsolutna nužda, jer je održavanje psihofizičke kondicije kod mene od vitalnog značaja. Zbog obaveza i načina života, stres veoma lako može da preuzme glavnu ulogu. Joga me uvek vraća u sadašnji trenutak. Padobranstvo isto tako, vraća me u sadašnji trenutak koji je, u suštini, ono što imamo i u čemu bi trebalo da uživamo.

Kako provodite vreme u Beogradu?
– Jedini način da stvarno iskoristim vreme u Beogradu je da ne kažem nikome da sam tu, odnosno da dođem „u civilu“ i da to znaju samo moji najbliži prijatelji i rodbina. Onda imam vremena da se sa svima vidim na miru, da izađem na piće, odem u bioskop, restoran... Inače, sve to postaje nemoguće usled obaveza koje su, čini mi se, kada dođem u Beograd nekako uvećane hiljadu puta.

Šta vam najviše nedostaje iz Beograda dok ste u Americi?
– Definitivno sam duh grada, mada je teško praviti poređenje jednog grada sa jednom zemljom. Upravo taj me inspiriše i napuni energijom kad dođem.