Miloš Biković: Postepeno smo svi, u potrazi za korenima, počeli da se vraćamo tradiciji

Jedan od naših najuspešnijih glumaca u inostranstvu Miloš Biković govori kako najradosniji hrišćanski praznik proslavlja u krugu porodice, ali i šta za njega predstavlja Božić, kao i koliko je tokom prethodne godine pomagao drugima.

U vašoj porodici se poštuju tradicionalne vrednosti. Kako se slavio Božić kada ste bili mali?

- Nisam baš oduvek vaspitavan u tom duhu. Duh ateizma je zahvatio i moju porodicu. Svi su u porodici bili ateisti kada sam se ja rodio. Verovatno im je trebala kazna Božija kao sto je moje rođenje pa da se vrate veri. Šalu na stranu, postepeno smo svi, u potrazi za korenima, počeli da se vraćamo tradiciji.

 

Živimo u jednom vrlo turbulentom, tranzitnom periodu kada smo zaboravili mnoge životne i tradicionalne vrednosti. Da li vas to plaši?

- Čini mi se da živimo u takvom vremenu već dugo. Ne bih mogao da kažem da je to nešto novo. Nažalost ili na sreću, spoljni progres (status, novac, socijalno i ekonomsko blagostanje) nikako ne utiču na unutarnji progres ili oboženje. Ali retko ko o tome govori, stoga mi se čini da ljudi često osećaju prazninu ili nepremostivu samoću i lutaju kako bi to osećanje utolili nekim surogatima. Novcem, uspehom, izlascima, kontaktima, alkoholom.

Pošto zbog posla živite u Rusiji, da li vam u vreme praznika nedostaje dom? Često za velike praznike niste kod kuće. Da li se tada osećate usamljeno. Kako tada provodite praznike?

- Trudim se da budem kod kuće. Što sam stariji, sve mi više znači da budem sa svojima.

Postoji nekoliko verovanja kada su Božić i Badnji dan u pitanju. Od toga da se ne valja svađati do toga da bi trebalo da radimo ono što želimo da nam obeleži čitavu godinu. Pridržavate li se vi nekih verovanja?

- Ne volim rečenice koje počinju sa "valja se", to mi zvuči nekako paganski. Takva rečenica u mom tumačenju podrazumeva slepo verovanje u nešto bez razumevanja. Nije čovek sposoban da razume Božije puteve u potpunosti, ali pozvan je da njima ide koristeći svoju pamet isto koliko i srce.

Da li ste u 2017. pomagali ljudima?

- Trudim se da o tome govorim samo ako, kao javna ličnost, stimulišem i druge da pomognu. Ali blago onome koji pomaže.

 

Kakve su vam želje za 2018. godinu?

- Da moja dela više liče na moju ulepšanu predstavu o sebi.

Vaš brat Mihailo je duhovnik i neko ko vam je oslonac u životu. Idete li kod njega da se ispovedate?

- Smatram da ovakva pitanja treba da ostanu deo privatnosti. I to najintimnije. Ispovest je važna, jer čovek tada smogne hrabrosti da izgovori Bogu, a i sebi, a pred svedokom u vidu sveštenika, istine koje ulepšava u svojoj glavi. Tek kad ih izgovori oseti njihovu težinu. I to ne svaki put.