Goran Bregović: Sarajevo nije samo ime grada, to je metafora našeg vremena

Za balkansku rok-zvezdu Gorana Bregovića njegovo rodno Sarajevo više je od grada. Sarajevo je “metafora” multikulturalnog načina života koji se raspada kada započne verski sukob, kazao je u intervjuu za francusku novinsku agenciju AFP.

- Sve ono što danas gledamo po Evropi, najpre smo videli u Sarajevu. Komšija… koji vam je danas dobar komšija, sutra puca na vas jer ste druge vere - ispričao je Bregović novinaru AFP-a u svom studiju u Beogradu.

- Sarajevo je oduvek moja prva metafora. Danas to nije samo ime grada, to je metafora našeg vremena - naglašava.

Svoj poslednji album “Tri pisma iz Sarajeva” šezdesetsedmogodišnji muzičar je posvetio krhkom verskom skladu i svom rodnom gradu. Priseća se priče o starom jevrejinu koji svakoga dana poslednjih 60 godina dolazi pred Zid plača i moli da se “prestane rat između pripadnika različitih vera”. “Imam osećaj da govorim zidu”, žali se pritom stari jevrjin.

- Bog nam nije kazao kako da živimo zajedno. Jer… to je nešto što moramo da naučimo sami - kaže Bregović.

Album će ove godine predstaviti na zahtevnoj turneji na 130 scena širom sveta. Pratiće ga verni članovi njegovog “Orkestra za sahrane i venčanja”.

- Nisam od onih koji rade video-snimke za Jutjub ili za televiziju. Staromodan sam tip… Putujem svetom i predstavljam pesme sa svojeg albuma - kaže uz širok osmeh.

Na njegovom novom albumu nastupaju izraelski muzičari Asaf Avida i Riff Cohen, alžirska pank ikona Rachid Taha i španski pevač Bebe. Na albumu su i tri “komada” za violinu i orkestar.

- I violina je u mojim pesmama svojevrsna metafora - objašnjava Bregović - Svira se na tri različita načina: onako kako je sviraju hrišćani u klasičnoj muzici, na “klezmer” način ili onako kako je sviraju jevreju i na orijentalni način poput muslimana.

Gitarista Bregović je postao slavan sedamdesetih godina prošlog veka sa bendom “Bijelo Dugme”, jednim od vodećih rok sastava u bivšoj Jugoslaviji, podseća AFP.

U dokumentarnom video snimku iz 1991., snimljenoj godinu dana pre početka rata koju koristi kao najavu za novi album, govorio je o mešavini muzičkih uticaja u Sarajevu. Na snimku mladi Bregović sedi usred Sarajeva i govori o muzici koja dolazi iz “crkava, katedrala, džamija”. Kaže i kako bi bila šteta da se to jednog dana izgubi.

Kaže i da isto “ponavlja u Pismima iz Sarajeva” i dodaje da je reč o Sizifovom poslu.

 

Kad se Jugoslavija raspala Bregović je odbio da zauzme stranu.

- Moj otac je hrvatski katolik, majka pravoslavna Srpkinja, a supruga muslimanka. Na koga je trebalo pucati? Na porodicu moje supruge? Mojeg oca? Ili moje majke? Nisam nikoga mrzeo. Samo sam bio žalostan. Multikulturalnog Sarajeva više nema. Srbi su otišli u istočne delove grada, brojni se Hrvati nikad nisu ni vratili, a bosanskih je jevreja ostalo tek nekoliko stotina - govori Bregović.

- Teško je poverovati da iz istorije nismo ništa naučili i da isti rat ponavljamo svakih pedeset godina. Moj deda je bio vojnik, moj otac je bio vojnik, a ja sam, na sreću na početku rata bio u Parizu.

Kada nije na turnejama živi između Beograda, Sarajeva i Pariza, javno iskazujući svoju dugovečnu ljubav za Balkan, “tešku ljubav”, kako sam kaže.

 

Ali srećan je, ističe, jer njegove ćerke imaju francusko državljanstvo i žive u Francuskoj, “normalnoj zemlji” s “normalnim patriotizmom” u kojoj “se ne mora uvek ratovati i žrtvovati se”. “Ako ste rodoljub na Balkanu… to zahteva mnogo toga… onde trebaju samo vojnike."

Na popisu gradova njegove nove turneje nije Sarajevo.