Marijana Mićić: Bilo bi dosadno da smo svi kao muškarci, a da smo svi kao žene, bilo bi nemoguće

U novoj seriji Radoša Bajića, “Šifra Despot”, koja će od sredine februara početi da se emituje na televiziji “Pink”, jedna od uloga poverena je Marijani Mićić, glumici koja svoju svestranost već nekoliko sezona pokazuje i kao voditeljka “Pinkovih zvezdica”. Harizmatična Beograđanka je u gustom poslovnom rasporedu ostavila prostor i za “daske koje život znače”, pa sa predstavom “Od A do Da” obilazi Srbiju i region. Na privatnom planu situacija je neuporedivo mirnija, budući da je poslednjih pet godina u srećnoj i stabilnoj vezi sa producentom Milošem Marjanovićem.

A post shared by Marijana Mićić (@micicmarijana) on Aug 30, 2017 at 12:05pm PDT

Snimanje serije “Šifra Despot” je u toku. Kakva atmosfera vlada na setu?

- Od prvog dana je prijatno, kako na ljudskom, tako i na profesionalnom nivou. Radim sa divnim kolegama i srećna sam što sam deo ekipe. Igram Žanu, luckastu vlasnicu salona venčanica. Romantična je, uvek navija za ljubav i velika je podrška svojoj najboljoj drugarici Mileni koja je u vezi sa Despotom.

U februaru se navršava godinu dana od premijere predstave “Od A do Da”. Kako ćete obeležiti jubilej?

- Ovo je divna prilika da najavim prvo izvođenje ove godine, 19. februara na sceni “Kult”, i premijerno igranje Nikole Ivačkova koji je zamenio Bojana Perića. Nastavljamo sa gostovanjima jer je predstava tražena, a mnogo je gradova koje još nismo obišli.

Šta ste, radeći predstavu, naučili o muško-ženskim odnosima?

- Pre bih rekla da sam neka svoja znanja i iskustva prenela u predstavu, nego što sam iz nje nešto naučila. Mada, osluškujući mog partnera na sceni, zaključila sam da će muško-ženski odnosi, kao najlepša zavrzlama u našem životu, zauvek ostati nerešena jednačina. Radeći na ovoj predstavi, shvatila sam da mi, žene, moramo da prestanemo da se pitamo zašto nas muškarci ne razumeju, kad često ni same sebe ne razumemo. Oni su jednostavni, kod nas je večito sve komplikovano, sa hiljadu pitanja, uzvika, zareza, tačaka i tačkica. Ali, u tome i jeste draž. Nismo slučajno tako napravljeni. Da smo svi kao muškarci, bilo bi dosadno, a da smo svi kao žene, bilo bi nemoguće.

Da li podstaknuti naslovom predstave ili činjenicom da ste pet godina u stabilnoj vezi, tek stiče se utisak da vas sve češće pitaju kada ćete izgovoriti “da” u privatnom životu?

- Ne bih rekla da su podstaknuti predstavom jer godinama slušam isto pitanje. Toliko mi je dosadilo da mi je malo neprijatno da dajem jedan te isti odgovor. Uostalom, ne znam zašto je pojedinima to toliko važno i šta će im moje “da” promeniti u životu.

Može li se reći da ste od prvog susreta znali da je Miloš “onaj pravi” ili je morao da prođe određene testove?

- Nije bilo nikakvih testova, od početka imamo čist i zdrav odnos. Ono što sam mislila posle nekoliko meseci veze mislim i sada. Dok delimo poglede na život bićemo zajedno, a dokle god budemo zajedno verovaću da je on onaj pravi. Nema pravila, nema garancije, ništa se ne podrazumeva.

Da li se vaše viđenje partnerskih odnosa danas razlikuje od stava koji ste imali pre, recimo, pet godina?

- Nije se promenila suština mog razmišljanja, ali ja sam se promenila, što je i normalno jer ne ponašamo se isto u dvadesetim i u tridesetim. Od muškarca i veze još očekujem iste stvari, samo što sada ne gledam isključivo svoje želje i potrebe, već sam spremna na kompromis. Nisam osoba koja samo traži, već i pružam. Mislim da to dolazi sa ličnom zrelošću, ali i te kako ima veze sa partnerom. Neki ljudi nas, prosto, inspirišu i motivišu da budemo bolji u svakom smislu.

A post shared by Marijana Mićić (@micicmarijana) on Jul 7, 2017 at 11:35am PDT

Oni koji vas poznaju kažu da ste postali smireniji, odgovorniji. Da li je to neminovnost koja prati tridesete?

- Ne znam, ne mora da znači da je do brojeva. Mirna faza u mom životu nekako se poklopila sa ulaskom u tridesete. To je moglo da se desi i posle četrdesete. Neko tu fazu upozna i mnogo ranije. Pretpostavljam da se kockice slože na određeni način i u zavisnosti od naših izbora i prioriteta. Svesno sam odlučila da budem smirena, a životne okolnosti su me u tome podržale.

Da li je čvrsta rešenost da redovno vežbate novina u vašem životu ili ste oduvek voleli da se bavite sportom?

- Iskreno, nikada nisam volela da vežbam i Saši Plećeviću je dugo trebalo da me nagovori da počnem. Teško sam uhvatila ritam, vežbanje mi je predstavljalo napor, a onda je došao dan kada sam shvatila da mi je malo tri termina nedeljno. Danas svoj život ne mogu da zamislim bez fizičke aktivnosti, a pored fitnesa idem i na jogu i na boks.

U intervjuu za “Hello!” Ana Mihajlovski nedavno je nagovestila mogućnost da ponovo zajedno stanete pred kamere. Možete li nam otkriti nešto više o tim planovima?

- Nas dve često pričamo o tome kako bismo volele da ponovo radimo zajedno, pre svega zato što nam je lepo i zabavno kada smo u tandemu, a mislimo da se to dopada i publici. Zašto onda ne bismo spojile lepo i korisno? Serijal “Jednostavan život” često se reprizira i uvek ima odličnu gledanost, ljudi i danas prepričavaju neke scene, a nas redovno pitaju kada ćemo ponovo nešto snimati. Ideje postoje, ali još razrađujemo detalje. Ana i ja se dobro razumemo pred kamerama, obe smo brze i spontane. Što je najbitnije, među nama nema sujete, a to nam ostavlja mogućnost da se šalimo i na svoj, ali i na račun one druge, što je publici uvek zabavno.

A post shared by Marijana Mićić (@micicmarijana) on May 23, 2017 at 1:57pm PDT

 

Ko čini vaš krug prijatelja?

- Pravim razliku između pojmova drug, poznanik, prijatelj, kolega. Ponosna sam na to što neka moja prijateljstva datiraju još iz osnovne škole, a najbolju drugaricu ne menjam već trideset godina.

Da li vas je u životu više ljudi očaralo, pa ste poželeli da ih uvrstite u krug najbližih, ili razočaralo do te mere da ste morali da ih brišete sa spiska?

- Otvorena sam prema ljudima i uvek polazim od pretpostavke da, ako ja nemam loše namere, nemaju ih ni drugi. Kroz život sam se uverila da to nije baš tako. Nemamo, naravno, svi isto kućno vaspitanje, radnu etiku, moralne principe u prijateljstvu. Srećna sam što sam pre svega dobar i pošten čovek i što na kraju dana mirno odlazim na spavanje. Moja svest o postojanju mi ne dozvoljava da povredim ili izdam drugo ljudsko biće. Imajući u vidu da i moj rođeni brat poseduje sve kvalitete koje sam nabrojala, verujem da za to kakvi smo ljudi postali najveću zahvalnost dugujemo roditeljima. Teško se odvajam od onih koje volim, ali bilo je i osoba koje su me razočarale. Nisam ih izbrisala iz života, samo sam ih postavila na mesto koje zaslužuju. Mada, i takvima sam vraćala dobrim jer su za ravnotežu u kosmosu zadužene neke više sile, a ne ja. Ništa ne gledam tragično, sve je to život, a ne stvari zbog kojih bih se potresala.

Mnogim devojčicama ste uzor zbog vašeg izgleda, ponašanja, oblačenja. Stave li vam to do znanja kada dođu na snimanje “Pinkovih zvezdica”?

- Kako da ne. “Marijana, baš si lepa”, “prelepa ti je haljina”, “divna ti je frizura”, samo su neki od komplimenata koje dobijam, a koji mi izmame iskreni osmeh. Kad čujem “Marijana, volim te”, srce mi zaigra.

Deca imaju tu moći da nas lako uzmu pod svoje. Uspevate li da se profesionalno distancirate ili sa malim takmičarima odbolujete prve poraze?

- Ne volim da vidim suze ni u prolazu, kamoli na sceni. Ne bi bilo normalno da je drugačije. Trudim se da umanjim njihovu tugu jer znam da je za njihov dalji život potpuno nebitno šta se u tom trenutku dešava na sceni. Mnogo je lakše kad se raduju, tada im se pridružim sa zadovoljstvom.

Priča se da vam je jedan Đura “ukrao srce”?

- Jeste, pre šest i po godina. Od tada svu svoju ljubav delim sa tom belom pufnom. Poenta uzimanja kućnog ljubimca je da ga usrećimo i volimo, a ne dresiramo i kažnjavamo.

Kako ste se samodisciplinovali da se na nekoliko sati dnevno svesno odreknete mobilnog telefona?

- Ništa nije toliko hitno da ne može da sačeka dvadesetak minuta, koliko traje moja šetnja sa Đurom, a meni prija da posmataram zelenilo, ljude, da razmišljam... I tako nekoliko puta u toku dana. Priznajem da sam zavisnik od telefona i da mi to stvara veliku tenziju, pa se ni za šta na svetu ne bih odrekla retkih trenutaka za opuštanje.