Tamara Krcunović: I kao glumac morate da živite od nečega i niste u poziciji da baš mnogo birate

Tamara Krcunović: I kao glumac morate da živite od nečega i niste u poziciji da baš mnogo birate

Autor: | 24/02/2018

0

U dosadašnjoj karijeri Tamara Krcunović imala je sreću da svoje glumačko umeće pokaže u različitim žanrovima. Zadovoljna je što sebe ne može da svrsta ni na jednu stranu, kao i što je na to nisu primorali reditelji ulogama koje su joj dodeljivali. Iskustvo je sticala i na francuskoj sceni, a veliku popularnost u Srbiji ostvarila je kao doktorka Milica Lukić iz "Urgentnog centra", inspektorka Vera Antić u "Vojnoj akademiji" i Ivanka Arsić iz hit serije "Ubice mog oca".

Značajne role sačekale su je i na velikom platnu, a ona iz filma "Vlažnost" donela joj je veliki uspeh. Na početku razgovora Krcunovićeva kaže kako je u jednom periodu bila deo samo teških, dramskih priča, pa su je i roditelji zapitkivali kad će na red doći neka komedija. I došla je! Nova TV serija "Šifra Despot" reditelja Radoša Bajića i Dejana Zečevića, koja se prikazuje petkom, subotom i nedeljom od 21.00 na Pinku, delo je u kome će ova glumica prikazati komičnu stranu svoje ličnosti.

- Budući da je u pitanju veliki projekat i da se mnogo vremena provodi na setu, to osim glume zahteva od vas da delite život sa ljudima koji u njemu učestvuju. Shvatila sam da je u ovom poslu veoma važno da pored umetničkog postoji odgovarajući ljudski faktor i zato mi je bitno da moji saradnici zastupaju ista moralna načela kao i ja. Ovde su svi uslovi bili ispunjeni i postala sam deo "Šifre Despot" - kaže glumica. - Od prvog trenutka sam videla da mogu da stvorim lik žene koja pomera granice. Kao devojka jednog posebnog muškarca, Despota Despotovića, ni Milena ne može da bude obična. Ona je rano izgubila roditelje i sa tim gubitkom se i dalje ne miri. Odgajili su je stric i strina iz Knina, a zbog nepravde koju joj je život naneo u njoj neprestano tinja bes.

Hoće li kao takva uspeti da pomogne Despotu da sazri?

- Ni sama nije dostigla emotivnu zrelost i zato će jedno drugome biti najbolji oslonac na tom putu. Od jeseni će se snimati nastavak priče, pa ne znamo kako će se do kraja razvijati njihova veza. Svaki ljubavni odnos zahteva kompromise, a ovde je zanimljivo što gledamo par koji će prolazeći kroz mnoge lepe i teške trenutke morati da preskoči razne prepreke, da sazri ili da se rastane.

Koja scena vam je bila najizazovnija?

- Nekada i one kratke, koje na papiru ne izgledaju zanimljivo, mogu to da budu. Volim kad nešto uspe da bude komično, a za to su najbolje grupne scene. Kada se na setu nađem sa Radošem, Brankom Šelić, Raletom Milenkovićem i ostalim kolegama, zabavno mi je da ih gledam i uživam u njihovoj igri.

Koliko je proces razmišljanja o ulozi zahtevniji od same glume?

- Najlakše mi je da nešto odigram, a mislim da se glumci upravo razlikuju po tome koliko vremena posvećuju pripremi i osmišljavanju karaktera. Ceo naš rad se zasniva na razmišljanju o ulozi, a svaki talentovani umetnik kadar je da odigra sve što se od njega zahteva.

Na koju dosadašnju rolu ste najponosniji?

- Julija iz Šekspirove tragedije "Romeo i Julija", koju sam svake večeri igrala u pozorištu u Francuskoj, u tom trenutku mi je bila značajna, jer sam se kao glumica razvijala tumačeći je. Imala sam odgovornost da budem nosilac predstave i da od mog lika zavisi da li će ona biti uspešna. Sve je stvar iskustva i ako zadatku pristupite ozbiljno, onda iz svakog možete nešto da naučite, pa čak i iz loših projekata.

Koliko je važno da glumac od početka karijere pažljivo bira formate u kojima će zaigrati?

- O ovome razmišljam svaki dan na drugačiji način. Mnogo sam vodila računa o tome gde ću igrati, možda i previše, i odricala se raznih stvari, pravila kompromise sa sobom i privatnim životom da bih ostala dosledna svojim umetničkim principima. Ali kao glumac vi morate i da živite od nečega i niste u poziciji baš mnogo da birate. Kad bih radila ono što stvarno želim, to bi bilo samo tri odsto stvari iz moje radne biografije. Iza njih bih mogla u potpunosti da stanem.

Da li vam se dopada put koji ste sebi odredili u ovoj profesiji?

- Uvek bih nešto menjala, jer da mi je sve potaman, ne bih mogla da napredujem.

Iako je na ekranu pokazala vojničku disciplinu, ozbiljnost i odmerenost, naša sagovornica tvrdi da kad se kamere isključe postaje neko drugi. - Poznato je da sam veliki profesionalac i svi koji me znaju privatno nikad ne bi rekli za mene da sam stroga. Moji prijatelji umiru od smeha kad me gledaju dok dajem intervjue novinarima, jer nisam baš uvek tako ozbiljna - dodaje Krcunovićeva kroz osmeh.

Glumeći u "Ubicama mog oca", "Vojnoj akademiji" i "Urgentnom centru" do kakvih saznanja ste došli o našoj policiji, vojsci i lekarima?

- S obzirom na to da privatno nemam nikakve veze sa profesijama koje su zastupljene u ovim serijama, zanimljivo mi je što kroz svaku novu ulogu ulazim u nepoznatu sredinu. "Šifra Despot" mi je omogućila da kroz prikazane likove ostvarim kontakt sa ljudima, koje mi koji živimo u gradu ne srećemo često. Zato vas svaki glumački zadatak obogaćuje kao čoveka. Shvatila sam da je biti žensko u muškoj profesiji izuzetno teško. Što se tiče doktora, videla sam koliko je težak 24-časovni rad koji podrazumeva brigu o nečijim životima i da vas samo jedna učinjena greška zauvek obeležava, i psihički i profesionalno. Takođe, pripadnici vojske i policije su ljudi od krvi i mesa i danas imam mnogo više razumevanja za njih. U svakom poslu postoje profesionalci i kao takvi vade nas iz amaterizma i problema.

Kakav odnos prema kulturi imaju Francuzi, a kakav je on u Srbiji?

- Oni imaju bogatiju istoriju i tradiciju, pa su samim tim i ulaganja u kulturu veća. Srbija je manja i siromašnija država u kojoj je važnije da se narod nahrani nego da ide u pozorište. Ipak, naši kulturni radnici se svim silama trude da podignu duh ovog naroda.

Hellomagazin.rs Boško Karanovic/Antonio Ahel/ Ataimages/ Instagram

Pročitajte još