Gorica Nešović: Uživam u svemu što imam i ne patim za onim što nemam

Gorica Nešović: Uživam u svemu što imam i ne patim za onim što nemam

09/03/2018

0

 

Otkriva zbog čega više neće objavljivati knjige, kako leči depresiju i zašto ne veruje da ljubav na usta ulazi

Šta bi Gorica voditeljka pitala Goricu Nešović da joj dođe u emisiju?
- Da li ti je nekad dosadno?

Da li je sto pedeset minuta dovoljno vremena da se priredi gozba za pamćenje?
- Može da bude i mnogo, jer za sve što Jelica i ja pravimo u istoimenoj emisiji ne treba više od pola sata.

Ima li istine u izreci da ljubav na usta ulazi?

- Ne verujem. Možda je to nekada važilo. Danas postoji toliko načina da se lepo jede, kućna dostava, ketering... Najlepše je kuvanje kod kuće, ugađanje članovima porodice, ali mora da postoji potreba za tim. Ako je na silu i bez zadovoljstva, onda ništa ne valja.

Koje tri stvari bi obavezno trebalo uraditi pre dolaska proleća?
- Oprati prozore jer će pogled biti mnogo lepši. Proveriti stanje u garderoberu. Ima stvari koje su se kupovale na kraju sezone, pa se možda to i zaboravilo. Napraviti plan za sve duži dan.

Da li ste najbolju drugaricu Jelicu birali prema imenu?
- Naravno da ne. (smeh) Kad se sa nekim gledate u oči i završavate njenu započetu rečenicu, a ona vašu... To je presudno. Razumevanje.

Koje teme najčešće pretresate sa prijateljicama?
- Gde me žulja, šta me boli, gde ćemo jednom da putujemo zajedno, da odemo na pet dana da uživamo, onako ženski, da usta ne zatvaramo, da isključimo telefone.

Čemu se i dan-danas radujete kao dete?
- Kad preko noći nikne novi cvet u saksiji, naročito ako je biljka bila na ivici propasti, kad sretnem nekog iz davne prošlosti, setim mu se imena i prezimena, pa se izgrlimo. Nedavno sam imala takav dupli susret na pijaci. Nekoliko dana me je držalo to radovanje.

Kakvi ste kad vam dođe „žuta minuta“?
- Uglavnom nemoćna pa psujem i u sebi i naglas.

Kada ste se najviše ponosili sinom?
- Kada je pre dve godine četiri meseca bio u Indiji, sam se snalazio, putovao od severa do juga, istraživao nematerijalne vrednosti života, izgubio je samo telefon, a vratio se kući sa divnim blagim osmehom na licu koji ne skida ni danas.

Za šta ste nespretni?
- Za tehnološke novotarije, koje uopšte ne razumem. Moja generacija je analogna.

Po čemu pamtite prvo radijsko uključenje?
- Po neviđenoj tremi. Toliko je bila jaka da sam se noktima štipala po nogama da bih makar misli usmerila na taj bol.

Da li je šoping lekovit?
- Naravno. „Trošim pare, lečim depresiju“, stara je izreka.

Imate li kućnog ljubimca?
- Imam mačku, čupavu, blesavu, koja ne dozvoljava da se češlja, pa se periodično ućeba i onda mora na šišanje. Trauma.

Koji izgovor koristite kada kasnite?
- Možda je čudno, ali ja zaista nikada ne kasnim. Uvek stižem mnogo ranije, pa čekam. Kad se jednom u dve godine uspavam, u panici javljam Draganu da ću kasniti nekoliko minuta. Najgore je što se tada spremam na brzinu, bez kafe, pa „kljucam“ čitavo prepodne.

Pokušavate li da „ispravite krive Drine“?
- U mladosti sam mislila da je to moguće i hiljadu puta sam pokušavala, a onda sam shvatila da je bolje da energiju usmerim na nešto ostvarivo.

Zbog čega ste poslednji put rekli sebi: „Gorice, sad si to uradila i nikad više?“
- Pre desetak godina platila sam majstorima krečenje unapred. Neviđena glupost. Krečili su kao da je u pitanju dvorac od hiljadu kvadrata, trajalo je i trajalo. Na kraju sam ih izbacila.

Umete li da ugodite sebi i na koji način?
- Na tome radim poslednjih godina. Uživam i u čaju koji pijem, i u odlasku na pijacu, na kafi sa prijateljima, na večerama koje priređujem. Uživam u svemu što imam i ne patim za onim što nemam. Nekada sam sve radila do granice izdržljivosti, a sada do granice prijatnosti.

Najveći profesionalni kompliment koji ste dobili?
- Početkom devedesetih radila sam neku emisiju na „Studiju B“. Jednom prilikom pomagala sam drugarici da se seli. Onako prašnjave i umorne otišle smo u obližnji restorančić da nešto pojedemo. Kad, tamo sedi Dragan Nikolić sa svojom ekipom. U jednom trenutku prilazi našem stolu i kaže: „Izvinite, nemam običaj ovo da radim, ali odlično radite.“ Prejako, stvarno.

Kako će se zvati vaša sledeća knjiga?
- Neću više objavljivati knjige. Pisanje nije takmičenje, ali se nekako pretvorilo u to. Imala sam potrebu da nešto natenane ispričam, jer na radiju je sve brzo i kratko.

Imate li neku poruku za vašeg kolegu i prijatelja Dragana Ilića? Šta nikako ne stižete da mu kažete kad se vidite?

- Dragana ne viđam samo vikendom, ali se nekada privatno vidimo i tada. Sve što imam da mu kažem uradim u programu, i da je najbolji drug, i da ponekad zna da smara, i da ništa nije teško kad radimo zajedno, i...

 

Eva Čubrović/Marija Milenković Aleksandar Krstović/AntonioAhel/Ataimages