Milica Dabović: važno je da uvek imaš da jedeš, a mi nikada nismo bili gladni i hvala roditeljima na tome

Bivša košarkašica Milica Dabović iza sebe ima karijeru koju mnogi sanjaju a sada se prisetila svojih početaka i volje koja je vodila da se bori.

-Kada se vratim u detinjstvo uvek se setim svojih tri broja većih patika koje mi nisu smetale baš takve kakve su. Volela sam ih i rasturala sam u njima, a bilo mi je samo 12 godina i osvajala sam svoju prvu zlatnu medalju u školi "Orijenski bataljon" u Bijeloj. Žao mi je što su uspeli da zatvore školsku salu "Milan Vuković" gde sam se kao mala samo igrala na gimnastičkim spravama i dolazila da gledam svoju najstariju sestru Jelicu. Ona je u toj sali bila vanzemaljac na svoj način. Dok je moj otac bio vanzemaljac u većini škola, sala i hala gde je mnogim trenerima bio trn u oku i nikada nisu voleli da igraju protiv dečijeg vrtića ili ti košarkaškog kluba Herceg-novi. Ne mogu da ne spomenem i svoju sestru Anu koja je i dan danas vanzemaljac na terenu, bar meni, kaže Milica i dodaje da materijale stvari ne donose pobede.

-Poenta priče je šta god da imaš na nogama, važno je da uvek imaš da jedeš, a mi nikada nismo bili gladni i hvala roditeljima na tome. Jer i dan danas mi odeća, obuća i ostalo ništa ne predstavljaju u odnosu na Stefana i prodicu. Ne igraju patike ni dres, ni šorts, ni lastika za kosu. Igraš ti, tvoje srce, tvoje noge, ruke, glava, duša, želje, ljubav, vera, nada i samo tvoji snovi! Snovi! Sati rada te učine drugačijom, smeste te na vrhu jer tamo pripadaš, a svi mi želimo da osvajamo planetu, rekla je naša proslavljena košarkašica i dodala kako je otac motivisao.

-Otac me nikada nije trenirao posebno, niti sam imala individualne treninge, isključivo sam na teren išla sama, jer sam volela i želela, imala sam cilj. On je godinama govorio i dan danas ga čujem da tako priča, svi su isto trenirali ali ja sam se uvek izdvajala jer sam trenirala tri puta jače od svih i davala 200 posto sebe. To je uspeh, zapamtite -zaključila je Milica.